Nikad samlji

Nikada samlji nego krajem jula
kada je letu pedalj do zenita,
a hlorofilu aršin do rasula
u metastazi žutila i ruja,

tamnije kada zelene su boje
u vrtovima, a strnjika suva,
tamnija donja amplituda bruja
vetra što obnoć u vremenu duva.

Nikada samlji nego krajem jula
kad sve je, misliš, na dohvatu čula
oštra ko nož još topao od točka

brusača, ali bitno nedostaje:
anđela koga slutiš nećeš sresti.
A vazduh trudan je od blagovesti.