Prevara ili nesporazum: TV serija "Quiz" (2020)
Quiz

Photo: ITV

Nikad nećete postati milioner

Britanska mini serija radi ono što najbolje zna – priča priču o samoj sebi, odnosno televizijskom projektu koji je stekao svetsku popularnost, toliku da su milioni hteli da budu deo njega i – osvoje milione, odnosno bar milion. Svi se sećamo koliko je kviz kod nas poznat kao „Želite li da postanete milioner“ ili „Tko želi biti milijunaš“ bio gledan. U Hrvatskoj se odnedavno ponovo prikazuje i, ako ćemo biti iskreni, upravo ta verzija je većini bila bolja i draža. Što zbog Tarika Filipovića, što zbog činjenice da je uspela da opstane. Pre petnaestak i više godina HRT smo nedeljom u 20 religiozno gledali svi, dok danas u terminu „Milijunaša“ možemo gledati samo zatamnjen ekran. Konkurencija je skremblovana, u duhu demokratije i pluralizma, iako se srpski „Milioner“ odavno ne prikazuje.

No, vratimo se originalu. Imali su i oni svoje muke, i to mnogo veće. U prvoj epizodi (od samo tri) serije pratimo kako je nastao sam kviz, kako su njegovi autori uopšte dobili ideju i zahvaljujući čemu je postao toliki hit. Paralelno pratimo i „obične ljude“, fanove kvizova, neumorne učesnike u pub kvizovima, fenomenu koji tek postaje popularan kod nas. Serija nam približava i fenomen samih ljubitelja kvizova, njihov takmičarski duh, želju za znanjem, razvijanje strategije. Upravo to je koristilo velikoj grupi fanova „Milionera“. Preostale dve epizode donose nam, naime, centralnu temu koja se tiče velike prevare zahvaljujući kojoj je jedan bračni par došao do svog prvog, nikad isplaćenog, miliona.

Nakon što su čuli za čitavu mrežu međusobno povezanih fanova koji su uspešno razradili strategiju ne samo kako da uđu u studio i dobiju šansu da se takmiče, već i da pobede u igri „Brzi prsti“, Diana i Charles Ingram smišljaju sopstvenu strategiju. Ona se čini kao krajnje naivna, ali imamo li u vidu da je reč o istinitim događajima, gotovo o rekonstrukciji, ostaje samo da gledamo i pitamo se kako se neko od naših toga nije dosetio. Ili ih možda (još) nisu otkrili?

Uprkos tome što većina nas nije čula za ovu aferu iz 2001. godine, bez problema možemo da pojmimo razmere skandala koji je izazvala navodna prevara u renomiranom kvizu.  Navodna – zato što je autori serije upravo tako tretiraju. Prikazuju nam sve, ali ugao iz kog gledaju nešto je drugačiji nego što se očekivalo, sudeći bar po reakcijama gledalaca. Autori događaje tretiraju temeljno i prilaze im kao što bismo i mi koji pojma nemamo o prevari Ingramovih. Trude se da ih što bolje upoznamo, predstavljaju ih kao „jedne od nas“, ni na trenutak ih ne satanizuju i ne čine od njih mastermindove željne novca. Diana i njen brat su, naprotiv, željni znanja, uživaju u kvizovima i nadmetanjima. Mirni su, staloženi, skromni i ponosno ističu da – nikad ne varaju. Dianin muž pak predstavljen je kao ne baš mnogo inteligentan vojnik, ali čovek željan uspeha ne toliko zbog lične koristi koliko zbog sreće sopstvene žene. Želeo je da, konačno, ona bude ponosna na njega. I, što je najlepše, ni na trenutak se to ne verbalizuje i ne prikazuje eksplicitno. Sve vidimo samo zahvaljujući glumcu Matthewu Macfadyenu, koji besprekorno igra nesigurne ljigavce. Sećamo ga se kao Toma iz serije „Succession“. Njegova moć da potpuno različito igra dvojicu sličnih mlakonja zapanjuje. Svakako, miliona željni Charles mnogo je simpatičniji od milionera Toma i upravo u toj klasnoj razlici leži sva naša empatija prema Ingramovima.

Za britansku javnost, međutim, dileme nema – Diana i Charles Ingram su prevaranti razotkriveni u poslednjem trenutku i malo su patili i platili koliko je trebalo. To je, uostalom, gotovo jedini razlog zbog kojeg kritikuju seriju, budući da smatraju da mesta za bilo koji oblik ambivalntnosti ne treba da bude. Kreatori serije pak dobro znaju da crno-beli odnosi i likovi ne čine dobru dramu. Sam kviz, na kraju krajeva, nisu stvorili sveci koji bi rado delili milione, već medijski magovi željni uspeha i novca. Daleko od toga da su oni predstavljeni kao monstrumi. Imaju i oni svojih problema, kredita, muka, morlanih dilema i kompasa. Ali u očima autora nikad jedna medijska korporacija neće biti heroj koji trpi gubitak. Bez zadrške prikazuju sve njihovo licemerje, podsmevanje takmičarima, želju da budu zabavni i dižu im rejting a pritom ne osvoje ništa... Tek kada im grupa belaca iz srednje klase pošalje najglupljeg među njima, shvataju da nešto nije u redu... Da im takmičari već mesecima liče jedni na druge, da nema raznovrsnosti, da postaje dosadno i da su možda sami stvorili monstruma.

Jedini koji se nije mnogo mešao u čitavu situaciju osim u svoj posao i osvajanje Bafta nagrada je Chris Tarrant, voditelj kviza. Fantastično ga igra Michael Sheen ne zato što se uspešno transformisao, već zato što mu svake sekunde verujemo. Jedino njemu. Svi ostali su sumnjivi, ali tako da im ni na trenutak nije oduzeta ljudska komponenta.

Da metafikcionalnost bude kompletna, seriju producira i prikazuje kuća ITV, ista ona na kojoj se prikazivao „Who Wants to Be a Millionaire“. Iako zaokružena, serija o Ingramovima kao nesuđenim milionerima mnoga pitanja ostavlja otvorenim. To „Quiz“ čini odličnom serijom, Britance frustrira, nas ostale intrigira, ali lično samo zahvaljujući glumcima i autorima saosećam sa fikcionalnim bračnim parom Ingram. Empatiju prema bračnim parovima lopova i prevaranata iz stvarnog života teško mogu da osetim, kolege i pojedini čitaoci znaju zašto.

Oceni 5