Nesavršeni geniji

Serije

The Bear (prva sezona, 2022)

Jeremy Allen White je savršen kao i uvek. Uloga nervoznog kuvara mu dobro stoji, a priča o mladiću koji pokušava da spasi porodične sendviče je više nego zanimljiva.

Istina je da serija može da izazove anksioznost, ali isto važi i za život. Kao što ne prestaje da živi kad ga nešto čini nervoznim, gledalac ne prestaje da bulji u ekran čak i kad je u restoranu toliko vruće da krv ključa. Pored maničnih i energičnih scena tu su i junaci koji su neodoljivi – jer su ludi. Ništa nije uzbudljivije od restoranske kuhinje u kojoj rade nesavršeni geniji.

This Is Going to Hurt (prva sezona, 2022)

Serija This Is Going to Hurt je, tvrde oni koji se u hitnu pomoć bolje razumeju, malo tačnija i preciznija od ostalih medicinskih drama. Tako je valjda zbog toga što je scenario pisan na osnovu memoara This is Going to Hurt: Secret Diaries of a Junior Doctor, koje je komičar Adam Kay beležio tokom doktorske specijalizacije u periodu od 2004. do 2010. godine.

Budući da su memoari prozno delo u kojem autor pripoveda o onome što se stvarno dogodilo, ne iznenađuje što je ova serija istinitija od svojih rođaka. Usred sveta moderne medicine, smešteni su junaci s nagonima koji se nisu puno promenili od praistorije. Medicinski radnici su tu da im pomognu, što nije jednostavno – u savremenom svetu uvek fali novca, posebno kad su najvažnije stvari u pitanju.

Više čitajte ovde. 

The Thief, His Wife and the Canoe (mini-serija, 2022)

Istinita priča o još jednom bračnom paru prevaranata zaslužuje svu pažnju publike, iako se čini da joj je nekako izmakla. Nikad nije kasno to ispraviti i pogledati odlično komponovanu britanski seriju od četiri epizode u kojoj nema niti jedne sekunde viška i praznog hoda.

Anne i John Darwin skovali su pakleni plan zprevaru osiguravajuće kuće i lagodan penzionerski život. U stvari, John je skovao, a Anne je bila samo jedna u nizu njegovih žrtava. Nije on nikakav ubica, ali je težak narcis i prevarant koji je svojom suprugom manipulisao u svakom trenutku, budući da je bila izuzetno nesigurna, usamljena i prazna, takoreći idealna žrtva. Žrtve su, takođe, i njihovi sinovi koji su o udruženom roditeljskom zločinačkom poduhvatu morali da saznaju iz medija, a sve nakon što im je majka podvalila neka dokumenta da potpišu.

Anne jeste žrtva, ali i saučesnica, što priču dodatno komplikuje i što njen lik čini neverovatno zanimljivim. Mozak operacije je, naravno, John, sitni prevarant koji se pod stare dane odlučio na jedan krupniji korak – lažiranje sopstvene smrti u kanuu, a sve zbog para od osiguranja. Godinama je opstajao kao „mrtvac“ dok je živeo u neposrednoj blizini rođene kuće, a onog trenutka kada je poželeo još novca i uživanja, sticajem raznoraznih okolnosti ustaje iz mrtvih i pojavljuje se kao davno nestala osoba s amnezijom. No, da ne otkrivamo sve – gledajte. O slučaju, naravno, ima dosta literature i na internetu, ali ovoj seriji svakako treba posvetiti pažnju.

Festival evropskog filma Palić

Sick of Myself – Syk Pike (2022)

„Narcisi su oni koji uspevaju“, konstatuje glavna junakinja Signe na početku filma, što nam već daje smernice za dalji tok radnje. Ukoliko u obzir uzmemo i prvu scenu, koja i prethodi ovoj izjavi, a podrazumeva sistem prevara i krađe koji su Signe i njen momak Thomas već razradili, onda je jasno da ćemo u narednih sat i po gledati bahanalije dvojca bez savesti.

Srećom, reditelj i scenarista Kristoffer Borgli nije odmah otkrio sve karte, iako tako deluje. Fasada samouverenosti koju Signe pažljivo gaji već dobija pukotine – nakon prologa gledalac vidi samo tužnu, ljutu, neispunjenu, duboko povređenu Signe. Thomas, s druge strane, uživa u plodovima svog nerada, budući da iznenada postaje priznati umetnik čije će instalacije biti izložene u poznatoj galeriji. Dobro, u manjem delu poznate galerije, kako ističe njegova devojka, ali svejedno. I to ne bi bilo neobično da se te instalacije ne sastoje od ukradenih stolica, a kralo se uzduž i popreko. Signe pak nema problem s krađom, iako je sve vreme nezadovoljna, kao da je naterana na to, već s tim što je Thomas postao uspešan i tako ne samo uskratio pažnju njoj, već joj i oduzeo mogućnost da ona zablista i bude najbolja. U čemu – ne zna se, a nije ni bitno.

Bitno je uspeti, biti viđen i poznat po svaku cenu. Toksična veza dvoje mladih tim je zanimljivija i destruktivnija jer su oboje isti, a ne komplementarni, kako to obično biva. U takvim odnosima obično jedna strana pati i žrtva je, ali se nesvesno povinuje iz milion razloga. Ovde, međutim, imamo par narcisa i sociopata koji se takmiče u borbi za pažnju i priznanja. Spoiler (filmski, a i životni) – nikad im neće biti dosta.

Više čitajte ovde.

Beautiful Years – Gli anni belli (2022)

Savršeno leto živi samo u sećanju, uglavnom onih starijih koji su nam prodali priču o bezbrižnom detinjstvu i mladosti. Idealno leto nikako ne može biti ovo ili proteklo, ono mora biti najmanje deset godina u prošlosti, taman dovoljno daleko od realnosti, premazano patinom nostalgije. Tako danas neretko slušamo i o vremenu kada se znao red i kad su se cenile prave vrednosti, sve misleći da su posredi daleke '60-e i '70-e, eventualno '80-e, međutim – ne! Došlo je vreme i za glorifikaciju '90-ih iz samo jednog jedinog razloga – prošlo je dovoljno vremena. Nije da smo zaboravili, nije da se ne sećamo, već ne želimo da se sećamo i lakše nam je da mislimo i verujemo da je nekad zaista bilo bolje.

Negde pak i jeste bilo bolje, makar drastično bolje nego nama „na ovim prostorima“. Tako italijanska komedija Gli anni belli (u koprodukciji sa Portugalijom i Srbijom), prikazana na ovogodišnjem palićkom festivalu, bez ikakvog problema na devedesete gleda kao na srećno vreme. Ne zazire ni od političkog komentara, no on u datom kontekstu zaista deluje u najmanju ruku naivno, naročito publici „sa ovih prostora“.

Više čitajte ovde.

Cinema Sabaya (2021)

Dovoljno eksperimentalan da zainteresuje i one koji su već „sve videli“, a i dovoljno prijemčiv za širu publiku, film Cinema Sabaya rediteljke Orit Fouks Rotem je redak dragulj koji se poigrava fikcijom i dokumentaristikom kako bi ispričao univerzalnu priču o čoveku kroz sudbine devet žena u Izraelu.

Već na samom početku postaje jasno da je lokalna priča i te kako globalna, te da podela na Jevrejke i Arapkinje, Izraelke i Palestinke, starije i mlađe, tradicionalne i moderne, jeste tu da najpre ukaže na sličnosti, kao i mogućnost zajedničkog života uprkos razlikama ili baš zbog njih.

Osam žena počinje da pohađa radionicu filmske režije kod rediteljke Rone, bez ambicija da se time ozbiljno bavi ili gradi karijeru u tom smeru. Štaviše, njihove istinske motive za učenje kadriranja, režiranja, snimanja ne saznajemo nikad do kraja, ali poenta definitivno nije u profesionalnom napretku, već razvijanju novog hobija iz puka znatiželje, povezivanju, širenju vidika, boljem upoznavanju sebe i drugih... Nijedna od njih nije svesna šta će im sve ova radionica doneti i koliko daleko i duboko sežu njeni dometi. Dalje od diplome za odličan uspeh i primerno vladanje, dalje od želje da se bude najbolji.

Više čitajte ovde.

Film

Illusions perdues – Lost Illusions (2021)

Obmanjujemo sebe, obmanjujemo i druge. Živimo u iluzijama, jer život u suprotnom ne bi bio moguć. Reditelj Xavier Giannoli se bavi upravo takvim trenucima i životom mladog pisca u Francuskoj na početku XIX veka.

Kad nemaš ništa, ništa ne možeš ni da izgubiš. Mnogi se na to naviknu toliko da nastave da žive neoprezno čak i kad se ulozi povećaju. Lucien de Rubempré (Césarwinner Benjamin Voisin) u Pariz stiže kao osetljivi, zaljubljeni mladić, pesnik-idealista. Rešen je da napiše roman, da se proslavi, jer je to bilo vreme kad su knjige i pozorište bili jedina zabava. Umesto toga postaje novinar, gladan skandala i novca.

Život je retko ono što očekujemo, ali to ne znači da moramo da ga sravnimo sa zemljom.

Mahana – The Patriarch (2016)

Zasnovati porodicu i imati porodicu su dve različite stvari, ponajviše zbog ljubavi. Niko nam nije kriv što smo izmislili ljubav i podršku, pa sad ne umemo bez njih. Mogli bismo dakle da kažemo da zasnivanje porodice u današnje vreme ne funkcioniše po starom kalupu, ali je još uvek mnogo onih koji stvari rade „zato što je vreme“ ili „zato što bi tako trebalo“. Posle život provode u flaši i mrze ono što su postali.

Film Mahana (ili The Patriarch) se bavi jednom porodicom, doduše u drugo vreme. Šezdesete su godine XX veka, familija još uvek znači čvrstu kontrolu. Reditelj Lee Tamahori je od toga napravio ozbiljnu dramu, u kojoj neki kritičari vide simboliku koja zapravo priča o stradanju Maora nakon što su na Novi Zeland stigli belci, velike gazde. Starosedeoci su potisnuti na sam rub društva, a možda je najveće poniženje bilo u tome što su morali da pokazuju zahvalnost za ono malo slobode koju su dobili. Sigurno je da se u filmu oseća bes zbog toga, ali i još nešto – nemoć da se pred strašnim čuvarima patrijarhata i porodičnog obraza sačuva elementarna sloboda i pravo na ljubav.

Više čitajte ovde.

Noces – A Wedding (2016)

Zahira ima osamnaest godina i želi da živi. Porodica se iz Pakistana preselila u Belgiju, ali je sa sobom ponela i tradiciju koja žene tretira kao robinje. Iako je bliska s njima, želi slobodu. Porodične spone se, kao što to obično biva, kidaju čim se pojedinac/ka suprotstavi. Ljubav nije dovoljna, a svaka različitost je opasna po život.

Knjige

Alfred Kubin „Druga strana“

Alfreda Kubina nazivaju pionirom književne distopije i Kafkom pre Kafke, ali nemojmo se zaletati. Kubin nije Kafka i stilski mu nije ni do kolena, ali teme kojima se bavi zaista jesu „kafkijanske“. Birokratija, besmisao egzistencije, ispraznost života prosečnog stanovnika Srednje Evrope na prelasku iz 19. U 20. vek – sve su to teme kojima se Kubin bavi u romanu Druga strana. Fantastični elementi uveliko su zastupljeni u knjizi, a preplićući se sa dobro poznatom svakodnevicom, opštim mestima i realističnim segmentima stvaraju jedinstven, izuzetno prijemčiv, a opet zastrašujuć svet.

Namik Kabil „Yesterday“

„Kabil je svoj svijet davno izgradio. Njegove knjige su prije svega istinska i prava književnost, romani jedinstveni na cjelokupnoj regionalnoj književnoj sceni. Yesterday je neobična proza, formom vrlo smjela i uspješna knjiga. Tu kao da pripovijedavrijeme kroz usta svojih sudionika. A oni, ti pripovjedači, kao da su naprasno iščupani iz vremena i otjerani u svijet iz kojeg se pomalo vraćaju. Svjesni da je vrijeme u kojem su zarobljeni prošlo, da su prostore osvojili neki drugi ljudi, oni su se preselili u ilegalu, u imaginarne zavičaje koji se ukazuju u rijetkim prilikama za onih slučajnih susreta u vrijeme godišnjih odmora. U Kabilovom romanu kao da se sve dešava izvan ovog prostora, u stanovima koji još nisu renovirani i koji nose miris one države. U ovoj prozi parket škripi od starosti, a ne od ovdašnjih loših majstora i njihovih gazda koji svoja bogatstva uvećavaju štedeći na materijalima od kojih nam grade kuće“. (Almin Kaplan)

Nostalgija

Uccellacci e uccellini – The Hawks and the Sparrows (1966)

Kad Pazolini svoje junake vrati 750 godina u prošlost, dešava se nešto neverovatno: remek-delo.

Horor

The Exorcist III (1990)

Živeli svi isterivači đavola, posebno ovaj (najviše zbog one scene u bolnici, kad demon proganja medicinsku sestru).

Video igre

Epic Games: Nove besplatne igre

Epic Games Store svake nedelje nudi novu besplatnu igru, a ovog puta su to čak dva naslova: Shop Titans i Tannenberg. Zainteresovani će moći da ih preuzmu besplatno sve do 28. jula, kada nas očekuje neki novi naslov (ili dva).

Shop Titans je simulacija za one koji su želeli da postanu trgovci, a nije im pošlo za rukom. Prodavnica u ovoj igri ipak nije obična radnja, već mesto koje okuplja heroje u potrazi za oružjem, napicima i drugom robom. Igrač kreće od početka, pa od trošne kolibe pravi novi biznis, a s namerom da privuče što više kupaca. Ovaj RPG je već besplatan na platformi Steam, pa je pomalo neobično što je Epic izabrao baš ovu igru, ali poklonu se u zube ne gleda.

Tannenberg nas vodi u vojničke rovove. Prvi svetski rat uveliko traje, a na igraču je da se dočepa oružja i krene u napad. Preporučuje se da se gas maska uvek drži na oku, a kako bi se što duže poživelo u jednom od najkrvavijih sukoba u istoriji.

I Shop Titans i Tannenberg zaslužuju pažnju, uprkos ponekom negativnom komentaru. Epic garantuje zabavu, pa ih valjda zato i nudi besplatno (mada je Shop Titans i inače besplatan, ali to smo vam već rekli) – Tannenberg  inače košta 20 evra.

*Kontrapreporuke

House of Gucci (2021)

Ovaj film vređa inteligenciju i uništava zdrav razum.