XXZ magazin preporučuje
Normal People 3

Photo: IMDb

Nisu živeli srećno do kraja života

Serije

Normal People (mini serija, 2020)

O ovoj seriji se mnogo pričalo, a zbog toga što se zasniva na bestseleru Sally Rooney (prodato preko milion i po kopija širom sveta), koji je oko sebe okupio vojsku obožavalaca koji su tekst gutali sve dok se sa njim nisu srodili. Pritisak na kreatore serije je upravo zbog toga bio veliki, ali epizode funkcionišu i u slučaju da se roman nije čitao i pročitao.

Iako su u knjizi, te u seriji, mnogi kao glavnu poruku videli to da život slama sve one koji kroz njega idu sami, čini se da je poenta mnogo dublja, čak potpuno suprotna: najviše se strada kada se u životu ide protiv sebe. Upravo je to ono što glavni junaci ovde ne rade, pa i kada pokušaju brzo se vrate na put koji im pripada. Pobeda se ne ogleda samo u zajedništvu, već i u samoći. Ne postoji „živeli su srećno do kraja života“ jer „normalni ljudi“ ne žive tako – život je prepun anksioznosti i nesigurnosti, pa sve dok traje, konačnog rešenja nema. Čak i ako se pronađu oni kojima stvarno pripadamo, najviše što možemo da učinimo jeste da ih ne vezujemo za sebe. Normal People nas na to podseća, pa ovo nije samo serija već i jedno važno iskustvo.

Des (mini serija, 2020)

Od „đavola garavog“ u Good Omens do finog uzornog muža-oca-SPOILER u Deadwater Fell, David Tennant je samo u poslednjih godinu dana zacementirao svoju poziciju omiljenog negativca iz britanskih TV drama. Likovi koje tumači nisu nimalo naivni ili simpatični (osim đavola), ali on radi ono što bi svaki glumac trebalo – opravdava ih i razume do te mere da i gledaocu poremeti moralni kompas.

Jasno je zato da je za ulogu serijskog ubice Dennisa Nilsena zvanog Des (u Britaniji dobro poznatog) izabran upravo on. Ko je ubica, dakle, saznajemo na samom početku, znamo i na osnovu trailera, oni koji su ispratili slučaj znaju to već više od tri decenije. Pitanje je – zašto je ubica i zašto radi to što radi. „Ja sam očekivao da ćete vi meni reći zašto“, odgovara Nilsen policiji i tako nas zapravo uvlači u svoj svet.

U svoj svet i stan pun raskomadanih leševa rado pušta i policiju. Nema šta da krije, kaže. Čak im pomaže i da nađu sve delove koji nedostaju, kao da je reč o kockicama za igru, a ne o ljudskim ostacima. I sam se, kao i javnost, čudi kako su ga tako kasno otkrili. Pomaže im, navodi ih i manipuliše da bi ostao u fokusu interesovanja i postao slavan, makar i preko mrtvih. Ne gadi se slava ni njegovom biografu Brianu Mastersu, koji ga posećuje u zatvoru i prema čijoj knjizi Killing for Company je i snimljena serija.

Više pročitajte ovde.

American Gods (2017 - )

Dok neki tvrde kako je serija uspela da uhvati duh romana po kojem je nastala, a čiji je autor Neil Gaiman, drugi lamentiraju nad slobodama u interpretaciji, pokušavajući da ospore popriličan uspeh koji je ova ostvarila. Koju god stranu da izaberete, teško da ćete ostati mirni uoči rata koji će stari bogovi povesti protiv onih modernijih. Kao i dobar deo običnih smrtnika, božje starine poželele su da emigriraju u Ameriku, te postanu deo sveta koji je velikom tvorcu skliznuo kroz prste. Tamo ih čekaju mlađe kolege, savremena božanstva u obliku televizije, modernih načina komunikacije, te sveopšte žudnje i blještavila. Jasno je na čijoj je strani moć, budući da se ljudsko meso više ne rađa iz gline i blata, već puca snagom od radio talasa i kupovne moći.

Već u prvoj epizodi prve sezone čeka nas Shadow Moon (RickyWhittle) koji tek što izlazi iz zatvora, a već čuje vest o smrti supruge. Negde usput, na povratku sa sahrane, upoznaje i gospodina koji se predstavlja kao Wednesday (Ian McShane), a koji želi da ga uposli, te regrutuje za rat koji se sprema, a čiju prirodu nije lako razumeti. Manje ili više svojom voljom Shadow se upliće u svetačke sukobe, te nas vodi ka megdanu na kojem će se odlučivati o sudbini tvoraca svih svatova. Dok ga pratimo, upoznajemo nove i stare bogove koji rade i čekaju vojni poziv, a do kraja prve sezone već nam postane jasno da je bog veliki đavo.

Film

The Boys in the Band (2020)

O filmu The Boys in the Band smo već pisali, ali ga ipak preporučujemo još jednom.

U pitanju je rimejk verzije iz 1970. godine, koji je snimljen na osnovu istoimene predstave iz 1968. Dramu je napisao Mart Crowley (koji je preminuo početkom 2020. godine), a u to vreme se radilo o šokantnom potezu, budući da su se sa pozornice čuli glasovi gej muškaraca. Pre Stounvolske pobune i rođenja aktivizma vidljivosti nije bilo, pa je otvorena drama bila svojevrsni revolucionarni korak u borbi za slobodu.

Zombi Child (2019)

Mrtvi u ovom filmu ne oživljavaju kao što smo navikli, već im druga šansa dolazi kao spas od vudu magije.

Otrovi i psihoaktivne droge odgovorni su za natprirodne stvari, pa ni zagrobni život ovde nije isti kao u horor filmovima sa sličnim naslovima. Priča se kreće od 1962. godine na Haitiju, gde Clairvius radi kao zombi-žetelac, pa do 2019. u Francuskoj, gde zombiju istorija utiče na živote dve tinejdžerke. Jedna je unuka živog mrtvaca, druga njena školska drugarica, a obe se upliću u situacije iz kojih nema izlaza. Ljubav se, ipak, ne zaslužuje uz pomoć magije.

Good Time (2017)

Oni koji sumnjaju u talenat Roberta Pattinsona verovatno su ga gledali samo u tinejdžerskom serijalu Twilight. Good Time je još jedan u nizu filmova koji pokazuje da je ovaj glumac mnogo više od tinejdžerske fantazije.

Ova depresivna odiseja odličan je triler, a jedan od glavnih aduta je sigurno haos koji gledaoca uvlači u priču i tu ga drži sve do kraja filma. Robert Pattinson je sitni kriminalac koji nakon nespretne pljačke pokušava da skupi kauciju za svog brata (igra ga Benny Safdie). Tamna drama sa elementima uzbuđenja počinje nešto pre toga, a dalje se samo razvija u seriju fantastičnih događaji koji bi od ovog filma napravili komediju, samo da nije mračan kao što jeste.

Knjige

„Pegla i dijamanti: savremena jevrejska ženska priča“ (priredio David Albahari)

Albahari je u ovaj jedinstveni izbor priča autorki jevrejskog porekla uvrstio različite poetike, svetonazore, poglede na prošlost, sadašnjost i budućnost, pokazavši nam koliko zapravo postoji različitih perspektiva unutar ženskog iskustva, te jevrejske tradicije i kulture. Svaka priča izdvaja se u svojoj autentičnosti, a opet savršeno uklapa u šaroliku celinu.

Počev od priče Ljudmile Ulicke, preko priča Ide Fink, Sintije Ozik, Ane Šomlo, Jasminke Domaš, do Rebeke Goldstajn i mnogih drugih autorki, na svakoj stranici iznova čitamo o istovremeno jedinstvenim i zajedničkim iskustvima. „Dominantna tema u izabranim pričama je odnos prema holokaustu, odnosno, prema stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu. Ona se pojavljuje u obliku neposrednih pripovesti o tragičnim sudbinama (...), ili kao zlokobni simbol koji baca senku na svako drugo iskustvo... (...) Iako ove priče potiču iz raznih književnih tradicija, ipak su objedinjene jedinstvenom željom njihovih autora da što uverljivije dočaraju jevrejski pogled na svet, koji je ovde prikazan iz ženskog ugla. To je svet koji je razapet između tradicionalnog i savremenog poimanja uloge žene u njemu, između svesti o tragičnosti istorije i neophodnosti očuvanja nade, između posvećenosti Izraelu i vernosti dijaspori“, napisao je David Albahari.

Milenko Bodirogić „Buntovnici, srpska mitologija“

Ako volite horor i mitologiju ovo je knjiga za vas: „Nekada, kada su postojali petlovi, muke noći trajale su do njihovog prvog pevanja, oko jedan sat posle ponoći. Danas, kada se dan produžava svetlima i bukom, kada ljudi misle da će tako prevariti noć i kada petlova više nema, mučenje traje sve do prvog prozraka sunca, do osvita, osvitka, ili svanuća, kada svet osvane u svom mekom sivilu bez boja. Osvit je prva predstraža dana, kao što je suton prva noćna uhoda. Tada mučenici noći, ako su iz nje izašli, mogu da usnuju svoj san, obasjani i umireni svetlošću.

Do iduće noći. U koju sad ulazimo!“

Pesme

Norah Jones – Hurts To Be Alone

Možda više nije popularna kao ranih dvehiljaditih, ali nam donosi istu muzičku jazzy čar, stvorenu za neometano uživanje. Hurts To Be Alone je singl sa novog albuma Pick Me Up Off The Floor, a jednostavan spot na plaži, koji kao da je nastavak onog čuvenog Don't Know Why, Norah je sama režirala.

Sade – Love Is Stronger than Pride

Sade je na YouTube postavila tehnički kvalitetniju verziju spota za pesmu Love Is Stronger Than Pride, objavljenu 1988. godine, a sećati se starih dobrih hitova nikad nije loše. Spot izgleda kao nov, a muzika je, kao i uvek, vanvremenska.

Nostalgija

Psycho (1960)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Kada je Alfred Hitchcock glavešinama u Paramountu obznanio da će Psycho biti horor, odbili su da ga finansiraju. Uveren u uspeh filma, reditelj je založio svoju kuću i odlučio da ga snima sam. Rezultat Hitchcockove tvrdoglavosti i upornosti jedan je od najvažnijih filmova u istoriji, a prati ga podjednako uzbudljiv soundtrack Bernarda Herrmanna. Za slavnu scenu pod tušem Hitchcock nije uopšte hteo da koristi muziku. Herrmann je soundtrack svejedno komponovao i nakon što je odslušao glavnu temu, slavni redatelj je promenio mišljenje. Stručnjaci se slažu da je violina u sceni posebno efektna jer se koristi kao udaraljka. Zvuk imitira glasanje životinja u opasnosti, što kod čoveka izaziva osećaj straha i panike. Nakon ovog filma Holivud je veću pažnju počeo da posvećuje muzičkim efektima u hororu, A i sam žanr je dobio na važnosti.

Dokumentarni film

American Murder: The Family Next Door (2020)

Jezivo iskustvo stiže bez krvi i scena nasilja, budući da se ceo dokumentarac zasniva na porodičnim videima i postovima na društvenim mrežama. Upravo je zbog toga ovo jedna od najmonstruoznijih priča u poslednjih nekoliko godina, najviše zato što je u njenom centru jedna sasvim „obična“ porodica.

Video igre

Silent Hill 4: Digitalno vaskrsnuće

Silent Hill 4: The Room se vraća na računare, što će obradovati mnoge ljubitelje horora, uprkos tome što se ovaj nastavak ne svrstava među klasike.

Pre nekoliko godina, dok je dizajner video igara Hideo Kojima još uvek bio zaposlen u kompaniji Konami, u pripremi je bila nova Silent Hill igra. Nastavak na žalost nikada nije završen, a Kojima je kasnije napustio kompaniju. Silent Hill 4: The Room je tako ostao poslednja igra koja je nastala u okviru slavnog „tima Silent“.

Oni koji su se podsetili igre tvrde da je „dobro ostarila“, te da funkcioniše i nakon 16 godina od kada se prvi put pojavila. Ljubitelji igre koje pamćenje ne vara sigurno se sećaju da je četvrti nastavak pomalo neobičan, budući da na trenutke podseća na klasične Silent igre, a onda se pojave komplikovane slagalice. Tu su i momenti u kojima se igra deli između praćenja priče u prvom, te u trećem licu, što dodatno komplikuje narativ o junaku koji je zarobljen u četiri zida i nema kud, osim možda kroz portale koji vode u jezivu alternativnu realnost u kojoj vreba sve ono po čemu je Silent Hill i postao poznat.

Silent Hill 4 se pojavio na GOG-u (kao i Metal Gear pre nedelju dana), te igra može da se nabavi za 9,50 dolara.

Halloween Special

Vampires vs. The Bronx (2020)

Ljubitelji horora vole oktobar, a ove godine se ranije počelo sa spiskovima za večeri strave i užasa. Možda ovaj podnaslov ostane i nakon 31. oktobra.

Vampires vs. The Bronx je skromna horor-komedija, te se najviše oslanja na nostalgiju i dečije filmove iz osamdesetih, a uprkos tome što je smeštena u savremeno doba. Kada je neki film iz ovog podžanra dinamičan, šarmantan i duhovit, kao što ovaj filmić to jeste, svi pobeđuju. Ne radi se o filmskom remek delu, te nečemu što će postati kultni film, ali je ovo vrlo gledljiv sadržaj.

*Kontrapreporuke

Train to Busan Presents: Peninsula (2020)

Ovo je jedan od primera kada nastavak uništi čitavu priču.

Home Before Dark (prva sezona 2020)

Bolje da se iz kuće nije ni izlazilo.

Emily in Paris (prva sezona, 2020)

Na osnovu svih 10 odgledanih epizoda, shvatili smo da: Amerikanci ne znaju šta je prizemlje, a šta prvi sprat, Francuzi ne mogu da veruju koliko oni ništa ne znaju; Amerikanci jedu, Francuzi puše i ponekad večeraju; što je za Amerikance seksistički, to je za Francuze seksi; Francuzi ne peru tiganje, Amerikanci i ne znaju šta su tiganji; Amerikanka nakon treninga jede kroasan, Francuskinje nakon treninga – puše, naravno; Amerikanci imaju 10 korporativnih zapovesti, Francuzi se ogovaraju, varaju i poklanjaju saradnicima seksi donji veš; Amerikanci su preljubazni, Francuzi bljuju šik vatru; Amerikanci se oblače kao moderni trendi cirkus, Francuzi su elegantni i klasični; Amerikanci žele da ostvariš svoje snove, Francuzi te ubiju u pojam; Čikago je veliki grad, Pariz je selo i svi se znaju; u Francuskoj je vagina muškog roda, sve dok Amerikanka ne kaže da je ženskog i to podrži Brigitte Macron; Francuzi nemaju inhibicije, Amerikanci imaju; Francuzi su kao Crnogorci u našim vicevima, Amerikanci su Slovenci...

A ima i Srba.

 

Oceni 5