Ni Engleska nema ovako sjajne muzičare

Sintagma “potpuno drukčiji od drugih” savršeno pristaje  grupi Šarlo akrobata; osnovani u proleće 1980, prestali su sa radom već oktobra iduće godine. Iza sebe su ostavili samo jedan, ali briljantni album (“Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”), uz seriju nezaboravnih koncerata od kojih se još pamti njihov nastup na zagrebačkom Bijenalu kad su im se otvoreno divili članovi britanskog sastava Gang Of Four tvrdeći da ni Engleska nema “ovako sjajne muzičare”.

Od časa kad je stupio na muzičku scenu, beogradski trio Šarlo akrobata u kojem su bili Milan Mladenović (gitara), Ivica Vdović (bubnjevi) i Dušan Kojić Koja (bas), izdvojio se iz tada prevladajuće rock matrice, predstavlajući osebujnu alternativnu avangardu u obliku zvučne kombinacije različitih usmerenja: od novotalasne energije, jazz začina i reggae ritmova, preko dub-tema, do precizne melodioznosti po obrascu pop zvuka.  

Pesme “Mali čovek” ili “Ona se budi” i dan danas zvuče moćno i moderno, kao da od njihovog nastanka nije prošlo 40 godina. Niko se na ovim ex-jugoslovenskim prostorima, ni tada ni docije, nije usudio da uradi nešto slično: da koristeći različite muzičke obrasce stvori perfektnu celinu čija svežina u pristupu ostaje nedostižni cilj za mnoge generacije.

Trijumf Šarla akrobate u direktnoj je vezi sa atmosferom koja se početkom osamdesetih stvorila u društvu, a svoj inspirativni eho pronašla u rock vatrometu kad su se gotovo u istom trenutku pojavili i Azra i Haustor i Idoli I Prljavo kazalište i Električni orgazam. Više ništa nije moglo da zaustavi osvajanje slobode, što su mladi muzičari osetili pre svih, svesni da je to istorijska šansa koja se ne propušta.

U pesmi “Mali čovek” grupa Šarlo akrobata kao da opisuje to vreme promena: “Mali čovek želi preko crte/ Preko crte želi ali ne sme/ Njega guše propisane norme/ Preko crte njegovo je mesto”).  

Čitava ova priča o nezaboravnom muzičkom vremenu ne bi se dogodila da nije bilo hrabrosti i vizije tadašnjeg “Jugotona”, pre svega Siniše Škarice, da podrže mlade talente, što se dokazalo činjenicom das u svi beogradski bendovi svoje debi albume objavili baš u Zagrebu, baš u tadašnjem “Jugotonu”.

Zahvaljujući svojoj prvoj i jednoj LP ploči koja se bez zazora može nazvati remek delom, Šarlo akrobata su neumorno koncentrirali, obilazeći zemlju uzduž i popreko. Fokusirani samo na muziku, gotovo da su izgoreli od želje da pokažu koliko su dobri; uostalom, svaki njihov nastup bio je već unapred – zagarantovano uživanje, a oni koji su imali tu sreću da ih vide i čuju uživo, i danas to pamte kao neku vrstu životne premije.

Odlučni da budu dosledni sebi i da ne recikliraju karijeru po pravilima estrade, članovi grupe Šarlo akrobata prestali su sa radom u jesen 1981. Milan Mladenović i Ivica Vdović osnovali su grupu Katarina II (prethodnica EKV); Dušan Kojić je započeo seriju eksperimenata sa svojim sastavom Disciplina kičme.

Na žalost, ništa nije moglo da prođe bez tragedije; Ivica Vdović je preminuo 1992, a Milan Mladenović novembra 1994.

U ime nezaborava za naše rock heroje, ostaje album „Bistriji ili tuplji čovek biva kad...“, čija snaga i energija istim intenzitetom, 40 godina kasnije, impresioniraju svakog ko ponovo ili prvi put presluša ovaj nezaboravni LP.

Što bi Šarlo akrobata sami rekli: „Niko, niko, kao ja/ Niko, niko, kao ja/ I niko, nikad, i niko, ja“,

*Tekst je pisan oktobra 2020. godine povodom vinilnog reizdanja albuma „Bistriji ili tuplji čovek biva kad...“ u izdanju Croatia Records i nalazi se u posebnoj, luksuzno dizajniranoj knjižici u omotu albuma