Teorijska osnova nacionalizma u Nemačkoj
Nacizam

Photo: http://www.slate.com

Nemačko Treće carstvo

Danas u Nemačkoj milioni maršuju pod zastavom Trećeg carstva. Izraz je mističan, i većina samo nejasno sluti njegov značaj. Pa ipak, ona je u stanju da za tu ideju, za taj izraz, za taj pojam uđe u građanski rat i celu Nemačku baci u krv. Svaka velika parada Hitlerova vrši se u ime Trećeg carstva. To je najsvetiji natpis u njihovim smotrama i listovima. Hitler hoće Treće carstvo.

Ovaj pojam dolazi od Lesinga i Hegela. Hegel mu je dao religiozno-filozofski značaj. To je imala da bude sinteza germansko-hrišćanska kao kruna istorije. Međutim, starom pojmu dao je današnji njegov značaj profesor Meler van der Bruk, u svojoj čuvenoj knjizi istoga imena. Tu knjigu čita elita nacionalnog pokreta u Nemačkoj, njome se napaja i opija.

Knjiga nije laka za čitanje: glomazna, haotična, polemična, puna strasti, mržnje, divljih ispada, tamnih besova. Meler van der Bruk pre svega dokazuje ono što nalazimo u polemičkoj literaturi svih zemalja. Svima ne valjaju njihovi socijalisti. Svi smatraju da su strani socijalisti dobri nacionalisti, a da su domaći socijalisti ludi internacionalisti. Tako u Francuskoj napadaju partiju Leona Bluma i kažu: „Ugledajte se na Nemce. Nemački socijalisti su pre svega dobri Nemci.“ Bruk tvrdi da su baš nemački socijalisti pravi i jedini internacionalisti. Zbog toga oni i upropašćavaju nemačku stvarnost, podređujući je nastranim i nakaradnim idejama o međunarodnoj solidarnosti, koje nema. Nemci su naivni i prevareni. To je sudbina i sviju sličnih levičarskih pokreta u Nemačkoj. Srž socijalizma trebalo bi preneti u biće nacionalizma pa da bude životvorna za Nemce. Treba se prožeti duhom nacije. Pojedine partije posmatraju samo deo nacije: njene staleže ili razlomke, i pojedinačne izglede za budućnost. Treba shvatiti celu-celcatu naciju. Liberali se drže takozvanih prirodnih ideja o razumnosti politike. Njihova je razumnost glupa – jer počiva na izveštačenim pravilima, koja su nazvana razumnim. Naciju treba shvatiti iscela kao živu, ne kao matema-tiku. Profesor Bruk pre svega odbacuje liberalnog čoveka. On ga prezire još više no i marksistu, koji je samo jedan umno osakaćeni zabludeli internacionalizovani Nemac. Liberal veruje u opšta pravila koja krsti razumom, a koja su bezumlje – ako se pođe od pojma nacije kao žive celine. Mora da se radi, živi i stvara u duhu nacije. Ona je jedina živa stvarnost. Ko radi i stvara u duhu lažnih izmišljenih načela – ubija naciju.

Socijalistička doktrina vidi samo deo nacije. Ona je u kobnoj zabludi: treba videti celu naciju. Liberalna doktrina uopšte naciju ne vidi – ona veruje u veštačkoga normalnoga čoveka, koji ne postoji. Liberali su varalice koje su same sebe prevarile.

Profesor Meler van der Bruk odbacuje i reakcionare. Oni hoće povratak u mrtvo i preživelo. Reakcionar je ostavljen i od duha i od nadahnuća. On je nešto mnogo gore od revolucionara marksiste, koji hoće da promeni odnose, za ljubav jednoga razlomka narodnog. Reakcionar pak hoće da promeni odnose za ljubav promene odnosa, hoće da ih preobrati u smrt, i nebiće. Ostaje kao glavni pojam: konservativan. On održava tradiciju nacije i u njenome duhu pravi sinteze. Samo, ta tradicija treba da je životvorna. Treba zaista shvatiti naciju. Pravi konservativac ima u sebi sve životvorne sokove isto-rije. On pravi naciju dalje – duhom nacije. Ideal nemačkoga konservativca ima da bude Treće carstvo. Glavna smetnja konservativca nije reakcionar. Sa ovim će svršiti račune revolucionar. Nego, protivnik prave budućnosti, protivnik pravoga rašćenja jeste liberal, čovek koji veruje u proizvoljne slobodoumne principe, izmišljene za jedan nestvarni život.

Revolucionar i konservativac treba da pobede liberala. Tada će konservativac da proguta revolucionara – pošto mu uzme celu patetiku, celu nadu za budućnost i prisvoji je svome životvornome nacionalizmu.

Treće carstvo jeste dokaz o kontinuitetu nemačke istorije. Ova je njemu težila, ona treba i da ga najzad dobaci. Patrioti niže vrste, koje Meler van der Bruk prezire, hoće naciju radi nacije, hoće da nemački narod živi, jer je nemački. Teoretičar Trećega carstva mrzi takav prazni i šturi nacionalizam. Treće carstvo ima da sačuva u nemačkome narodu samo ono što je vredno da bude sačuvano. Nema budućnosti bez prošlosti. Treće carstvo hoće ideal budućnosti. Ono gleda u budućnost. Zato baš hoće nadahnuća iz prošlosti, iskustvo i krv prošlosti. Ono hoće najviše vrednosti da dovede do vrhovnog cvetanja. Ni prvo, ni drugo nemačko carstvo nije bilo takvo. Ono prvo je htelo državu radi države, drugo državu radi moći. Oba su ta carstva pala. Treće nemačko carstvo hoće vrhovni domet nemačkih večitih mogućnosti onako kako su one date u svemu najboljem što Nemca sačinjava.

U ime ovoga mističnog ideala ide danas najveći deo nemačke omladine, cvet njen za Hitlerom, koji je svoj pokret proglasio pokretom za ostvarenje Trećeg carstva. Niče je rekao: „Svaki je Nemac u svojoj osnovi, u svojoj suštini hegelijanac.“ Na taj način vidimo celu naciju kako veruje: da su pojedina razdoblja i pojedini narodi samo zato stvoreni da sprovode izvesne ideje, izvesne zadatke. Narodi su sluge istorije.

Kod samoga Hegela ovo sprovođenje jeste nekako neophodno i nužno, tako da sâm čovek ne mora da se brine za svoju isto-riju. Istorija ima prosto-naprosto bude izvedena – hteo to čovek ili ne. Istorija čovekova, kod Hegela, jača je nego čovek. Treće carstvo ima da dobije samo po sebi... I profesor Meler van der Bruk je hegelijanac. I on veruje da Nemačka treba da sprovede izvesne ideje, izvesne zadatke. Ona treba, rekosmo, da razvije do vrhunca one velike vrednosti zbog kojih je Nemcima i dato da se nazovu nacijom. Ali ovaj mlađi hegelijanac traži već saradnju čoveka. Sâm čovek, sâm Nemac, treba da je načisto sa svojim zadatkom. Ako ga ne izvede – propašće. Nemac nije za to da živi, uživa, cveta i vene. On je za to da dovede svoje mogućnosti do vrhunca. Za to je stvoren. Ako to ne učini, ne zaslužuje da opstane.

A još noviji hegelijanci među nacionalistima? Poznati oštri uvodničar najotmenijeg nacionalističkog časopisa: Država i narod g. Mario ide još dalje. On sužava Hegela još tešnje. Nemačka nije za to da proživi srećno ili nesrećno – kako se obično priča o narodima. To je Hegel izbio svima iz glave. Nije ni za to da razvije izvesne darove do vrhunca – kako tumači prorok Bruk. Nemačka ima svoju osobenu misiju. (Ovde se nemačko hegelijanstvo po bezbrojni put dodiruje sa slavenofilskim ruskim.) Njen nemački je zadatak da tu misiju privede u delo. Ali ovaj najmlađi nacionalistički mislilac smatra da nije ni najmanje očevidno da će Nemačka biti svesna svoje misije.

Prvo je valja osvestiti, postaviti na pravi put. Pa ako bude svesna – treba da napregne sve sile da bi misiju izvela. Tek tada postavlja se pitanje uspeha, dakle opstanka. Mladi nacionalni mističari nisu, dakle, olaki optimisti. Oni ne smatraju, kao bogomudri otac Hegel, kao optimista Hegel (koji je i Slovenima dao optimizma – da nisu pastorčad): da će zadatak da bude izveden silama istorije, bez stvaralačkoga napora svakoga pojedinca. Oni, naprotiv, traže da i svaki pojedinac bude svestan zadatka i sposoban na žrtvu. Taj priziv na žrtvu, ma bila i najveća – i čini glavnu draž, neodoljivu draž, novoga nemačkoga nacionalizma u očima omladine...

Oceni 5