Nemačka senzualnost a la Sead Lipovača

EX-REVOLVERI - Moždana oluja (Gosel)

Ako me pamćenje dobro služi (izgleda, nažalost, da me služi), Ex-Revolveri godinama pokušavaju da nađu nestalu kariku u mentalnom lancu između Električnog orgazma i Partibrejkersa; njihov prvi CD Moždana oluja (12 pesama; 42:22 minuta), sasvim logično, sumira iskustva gore pomenutih uzora, dokazujući da je od dve kopije, praktično, nemoguće sastaviti original.

U suštini, Moždana oluja jeste vrsta hommage-albuma: opsednuti El. orgazmom i Partibrejkersima, članovi Ex-Revolvera (Vladimir Jakšić Musa - vokal; Dejan Radisavljević - gitare; Miloš Velimir Buca - bubnjevi; Aleksandar Peters - udaraljke, prateći vokali; Zoran Radomirović Švaba - bas; Milun Ivašković - klavijature) ne samo da su obrstili već postojeće El. org/ Partibrejkers žanr-stilove, nego su, parazitski, uleteli u čisto fotokopiranje pesama koje bi, recimo, Gile i Cane, u alkoholnom tremensu, priznali kao svoje (Srce kuca, Beli oblak, Anđela...). Ex-Revolveri, jednostavno, nisu u stanju da stvore bilo šta što bi ličilo na njih same; mnogo je ugodnije, a verovatno zabavnije, falsifikovati Uzore - trabunjajući kroz, recimo, ovakve tekstove ("Treba mi neko, trebaš mi ti/ Reci da li možeš strah pobediti/ Ni vruće, ni hladno, ni vatra i strast/ Frekvencijom sreće strujim /Lady da li znaš/ Ja poznajem pogled što dolazi/ I plamenom munjom šaljem svetlost...") koji ne znače ništa, ne predstavljaju ništa i nemaju ništa.

Ništa - jeste reč koja savršeno opisuje ovu ploču, jevtino produciranu (Švaba) i jevtino lažnu; ništa - jeste reč kojom je mogućno obrazložiti tekstove, stavove i polazišta benda koji je u samom početku hendikepiran činjenicom da se njegove ambicije završavaju reprintom tuđih refrena, melodija i atmosfere; da sve bude gore, Moždana oluja zvuči kao album koji je proizvod incestuozne veze između Caneta & Gileta, ilegalne seksualne potrebe da gitare zvuče kao da ih je Anton svirao (a nije) ili da vokal liči na Gileta koji je nesrećna fiksacija i definitivni objekt vokalne žudnje Ex-Revolvera. Kopile zvano CD - jeste se rodilo, ali ga niko ne priznaje za svoje. Ni producent, ni muzičari, ni publika. Baš niko. Zato su Ex-Revolveri više nego tužna pojava: ostavljeni na cedilu, staromodni, ubistveno dosadni, monotoni, najdirektniji zbir praznog eha poznatih refrena i tuđih melodija. Nešto gore grupi ljudi koji se predstavljaju kao Bend - teško da može da se desi! Rezultat je, naravno, jeziv... (Avgust 1997, magazin XZ)

FEN-X - Ljubav traje dugo (PGP RTS)

Borba između mog "Aiwa" CD plejera i ovog kompakt-diska traje već 75 minuta: pravdajući se neispravnim laser-čitačem, japanska mašina direktno zajebava grupu Fen-X, pretvarajući njihovo Delo u seriju zvučnih komadića koji, autentično semplovani, stvaraju utisak da smo se svi zajedno (mašina, vlasnik mašine, Fen-X) kolektivno vratili u 1971. godinu, kad se ovakva "muzika" prodavala kao neizbežni ambijent morskih terasa po besprizono-monstruoznim hotelima Y-kategorije, uz neizbežne nemačke turiste koji su jedva čekali da krene laganić kako bi uz sporovozne balade muvali neku od džinovskih a pegavih deutsche-sekretarica oduševljenih Jadranom, a posebno grupom Fen-X čiju će ploču u Minhenu slušati čitave zime, jeseni i proleća.

Budući da se, u međuvremenu, Jadran sveo na tzv. crnogorsku obalu, a da Nemci, a naročito Nemice, u širokom luku zaobilaze ekološku CG državu, ključno pitanje jeste - kome su Fen-X namenili svoju ploču? Sudeći po postsocijalističkom omotu ukrašenim sopstvenim fotografijama, Fen-X su uvereni da Tri Zrela Momka (Dejan Đakovac Deki - kompozitor, tekstopisac, aranžer, klavijature, prateći vokali, ko-producent; Nebojša Bogojević Čarli - vokal; Zoran Zec Zeka - vokal) imaju i te kako velike šanse da u Crnoj Gori ili u (tradicionalno) prijateljskoj Grčkoj nađu hotelsku terasu na kojoj će za nepunih 39 minuta isporučiti čak deset pesama različitog tempa i raspoloženja, baš kao što priliči godišnjim odmorima uz plažu, pljeskavice, suvlaki, gitaru, najbolju drugaricu i čvrstu rešenost da se prekine s glupom i odvratnom prošlošću.

Zato su pesme grupe Fen-X savršene za grčko-crnogorske turističke večeri u kojima, kao slogan, lebde parapsihološko-mitski stihovi: "U postelji si skrivena/Kriješ se u jastuku/ A ja želim da te poljubim/ Skrivaš se od pogleda/ Veruj, nije požuda/ Želim te kao da je prvi put/ Iz postelje te izvlačim/ Nežno, da te zagrlim/ Ti mi pružaš svoje snove/ Neću te povrediti/ Slobodno se opusti/ Ti si meni jedina/ Veruj mi/ Jer nisam kao svi/ iako se i ja bojim ljubavi/ Veruj mi/ I slobodno se prepusti/ Pusti nek' polete tvoji snovi". Svaki od ovih virusnih aksioma preliven je jecajućom gitarom, šlag-orguljama i nemačkom senzualnošću a la Sead Lipovača, što u Crnoj Gori a naročito u Grčkoj - tokom tronedeljnog brainwashing odmora - deluje kao istinska ljubavna droga ("Samo ti si tu/ Kad je potrebno/ Ti još uvek pamtiš sve moje poraze/ Tvoje vreme je davno zastalo/ Sa mnom ostalo/ Sve do kraja").

Ova turistička ploča kombinuje ono najgore od Divljih jagoda, Yu grupe, Generacije 5, grupe Van Halen, Lea Martina i Crvene jabuke - ali, upravo zato, nemam nikakvih iluzija da će u okolišu mora, restorana, pekara, diskoteka ili dvonedeljnih odmora, biti dovoljno ženskih likova koji će odbiti Fen-X drogu, namenjenu hotelsko-restoranskim večerima u grčkoj klimi, usput tražeći Morsku & Suvozemnu Ljubav Svog Života. Album Ljubav traje dugo (dodajem: i duže nego što Fen-X mogu da sanjaju), obavezan je rekvizit za svakog Turistu Bez Pedigrea; za nas, koji ostajemo u Beogradu, Fen-X su, bez samilosti, dželati čija lica treba videti da bi se poveravalo u turističku floskulu "Svi za Grčku"; konačno, fakat da su se Fen-X nedavno pojavili u muzičkom programu "JUL u julu" sasvim opravdava stihove iz pesme Čekajući sutra: "Magla se spušta nad grad/ Zaklanja obrise koji se traže/ Na drugoj strani igraju igru/ Skrivaju se vešto, plaćaju dug/ Čekajući sutra/ Indikacije vibriraju u ruci/ U vremenu tihe jeze za naivne/ U tvom ogledalu, moja sena/ Podstiče na akciju, podiže ti ruku/ Rasplamsava bes u uplašenim očima".

Deki, Čarli i Zeka - pogledajte ta lica! - uspeli su da me uvere da se vreme zaustavilo 1971. godine; šteta je što 1971. nisu oboleli od neke neizlečive bolesti - ovako, preživeli i neobično srećni, Fen-X su (po sopstvenom priznanju) pripremali ovaj LP punih šesnaest godina, sve u korist turističke privrede Crne Gore & Grčke, ispravno uvereni da im beogradske devojke neće odoleti kad pred sobom vide pesak, vodu i meduze. Ali, srećom, dolazi jesen: kiša, oblaci, ako da bog - i poplave. Fen-X nemaju šansu da prežive tzv. avgust; sem, ako se u Grčkoj ne zaljubite uz njihovu pesmu i svekoliku ljubav svečano ne potopite u Afroditine (autobuske) talase koji će vas, vaskoliko, nositi onoliko koliko Fen-X pesama znate napamet... (Avgust 1997, magazin XZ)

(NASTAVIĆE SE)