Dosije: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (17)
Aarocka 01 S

Photo: Lična arhiva/Petar Luković

Nesrećna retrospektiva jedne promašene karijere

ALEXANDRA SLAÐANA MILOŠEVIĆ - Compilation Vol. 1 Balade: Harmony (PGP RTS)

Kad su se, svojevremeno, održavali nekakvi (demokratski, slobodni) izbori, po ulicama srpskih gradova pojavio se plakat Jugoslovenske levice od kojeg su migrenom zaraženi milioni glasača; plakat je, podsetimo, bio - rekli bi zdravstveni radnici - letalni amalgam u cvetnom aranžmanu, prizor nabujalog cveća u takvim LSD-bojama da je i dr Mira Marković, u magnovenju, izgledala kao Milica Milša called Živana. Taman kad se učinilo da je levičarska psihodelija umrla, booklet Alexandre Slađane Milošević (njeno drugo ime na omotu je ispisano je kao Sladjana - što je jedna od zanimljivijih detalja na ploči) vraća nas u pejsaže flower-power aranžmana, opet smo u hippie-društvu, fali samo Neša iz Galije da donese onu nišku marihuanu pa da poletimo ljubičasto-zeleno-jarko tirkiznim nebom na čijoj su pink-pozadini nečitljivim slogom ispisani naslovi 18 pesama, kao da ima onih koji će stvarno buljiti u ovako nebitnu informaciju.

Kad se reše i ti formalno-štamparsko-dizajnerski problemi, suočavamo se sa albumom čiji je koncept, teoretski, lako objašnjiv: Alexandra tj. Sladjana odlučila je da na jednom mestu okupi Sve Svoje Balade - iskreno uverena da postoje likovi koji će blizu 69 minuta slušati kako to Ona radi, slow & easy & tender & gently, amaterski & pionirski, sve vreme pokušavajući (neuspešno) da sebe predstavi kao Vrhunsku Umetnicu koja je još odavno shvatila kako ta cela Muzička Stvar funkcioniše.

Valjda zato album pokriva mračni period od 1979. do 1996. godine, tek da se sablaznimo nad podatkom da pred sobom imamo Personu koja u kontinuitetu radi 17 godina (jebote!), valjda je zato na ploču uključen svaki moronski komad koji je Sladjana ikad snimila, a bilo ih je - nije da nije. Skromnog a samozaljubljenog vokalnog opsega i folk-boje u rangu Dragane Mirković, A.S.M. je, de facto, lišena osećaja za Baladu koja mora da poseduje emocionalnu frivolnost i tanani osećaj za emocionalnu krkhost; ono što, de jure, dobijamo na ovoj kompilaciji jeste nevešta mešavina laganih, up-tempo numera koje i nisu balade (Das Licht Von Kairo, Ja sam neka čudna vrsta) i bledunjavih, nevešto aražiranih, softie-pesmica čiji je efekat jednak upotrebi papirnih maramica. Najgore je, ipak, slušati A.S.M. iz najnovijeg perioda - recimo, pesme Times Are Changing  ili Harmony u kojima komični američki (orkestarski) kič trijumfuje snagom banalnosti i iskrenošću Band Aid-tuge, u okruženju najnaivnijih lirskih vizija o "harmoniji" i "jednakosti", sa srceparajuće-gušećim refrenima, praćenim harfom i nekakvim šupljikavim instrumentima.

Compilation Vol. 1 Balads: Harmony - nesrećna je retrospektiva jedne promašene karijere, neprijatna kolekcija amaterske prosečnosti koja nikad i nigde nija imala nikakvu šansu...

*Objavljeno u magazinu XZ 1998. godine

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5