TV serija „Physical“ (2021)
Physical 1

Photo: Apple TV+

Ništa od šarene laže '80-ih

Od ove serije očekivalo sa da bude oda osamdesetim godinama prošlog veka, da sve pršti od boja, hladnih trajni, mini vala, trikoa i grejača, tadašnjih hitova i, naravno, aerobika. Iako ima i toga, iako je sve već u traileru najavljeno, dobili smo mnogo kompleksniju priču u deset polučasovnih epizoda. Nema nostalgije za osamdesetima, nema ničeg neodoljivog u načinu na koji nam je to doba predstavljeno, a opet, čini se kao prilično veran prikaz početka pomenute decenije, makar što se Amerike tiče. Život se polako seli u tržne centre, Reagan je na vlasti i duh konzervativizma širi se i kalifornijskom obalom.

Upravo tu dolazi do sukoba konzervativnih kapitalista, čije su ideje u usponu, i ocvalih hipika čije je vreme uveliko prošlo. Početak osamdesetih, u ovom slučaju 1981, predstavlja sudar vrednosti prethodne i onoga u šta će se tekuća dekada tek pretvoriti. Sheila Rubin stoji između, nezadovoljna trenutnim životom i nesigurna u to kako treba da ga menja. Iako je mnogo sposobnija i pametnija od muža, svoje sposobnosti koristila je kako bi njemu pomogla u karijeri, dok je ona ostala da bude domaćica i majka. Muž radi kao univerzitetski profesor (što je, s obzirom na to kakav je, i neverovatno i izuzetno realistično), koji sanja i o političkoj karijeri i kandiduje se na lokalnim izborima, dok ona svakog dana odvodi dete u vrtić i potom ostaje sama.

Njeno slobodno vreme zapravo je glavni izvor drame. Sve proističe iz toga, ili pak rezultira time, i baš tu prestaju sva očekivanja da će ovo biti lagana komedija o očajnoj domaćici. Štaviše, mučno je gledati njene samostalne scene i unutrašnje monologe, sve dok se ne naviknete. Ako se ikad naviknete. Mučno je zato što nam je jasno da je takvo stanje uma sveprisutno i danas, da smo tokom života znali mnoge Sheile i da su svuda oko nas, možda i u nama.

Sheila, naime, pati od bulimije i nije ni prva ni poslednja takva junakinja u igranom programu, međutim, ovo je možda prvi dosledan i verodostojan prikaz tog poremećaja. Nagledali smo se serija u kojima se likovi volšebno izleče od bulimije, onih gde se to uopšte ne tretira kao problem, do onih kojima to služi za podsmeh.

Iako Physical nije lišena komičnih trenutaka, s bolešću se ne šali ni u jednom trenutku. Sheila je tipična žena koja pokušava sve da drži pod kontrolom, naročito sebe. Spolja deluje savršeno – sjajno izgleda, prelepa je, uvek odsutno nasmejana i ljubazna, pametna je i čini se da ima sve što se poželeti može. Međutim, nakon što isprati ćerku u obdanište, odlazi da kupi hamburgere, iznajmljuje sobu u hotelu u kojoj obavlja ritual prejedanja i povraćanja, tušira se, oblači i vraća starom životu. „Još samo danas“, ponavlja u sebi, svesna da će sve opet isto uraditi, ili pak potpuno ubeđena u suprotno. Bilo kako bilo, ritual se nastavlja i nama postaje jasno da je Sheila tako provela dobar deo svog života. Da ono što gledamo nije ni početak, niti početak kraja, već decenijska navika koje se ne može tek tako osloboditi.

O Sheili najviše saznajemo iz njenih unutrašnjih monologa i koliko god bili potencijalno iritantni u nekoj drugoj postavci, ovde su idealni i sjano sprovedeni u delo pre svega zaslugom Rose Byrne. Bez nje, ni lik Sheile ne bi bio to što jeste. Sva Sheilina nesreća, traume, mržnja prema sebi koju pasivno-agresivno projektuje na druge, sve je sadržano u njenim monolozima, neverovatno okrutnim, ali na trenutke i urnebesnim.

Svako od likova bori se s nekim svojim demonima, kompleksima i očekivanjima. Bez obzira na to što je Sheila u centru našeg interesovanja, sporedni likovi razrađeni su do detalja, toliko da je dovoljno da imaju tek poneku repliku i scenu. Sve nam je jasno, svi su nam jasni, a opet, niko nije tip, već vrlo specifična ličnost.

No, gde je tu taj čuveni aerobik, obećan u traileru i na samom početku serije? Ima ga, bitan je, ali ni približno nije toliko zastupljen koliko se isprva čini. Važan je za Sheilu zato što putem njega ona pronalazi sebe, onaj mentalno zdraviji i stabilniji deo ličnosti. Zahvaljujući njemu dolazi u kontakt sa sobom, pronalazi način da ostvari prigušene ambicije, gleda na svet i na druge dobroćudnije. Na putu je da prestane da muči i kažnjava svoje telo, da prestane da ga mrzi i doživljava kao odvratno, bez obzira na to kako izgleda i kako je drugi vide, da se oslobodi inhibicija koje direktno uzrokuje njen odnos prema samoj sebi.

Mnogo toga ostavljeno je za, nedavno potvrđenu, drugu sezonu. Uprkos tome što je i ova dosta dobro zaokružena i što je više u nagoveštajima nego pukom objašnjavanju, biće zanimljivo gledati dalji razvojni put kako likova tako i same serije.

Odlično je što je izneverila sva naša očekivanja, što ne prodaje nostalgičnu šarenu lažu osamdesetih, već udara u stomak, potresa, muči i nasmejava.

Oceni 5