Kazanovini memoari
Kazanova

Photo: Anton Raphael Mengs

Nijedna žena nije pokušala da ga zadrži

(Herman Kesten, KAZANOVA, Književno izdavačko preduzeće, Krakov, 1975. Prevod s nemačkog Gabrijela Mićelska)

Kazanovini memoari u prevodu na poljski nikada nisu objavljeni u celini. Kestenova knjiga koja je sažetak dvanaest tomova stoga je veoma primamljiv zalogaj na našem tlu. Dodatnu vrednost predstavljaju istorijski i psihološki komentari pojedinih epizoda memoara, čime Kesten verifikuje njihovu verodostojnost, gde god je to još moguće. Kazanova se ponekad razmetao, čemu se uopšte ne čudim. Iskrenosti se od bede može držati neko s autobiografijom koja ima nekoliko desetina strana. U dvanaest tomova ni svetac ne bi izdržao. Prema tome, kako očekivati istinu od majstora autoreklame, najvećeg plejboja svih vremena? Ali, ako bi i 50% teksta predstavljalo lagarije, ostatak bi bio dovoljan za život nekoliko ladoleža, natprosečnih avanturista, titana vitalnosti i prepredenosti, specijalista za sticanje novca i protektora, rekordera u veštini zavođenja žena.

Malo koja je umela da mu se odupre, uglavnom su mu same letele u krevet, zbog strasti ili iz znatiželje, što na početku ljubavne romanse izlazi na isto. Taj početak je obično trajao nekoliko dana, nastavka uglavnom nije bilo. To je nešto zbog čega sam se duboko zamislila. Sve te dame su neverovatno lako dopuštale da budu napuštene. Bez divljačkih svađa, napada besa, pokušaja samoubistva, apatičnog očajanja. Iako su samo nekoliko dana pre toga ushićeno slušale kako im obećava brak ili su mu se same zaklinjale na večnu vernost. Nijedna nije pokušala da ga zadrži moljakanjem ili pretnjom, nijedna ga kasnije godinama nije gazila po petama u nadi da će ga povratiti.

Znači li to da Kazanova nije pobuđivao trajna osećanja? Sumnjam da ih je prećutkivao onaj koji se hvalio u svim mogućim prilikama! Neobično, zar ne? Svaki drugi građanin Kovalski koji nije nikakav Kazanova, na vlastitoj koži je iskusio kako je trnovit put ljubavnika, šta se sve zauvek zaboravlja. Najslavniji zavodnik sveta pakovao je prnje bez specijalnih teškoća, neke gospe su mu čak u tome pomagale. Zatim su se s izrazitim olakšanjem, neke čak žurno, vraćale svojim čestitim muževima i neatraktivnim verenicima ili su se smesta bacale u novu avanturu, kao da prethodna nije zasluživala ni časak zamišljenosti. Da li je reč o razočarenju? Mrzovolji? Dosadi? Eto, ovim pitanjima se aktivno uključujem u proslavu Međunarodne godine žena.

*Iz knjige “Neobavezna lektira” (Prosveta, Beograd, 2006), prevela s poljskog: Biserka Rajčić

Oceni 5