Retro feljton: Lukovićeva rubrika „Singlovi“ iz „Džuboksa“ (12)
Opatij 01 S

Pioniri 'Hotel wave' zvuka: Opatijski suveniri na terasi opatijskog hotela u opatijskom raspoloženju

Photo: Jugoton

"New wave" je nestao: Rođen je "Hotel wave"

U istoriji rubrike „Singlovi“, datum 28. mart 1980, vrlo je važan. Suočen sa koordiniranim napadom na sluh od strane muzičara koji su čitav život svirali turistima u ritmu njihanja između dva zalogaja, smislio sam kovanicu „hotel wave“ koja je brzo postala žanr za sebe. Vodeće zvijezde ovog turističkog pokreta su sastavi Osmijeh i Opatijski suveniri, ali naslednika još ima. Pored hotelskih radnika, u rubriku su stigli beogradska grupa Crvene usne, briljantni Buggles i nesrećni Patrick Hernandez.

OSMIJEH  - Duga je svaka noć/ Ona je otišla (Jugoton)

Invazija hotelskog zvuka nastavlja da obasipa domaću muzičku produkciju delima koja se leti, po terasama, izvode za besposlene turiste koji nemaju šta da rade.

Osmijeh nisu daleko od najgore grupe koju sam u životu čuo. Njihova svirka – ako o muziciranju uopšte možemo da govorimo – zaslužuje ocenu minus beskonačno, jer to nije ni rock, ni disco, ni zabavna muzika, ni šlager, ovo nije ništa! Da li su Osmijeh plod nekog „zelenog plana“ stvarno ne znam, ali, kladim se da bi bilo koji seoski bend okupljen pre deset minuta u zadruzi, s više duha i ubeđenja napravio nešto bolje.

U stvari, sve je bolje od ovoga. Gore ne verujem da postoji.

BUGGLES – Video Killed The Radio Star/ Kid Dynamo (Jugoton)

Zvuk osamdesetih godina uobličen u nostalgičnu, šarmersku pop svirku doneo je Bugglesima prvo mesto u Engleskoj, instant slavu i ostale potrebštine koje idu uz hit singl. „Video Killed The Radio Star“ s pravom nosi titulu „najperfektnijeg pop singla 1979. godine“, jer je – zaista – sve na svom mestu, od aranžmana, preko produkcije do anđeoskih ženskih vokala koji su trademark ove de luks poppy pesme. Naravno, sledi nagrada ove rubrike i obavezna preporuka: kupiti!

CRVENE USNE  - Rock’n’roll rođendan/ Medeni mesec (Jugoton)

Posle prvog singla ove beogradske grupe, neko im je iz samilosti opet dao šansu da maltretiraju nesrećne kupce njihove ploče (pod uslovom da se nađe po koji zalutali potrošač). Umesto da su se rasturili i time pokazali da umeju da naprave bar jedan pametan potez, Crvene usne ne odustaju, već uskaču u novokupljena odelca, kače bedževe (čuli su da je to tres chic), gledaju nas s omota elegantni, čisti, prozračni, jednom rečju čitam im iz očiju molbu da ih podržimo i pohvalimo.

Ali, život je surov, pa tako u ovoj rubrici Usne nemaju nimalo šansi. Štaviše, nije dovoljno reći da je „Rock’n’roll rođendan“ loše i grozno namontiran materijal koji se zasniva na pedesetim godinama i gde je nevešto inkorporian Chuck Berryjev rif iz „Johnny B.Good“, a takođe masakrirana čitava pesma insistiranjem za tim starim zvukom od prve dve decenije – pitam se ponekad čemu ovakve ploče?
Sama pesma je konglomerat neuravnoteženog lupanja po gitarama, glasa koji potiče od čoveka koji valjda nije nije jeo deset dana i koji ne može da pogodi ni mikrofon, a kamoli da nešto otpeva tačno, tu je još jedan lupadrpajući tekst o „Bitlsima koji su naučili nas, da rock’n’roll volimo i pevamo u glas“!

Jedno je sigurno: Crvene usne nisu naučile ništa, najmanje da pevaju u glas! Toliko praznog, jadnog zvuka teško da ćete sresti na parčetu vinila i trenutno, od preko dvadeset miliona Jugoslovena, ne mogu da se setim bar dvojice koji bi se zeznuli i kupili ovu turobnu, plitkoumnu singlicu. A kad tražite poređenja, znajte: Crveni koralji bili su Clash prema Crvenim usnama. Toliko!

OPATIJSKI SUVENIRI - Ne igra se ljubav tako/ Dina (Jugoton)

Sam omot – inkarnacija bljutavog kiča – predstavlja nam ovu grupu kao suvenire davno prošle mladosti. Počev od glam jakni, do nehajnih T shirtsa, ceo „image“ upravljen je kao podsetnik starim hotelskim gostima koji su uz njihovu svirku čežnjivo igrali pod palmama dok je maestral šumeo i valove podizao, a njeno srce je bilo u vašim prstima, njene usne kobno su se približavala vašim i...
Suveniri iz Opatije ili kako se već zovu, nastavak su pomenute rustikalne tradicije koju ćemo, zbog obilja materijala nazvati „hotelski talas“ (hotel wave).

Elem, pet ostarelih momaka pokušava da nas ponese na krilima mašte na svoje radno mesto, ali „hotel wave“ je po svojoj prirodi toliko mlitav da zvuči autentično otrcano i staromodno, circa 1952-53. Tada su Suveniri mogli da računaju s nekom publikom, a danas Z E R O (nula, nič). „Ne igra se ljubav tako“ poručuju nam oni i daju školski primer šta je „hotel wave“ koji se sa dve decenije zakašnjenja ponovo najavljuje.

Predlažem da Suveniri i Osmijeh naprave samostalan koncert na pučini mora – Robinzon Kruso bi se tako radovao...

PATRICK HERNANDEZ – Born To Be Alive/ Born To Be Alive  (Suzy)

Ako je formula kiča „uživanje radi uživanja“, Hernandez tu teoriju modifikuje tvrdeći da je „igra samo igra i ništa – više“. Kič svakako ostaje, samo je celofan promenjen.  Naravno, svi znate da je reč o pesmi od koje nas kompletno boli glava i koju smo u diskotekama i na radiju čuli ukupno devet miliona puta.

Primer drskog, neinventivnog diska koji nema nikakvog smisla, ovde je – milost! – obogaćen i instrumentalnom verzijom na B strani, kao da nam nije dovoljnošto nekoliko minuta na na udarnoj numeri protiču u vrhunskoj prezasićenosti muzikom radi sebe same. „Born To Be Alive“ nije ništa drugo no najvulgarniji koncept utopijskog davljenja u ritmu – nekima će se to dopasti, ali, ne zavidim im. Tačnije, to neće shvatiti i tu se naši putevi razilaze. Ćao!

* Recenzije iz rubrike „Singlovi“ prenosimo iz  „Džuboksa“ broj 85, od 28. marta 1980. godine

(NASTAVIĆE SE) 

 

Oceni 5