Ključ nebeski: Sara ili Konflikt opšteg i pojedinačnog u moralu
Munnas 07 S

Photo: tumblr.com

Nema većih kukavica od ratnika

Kada je Sara najzad odlučila da saopšti svome mužu da usled nekih urođenih defekata ne može da ga usreći potornstvom, Avram je ostao da sedi mra­čan i sumoran; razgovor se prekinuo u napetom ćutanju punom iščekivanja da padne reč koju su oboje znali, ali koju duže vreme nijedno nije smelo naglas da izgovori. Najzad ju je izgovorila Sara — i zato što ju je, kao ženu, obavezivala veća odvažnost i zato što je baš ona u tom pitanju trebalo da izvrši akt odrica­nja. Rekla je: „Imaćeš dete s Agarom, mojom služav­kom." Avram odahnu s olakšanjem; nije on uopšte bio čovek velika srca i radovao se što predlog nije potekao od njega. Da je bio manje malodušan, treba­lo je sam da ga iznese, očekujući dozvolu od žene, a ne da nju izlaže poniženju da izgovori prvu reč. Nije trebalo kukavički da beži od prekora da je samoživ, nego da ženi ostavi bar privilegiju svesti da je posta­la žrtva njegove brutalne požude (jer je ona znala da je on Agaru odavno želeo), a ne pak da ga ona unapred razreši vlastitom inicijativom i da ga gurne u primamljiv greh. Jer Agara Misirka beše najlepša devojka u dolini Eufrata.

Sarina odluka uopšte nije bila stihijski impuls srca. Takođe nije dolazila iz velikodušnosti. Poticala je is­ključivo iz skromnog znanja kakvo je stekla o porodi­ci. Sara je znala da postoji opšti princip propisan od Boga, po kome je poziv čoveka da svoje postojanje produžava preko dece. Ako taj princip ne biva realizovan, porodica ne postoji, ne ostvaruje svoju sušti­nu. Radilo se, znači, o usaglašavanju suštine i posto­janja, opšte prirode porodice sa individualnim konkretumom kakav je predstavljao par: Avram i Sara. Sara je, osim toga, znala da će Avram bez dece naj­zad postati predmet podsmeha poznanika i prezira javnosti, i da njegova društvena pozicija može da se poljulja usled te nenormalne situacije. Nije je podstakao čak ni strah da će muž biti ismejan; rukovodila ju je čista svest o opštoj obavezi, čista potreba zadovo­ljenja opšte norme i osećanje nemira pred či­njenicom da postojanje ne "ispunjava suštinu, da nje­na porodica ne ostvaruje opšti princip porodice: plođenje. Na taj način - opšte je odnelo pobedu nad pojedinačnim.

Nepomična i bez suze žaljenja Sara je ležala na travi u hladnoj noći, zagledana u zvezde, pored šato­ra gde je njen muž, van sebe od uživanja, uzimao u posed prekrasno Agarino telo. Noć je bila duga, beskrajna, ali Avram nije osetio njeno trajanje, dok je Sara znatno ostarela za tu jednu noć.

A zatim se desilo ono što se moglo predvideti. Agara je bila dobra devojka, ali naivna i malo ispu­njena taštinom. Nije shvatila zadatak za koji ju je sud­bina namenila. Noć provedena s Avramom i ponov­ljena još nekoliko puta bila je za nju samo noć uživa­nja, a ne noć obaveze — kao za Saru (Avram je zadr­žao dvojan stav —- izvršavao je obavezu — ali zašto, kada se prilika ukazala, ne bi iskoristio njene divne strane?). U sistemu ispunjenja prava Agara je bila samo pasivno oruđe, lišeno svesti o svojoj ulozi; nje­na svest je bila slobodna od opšteg znanja, koristi­la se pravom da okusi neposrednu radost, njeni mo­tivi bili su individualni i vezani za tekući trenutak.

Ali Agara je znala da je dobro imati dete. Zato umesto da skromno odigra svoju ulogu, ona se oholo hvalisala svojim sve većim trbuhom i gde god je mo­gla isticala je javno svoje očekivano materinstvo. Sitnim aluzijama i gestovima takođe je davala nesrećnoj gospođi da oseti njenu prednost, tako da je Sari­na žrtva bila stavljana na sve veću probu. Avram je, u početku, išao ponosan kao da je izvršio bogzna kakav težak podvig, ali kad uskoro domaća atmosfe­ra posta nesnosna — on poče da beži od kuće, da se ne bi angažovao u ženskim svađama.

Najzad Sarin bes i ogorčenje izbiše otvoreno. U naletu dugo uzdržavanog besa i želje za osvetom, ona zatraži od Avrama satisfakciju.

Avram, kao svi oni o kojima se govori: „pravi mu­škarac" - bio je grozna kukavica. Imao je samo ni­štavnu hrabrost da razmahuje mačem kada se nađe u pomamnoj gomili boraca, ali nikad nije umeo da se suprotstavi životnim konfliktima, nego je kukavički izbegavao svaku inicijativu, trudeći se da uvek čini tako da neko drugi preduzima, za njega teške, odlu­ke. Sada se, takođe, poneo saglasno sa svojim karak­terom. Na bolnu ženinu viku, na bes njene razjarene mržnje, žurno je odgovorio: „Ali Agara je tvoja slu­žavka, možeš s njom da činiš šta ti drago, nemam nameru da se mešam, ne tiče me se šta će se s njom desiti."

Sara je samo čekala tu dozvolu. Uveče, istoga da­na, trudna Agara, zasuta blatom okrutnih grdnji, sva modra i osramoćena, uz glasan plač pobegla je iz kuće svojih hlebodavaca. Na taj način je poriv srca, na kraju, odneo pobedu nad zakonom; postojanje se pobunilo protiv suštine, pojedinačno je odnelo pobe­du nad opštim. Avram se vratio kući kada je sve već bilo gotovo i bio je, maltene, zadovoljan obrtom do­gađaja; laku grižu savesti, koju mu je nametala misao o isteranoj ljubavnici, brzo je zamenilo zadovoljstvo i olakšanje što se čitava gužva najzad završila, a on je ostao ispravan, jer nikog nije ni prstom dirnuo i nije doneo nikakvu odluku. Kao sve kukavice bio je uveren da, pošto ništa nije radio, nije ni odgovoran i da je najbolje ne angažovati se: oplodio je Agaru po ženinoj preporuci, nije učestvovao u njihovim ženskim svađama i najzad je rekao samo da je Agara Sarina sluškinja i da Sara ima prava da postupa kako joj drago - a to nije bilo ništa drugo do prosto utvr­đivanje činjenice, i istovremeno mučna situacija se razmrsila sama.

Dalji tok ove istorije manje je zanimljiv.

Naravoučenije prvo: Sarina situacija. Ako se pra­vo pokazuje odista nepodnošljivim i previše siluje našu prirodu, nije krivica ako se ne ispunjava, a nje­govo ispunjavanje je — zasluga. Drugim rečima: na­turam expelles furca... etc.

Naravoučenije drugo: Sarina situacija. Ako smo ipak preuzeli na sebe breme ispunjenja prava, onda je krivica ne istrajati do kraja, jer inače će neko dru­gi platiti zbog naše nedoslednosti.

Naravoučenije treće: Agarina situacija. Snose se zaslužene kazne za nezaslužene prednosti.

Naravoučenije četvrto: Avramova situacija. Kuka­vičluk može korisno da se uskladi u susretu s najve­ćim strastima.

Naravoučenije peto: Avramova situacija. Ne zava­ravajmo se da ne donosimo odluke ako samo utvrđu­jemo činjenice.

Naravoučenije šesto: situacija trougla. Kakva monstruozna istorija: imati ljubavnika s ciljem da bi se imalo dete! Ali treba se odlučiti, a o tome se radi pre svega.

*Iz knjige „Ključ nebeski ili Poučne priče iz biblijske povesnice, saveta i opomene radi sakupljene“, preveo s poljskog Petar Vujičić

Oceni 5