Dosije: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (32)
Morre 01 S

Photo: www.messynessychic.com

Nežno lelujanje rasterećenog kiča

JRT Opatija 80 – Rock veče (RTB)

Udahnuo sam, popio tri „Bajera“, poklonio se i krenuo. Na omotu su neke dve palme, dva science-fiction obeliska, iscrtane zvezdice i veliki naslov „Rock veče“. Cover je tipičan RTB proizvod: rasterećeni kič koji nežno leluja u kombinaciji mora koje puca, u praznini bespuća, bez živog ili barem polumrtvog čoveka.

Ooogrooman naslov „Rock veče“ nepismenima sa Južne Gvajane putokaz je da je a) u Opatiji bilo veče kad su ljudi prebirali po instrumentima, da je b) rock slepo crevo, odnosno c) izgovor za mazohističku koncepciju po sistemu „cepaj bez milosti“.

Pesma numero uno na strani A pripada Vatrenom poljupcu i ja već plešem. „Ona je tako dobra žena“ naslov je nove Milićeve seksualne fantazije o nekoj goloj susetki koju drčni Vukašinović voajeriše i đaniše svake noći, da bi se, logikom otkrića, cela stvar svršila/okončala pod toplim jorganom s prijateljem u ruci. Novokomponovani hard-rock ovde za sobom ostavlja leševe u serijama: ne zna se ni ko peva, ni ko svira, al' ko mari? Vatreni poljubac je već dostigao stepen Danteove komedije – a perušku da ne pominjemo!

„Ko prijatelj njene kuće“ je skladba izvesnih Makadama kojima bi, zbog ubistva iz nehata, trebalo naplatiti putarinu od kuće do Opatije. Njihov „opušteni“ funky (ha!) sound svodi se na perverzno ispitivanje strpljivosti po Merkalijevoj skali: strašno me zabole što Makadam želi „da je mazi, da joj svira, da joj bijele grudi dira“. Kupite „Zum reporter“ i premerite obim ženskih grudi!

„Hoću da pamtiš“ poručuje Dušan Prelević, ali sam sve, istog časa, zaboravio. I pesmu, i plač, i orkestar, i rock povečerje. Srećom – rekoše lekari – trajalo je svega tri minuta i trideset sekundi. Dovoljno da prespavate i preživite... Ostavio sam Preleta da u svojoj radnoj „sobi plače sam“ i krenuo u nove mentalne rezove.

Oni se zovu Kosseleksioni, pesma im je „U naručju samoće“ i mogućno ih je izdržati od jedne do dve mikrosekunde. To što sviraju (nezgodan termin) dolazi iz 1903. godine i mislim da ni u rezervatima u prošlom veku ovakvih pesama nije bilo. Kako su stigli u Opatiju, kako su se uspeli na pozornicu, kako su se snimili i stigli na ploču – misterija je za Šerloka Holmsa! U poređenju s njima i Makadam su Sex Pistols!

Samouništenje prve strane pregalački slede Tetka Ana koji pevaju o „izlozima, svetu“ i ostalim lokalnim problemima frustriranih pubertetlija. Ima li kraja? Nikako, jer Den za den divno poziraju u nekoj pseudo jazz-rock kombinaciji sa mnogo sola i kidanja nerava. Već smo na B strani i sve ostaje po starom. Prvo klavir žulji, zatim gitara davi, basista giljotira, a bubnjar upucava. Mrtvi se još prebrojavaju, dosada hoće da iskoči iz sopstvene kože.

Ljubomir Ninković i Tunel sviraju rock'n'roll iz vremena između dva svetska rata, iz vremena kad srca nije bilo, kad je eksploatacija carovala i kad su ozbiljni ljudi ozbiljno klimali glavom. Pokušao sam da nešto kažem, ali mi ljudi nisu dozvolili: sedi, slušaj, uživaj.

Aerodrom. Avioni. Plamen. Zapaljeni muzičari koji gore. Jurica Pađen i njegov bend kao da su pali sa Neptuna direktno u Opatiju. Nebulozno je mali epitet za ovo arlaukanje na vinilu.

Boomerang i Pečat zapečatili su ovu papazjaniju pesmama koje bi psihijatar okarakterisao kao latentno smanjivanje svesti pod vanrednim uslovima presije i kompleksa slave.

I umesto završne reči, nekoliko pitanja:

1. Da li je sluh postojeća kategorija?

2. Ima li Gradska čistoća prava na ovaj album?

3. Šta je to rock veče u predivnoj Opatiji?

Odgovore na toalet papiru pošaljite Produkciji ploča kojoj će biti drago što mislite na nju.

*Objavljeno u "Džuboksu" 1980. godine 

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5