Anketa iz haotične 1990: Jugoslovenske rock zvezde o politici i budućnosti SFRJ
Rokks 04 S

U bašti Studentskog kulturnog centra, Beograd, septembar 1990: Disciplina kičme

Photo: Zoran Trbović

Niko ne sluti rat i raspad države

Ogromna većina anketiranih odbijala je pomisao da se bave politikom ili da, daleko bilo, pristupe nekoj od stranaka. Koliko je to bilo istinito, vidi se na primeru Bore Đorđevića koji je zvanično postao četnički vojvoda i teški nacionalista; ili na primeru Neše Milosavljevića iz Galije koji je toliko voleo SPS da je odbijao da sa bendom svira na državne i nacionalne praznike voljene mu Srbije; ili na primeru Jasenka Houre koji je 1990. izjavio da je „politika – kurva“,  da bi već sledeće sezone postao slavodobitni HDZ-avatar... Otkrilo se da je Džoni Štulić vazda bio u pravu jer je te 1990. za „Rock“ izjavio: „Ja sam osnovao partiju rada golog kurca, zato što je 90% ljudi na Balkanu go kurac (uključujući žene)“. Mnogo godina kasnije, procenat golog kurca je na Balkanu isti; možda je zato Štulić toliko decenija u dalekoj Holandiji...

Zvali su ga 'mali Gandi': Bruno Langer

BRUNO LANGER (ATOMSKO SKLONIŠTE)
Prvi posljeratni demokratski izbori u Hrvatskoj održali su se ove godine, ishod vam je sigurno vrlo dobro poznat. Ja sam tu priliku iskoristio da se kandidujem za nezavisnog izvanstranačkog zastupnika u saboru Hrvatske za vijeće opština. Neki tu titulu vole nazvati i "gradonačelnik." Kandidovao sam se iz jednog prostog razloga. Za mene cijeli život govore da pričam „neke“ istine. Od kada pamtim isterivao sam pravdu, što mi se često razbijalo o glavu.

Godine 1982. izdali smo ploču „Mentalna higljena“ i još tada bio sam u nekom političkom trendu. Tada su govorili da mi treba isprati mozak. Međutim, čitav dosadašnji sistem ispirao je mozak rockerima. Za mnogobrojne komunističke praznike, za doček štafete, rockeri su bili tu da na zapadnjački način „uveseljavaju" mladi komunistlčki naraštaj. Pisali smo pesme sa komunističkim simbolima...

Sada imam 45 godina i nemam status u ovoj zemlji. Nikakav zakon, pa čak ni stavka se ne odnosi na nas. Razni menadžeri nas šetaju i dižu lovu... Ovi izbori dali su šansu da i ja kao rocker nešto kažem. Još u predizbornoj kampanji rekao sam da Jugoslavija krši osnovna prava čovjeka. Na primer, osnovno pravo čovjeka je da radi i ono što zaradi bude dovoljno da prehrani sebe i svoju porodicu. To je samo jedan od primera. Na žalost, hiljade drugih susrećemo svakodnevno. U ovoj zemlji na snazi je još i član 133 o verbalnom deliktu. Tu je i zakon o izolaciji čovjeka. Čemu to?

Kao što ste već iz moje priče čovjek je osnova mog programa. Svaki čovjek mi je brat bez obzira na boju kože, nacionalnu pripadnost... itd. Ja sam kozmopolit još od malih nogu, tako sam vaspitan i ne mislim to promjenit. Mi, rockeri, imamo zadatak da širimo ljubav prema čovjeku. U poziciji smo da delujemo na mlade ljude, usađujemo u njih pozitivno dobro ispravno mišljenje. Trebamo širiti ljubav ne samo u okviru naših granica, već cijelim svetom! Granice su ionako veštačka tvorevina, primitivni izum. Za sto godina, ako ne i prije, svi će nam se smijati.

Na Subotičkom festivalu 1979. godine: Atomsko sklonište

Vratimo se mojoj kandidaturi. U izborima je bilo dva kruga, sa osam kandidata. Ja sam jedini bio nezavistan. Ušao sam u finale, ali sam izgubio od Ivice Percana (potpredsjednik Sabora). Građani su u velikom broju glasali za mene, ali tu odlučuju i neke stvari sa strane. U Puli, kraj Zlatnih vrata, održao sam glavni deo kampanje. Pod parolom „Vodimo ljubav, a ne građanski rat" održali smo svirku sa malo priče. Zbog ovakvog mog stava prozvali su me „mali Gandi", a imarn više od 100 kilograma.

Za Franju Tuđmana i HDZ mislim da je prerano bilo šta reći. Oni tek treba da se pokažu. Ono što su nasledili je kao rent-a-car, koji su vozili Japanci, Ameri, Turci... Mi smo na koljenima. Ekonomski, kulturno... Sama činjenica da se ide u Italiju u kupovinu životnih namirnica, ali ne iz besa već zato što je jevtinije, govori sama za sebe. Svi oni koji misle da muziku i politiku ne treba mešati obični su Miki Mausi! Svako čija je profesija u okviru javne delatnosti, trebalo bi da iznese svoj stav. Dosta smo 45 godina bili sluge na dočecima štafeta. Možda neki misle da sam političku aktivnost završio. Varaju se. Tek mislim početi!

Nije voleo politiku, sem SPS: Neša Milosavljević, GalijaNENAD NEŠA MILOSAVLJEVIĆ (GALIJA)
Nemam neko mišljenje o politici. Politika je individualna stvar. Ja mogu imati jedno mišljenje o politici, ti drugo, a neko treći deseto. Trudim se da ne čitam o nijednoj stranci, što znači ni o HDZ-u, ni o četnicima. U srednjoj školi su me učili da su četnici jako ružni ljudi, sa dugim bradama, mnogo dužim od moje, da su masni, prljavi i da se nikada ne kupaju. Ali ne razmišljam niti loše, niti dobro o njima. Rekao sam ti da sam indiferentan prema svim strankama. Mislim da Galija treba isto da svira i u Beogradu, i u Zagrebu i u Nišu. Definitivno, muzika i politika ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze.

VLATKO STEFANOVSKI  (LEB I SOL)
Svakodnevno nas sa medija bombarduju „raznim istinama“. Ovo što se dešava kod nas totalni je haos. Ako sam nekada i razmišljao o politici i imao nekakav stav, danas se to pretvorilo u nešto sasvim suprotno. Počelo je sve to da mi se gadi, a vremenom sam postao i nezainteresovan. Sve mi je to prešlo preko glave! Kada bi se svi u ovoj zemlji bavili svojim poslom ne razmišljajući o tome ko je bolji političar i kakva bi trebalo da bude fudbalska reprezentacija, bilo bi mnogo bolje. Nemam nameru da pristupim nijednoj političkoj stranci. Leb i sol imaju iza sebe više od decenije rada i truda, igramo otvorenih karata. Hiijade ljudi nas voli, poštuje i veruje nam da sa pravom možemo da kažemo da smo stranka za sebe!

ZORAN KIKI LESANDRIĆ (PILOTI)
Ja ništa ne mislim o politici. Muzika i politika ne bi trebalo da imaju ništa zajedničko. Muzičari imaju zadatak da sviraju. Politika je glupost. Sada samo razmišljam o fudbalu i to mi trenutno predstavlja čitav život. Moja politika su ljubav i novac.

GORAN BREGOVIĆ  (BIJELO DUGME)
Prije dvije godine krenuli smo na turneju, negde na samom početku svirali smo u Sremskoj Mitrovici i tada sam (kad smo izašli na binu) prvi put čuo masu kako kliče „Srbija“. U to vreme nije se moglo ući ni u jednu kafanu, a da se ne pjeva po trista puta „Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala". Sada sam već skoro pola godine u Beogradu i čini mi se da se čitava euforija donekle smirila. Međutim, taj period sada treba da prođe i Hrvatsku, a mi u Bosni smo tek pred vratima. To je taj nužni period i svi idealistički koncepti u ovom trenutku su nekonstruktivni. To pokazuju i izbori u Hrvatskoj. Trebalo je računati s tim i tipovati na to da se nacionalna struja formira što bolje. Zbog toga ću i ja glasati za neku muslimansku partiju koja bude imala program nezavisne Bosne.

Uzalud tražio Havela u SFRJ: Goran Bregović

Mislim da sada ne samo Bosna već i cijela Jugoslavija zavisi od Muslimana. Pošto su oni većinsko stanovništvo u BiH, oni treba da pobjede na izborima, ali sa programom koji se ne priklanja nikome već je za nezavisnu Bosnu. Ima još partija koje vuku više mojih simpatija, ali ovo je nešto realno. Jedini realni koncept. Bosni je neophodna samo jedna jaka dominantna nacija da bi se održala nezavisnost. Naravno da bih i ja volio da to nije tako, ali i pored svih rizika koje može prouzrokovati jedna dorninantna nacija, to se mora prihvatiti. Jer očito je da u ovom periodu tako treba da bude, i ja sam da to bude muslimanski koncept, ali onaj koji je za nezavisnu Bosnu. Neke stranke su me zvale da me kandiduju za predsednika ne znam više ni čega. Još mi kažu da će me staviti na spisak, pa da onda odustanem.

Marx kao podrška: Goran BregovićNe razumem sada ni to. Imali smo nedemokratsko siledžijstvo, a sad imamo demokratsko. Ja bih voleo da se i u Jugoslaviji pojavio neki Havel kao u Češkoj, neko ko nešto znači u svijetu, pa da mi je milo kako mu se američki Kongres diže na noge da ga pozdravi, a ne da o nama tamo raspravljaju kao o nekim Bušmanima koji se kolju.

Ali pošto nam se to skoro neće desiti, bolje je biti realan. Mislim da mi treba da prođemo dečje bolesti i da nam za to treba deset godina mira. Iza nas stoji hiljadu godina užasa i 50 godina u kojima su komunisti taj užas dogurali do kraja. Sad nam treba malo daha.

Ovo je samo moj stav prema aktuelnoj političkoj situaciji, a da budem predsednik neke stranke neću. Ne interesuje me to. To nek rade profesionalci. Ja pišem pjesme.

ALEŠ URANJEK (ŠANK ROCK)
Muzičari većinom izbegavaju razgovarati o politici iz jednog prostog i pravilnog razloga: u muzici politike ne treba biti. Ovo što se dešava u našoj zemlji retko koga ostavlja ravnodušnim, tako da i moje kolege sve više krše nepisana pravila, što im pomaže da budu u trendu. Na aktuelnu političku situaciju jednostavno nemam komentara. Ne želim na bilo koji način reagirati. Na slovenačkim višepartijskim izborima u mom gradu Velenju ja sam bio kandidat, zapravo predstavnik stranke zelenih, koja inače pripada Demosu. Većina mladih glasala je za mene, ali na žalost to nije bilo presudno. To je sve što bih rekao u vezi sa politikom.

BORA ĐORĐEVIĆ (RIBLJA ČORBA)
Riblja čorba na početku karijere: Bora Đorđević, Rajko Kojić, Vicko Milatović i Miša AleksićMožda ste več čuli za moju stranku. Još uvek je neregistrovana i ne bori se za položaj u Skupštini. Stranka se zove POP (Partija oblčnih pljanaca). Moram da se pohvalim da sam ja osnivač i predsednik da sam među mojim pristalicama poznatiji kao Bora Loza. Neposredno po osnivanju, stranka je ušla u principijelnu koaliciju sa SUP-om (Savez užlvalaca piva) i Flašističkom strankom. Naši simboli su srk i čepič. Moja stranka je vrlo miroljubiva, poziva na druženje i poštovanje kafanskog bontona. A, da! Zaboravio sam da kažem da smo se učvrstili u kafani „Taš". Već smo napravili i manifest, tako da dobro pročitate neke od sledečih stavki naše stranke: „Članarina je tura pića, može da se plaća u neograničenirn količlnarna“, „Nećemo stalno dizanje cene alkohola“, „Porodica i posao ne smeju da trpe zbog pića ali ni da prekomerno utiču na isto“. Postoje mnoge stavke, ali za sada vam je to dovoljno ako hoćete da se učlanite.

Bez komentara: Jura StublićJURA STUBLIĆ (FILM)
Nemoguće je govoriti o politici na ovim prostorima!  

DUŠAN KOJIĆ KOJA (DISCIPLINA KIČME)
Tragedija je to što se događa u našoj zemlji. Sve ove stvari koje se dešavaju sa Slovenijom, Srbijom, Kosovom, povezane su sa mladim ljudima, a to je, moraš da priznaš, prava šteta. Danas, mladi umesto da se zezaju i slušaju muziku, oni pričaju o politici. Ja lično nemam veze ni sa Srbijom, ni sa Slovenijom, ni sa Francuskom. Ako neko kaže da je Slovenac, ja kažem da sam Srbin i sve se svodi na to. Ma, uostalom, ja sam prvi počeo da sviram „Hej Sloveni" u rock verziji na mojim koncertima.

JASENKO HOURA (PRLJAVO KAZALIŠTE)
Politika je kurva. Ja nikada nisam povezivao politiku sa muzikom, pa neću ni sada. Ne pripadam ni jednoj stranci. Nisam pitao ni svog starog kojoj stranci pripada.

DŽONI ŠTULIĆ (AZRA)
Ja sam osnovao partiju rada golog kurca, zato što je 90% ljudi na Balkanu go kurac (uključujuči žene). Novom pločom i turnejom promovišem svoju politiku. Koliko vidim, imam mnogo pristalica.

NENAD BELAN (ĐAVOLI)
Ne pripadam ni jednoj stranci, ali pratim sve političke događaje. Danas svi pratimo politiku, jer je situacija takva da moramo da budemo u toku. U pojedinim situacijama politika i muzika treba da budu povezane, ali to nije slučaj sa Đavolima. Šta mislim o HDZ-u? Ne znam, treba im dati vremena da bi se pokazali. lsto to mislim i za SNO. U stvari, ja nijednu stranku ne poznajem detaljno da bih mogao da sudim. Svim strankama treba dozvoliti da rade, valjda će to popraviti situaciju.

* Tekst u magazinu „Rock“ objavljen krajem 1990. godine pripremile Biljana Bradić i Ivana Zečević.

Oceni 5