Nolivud, ukus pravog afričkog glamura

U Nolivudu vlada uzbuđenje. Prošlog meseca je romantična komedija Svadbena zabava (The Wedding Party) postao prvi film iz rastuće nigerijske filmske produkcije koji je zaradio preko 400 miliona naira (1,3 miliona dolara). Samo u 2016. godini nolivudske blagajne su zajedno ostvarile 3,5 milijardi naira (11,5 miliona dolara) od čega je 30 % karata prodato za domaće filmove. Za jednog ljubitelja Holivuda ove brojke izgledaju sitne, ali za rastući filmski biznis koji je ponikao iz neobuzdane praterije diskova i razrušene ekonomije, ovo je zaista veliki iskorak.

Ne samo da je Svadbena zabava postigla komercijalni uspeh, već je dobila i pohvale kritike kada je prošle godine debitovala na uticajnom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Ipak, uprkos značajnom porastu vrednosti nolivudske produkcije i sada već velikoj globalnoj popularnosti, nigerijska filmska produkcija se još uvek smatra industrijom škarta, lošeg snimka i jadno urađenih filmova. Njene glumačke zvezde, režiseri i producenti retko se posmatraju kao kreatori umetničkih dela, osim prilikom čudnih dodela nagrada.

Umetnik iz Njujorka Ike Ude (Iké Udé) ima nameru da to ispravi tako što je preoblikovao sliku  Nolivuda u novoj knjizi fotografija pod nazivom  Portreti Nolivuda: Radikalna Lepota (Nollywood Portraits: A Radical Beauty) koju je objavila izdavačka kuća Skira Editore iz Milana. Knjiga sadrži 66 originalnih portreta najvećih nolivudskih zvezda, i predgovor koji je napisao Henry Louis Gates sa Harvarda. Glamurozno pozirani portreti – od kojih neki inspirisani italijanskim renesansnim slikarom Rafaelom – predstavljaju neke od najvećih zvezda tog žanra onako kako ih njihovi obožavaoci verovatno nikada ranije nisu videli.

Ude, čiji su radovi izloženi u Muzeju Gugenhajm, kaže da moderna nigerijska kultura nedovoljno slavi svoje heroje i heroine. On poručuje: “Treba da valorizujemo Nolivud”.

Umetnik, koji je davnih osamdesetih napustio Nigeriju da bi studirao u SAD, nije bio obožavatelj Nolivuda, ali nakon što je, po preporuci rođaka, odgledao nekoliko filmova i upoznao nekoliko filmskih zvezda, postao je zaljubljenik te kulture. Angažovao je svog partnera na projektu, Osahon Akpatu (Osahon Akpata), da kreira knjigu i predstojeći dokumentarac.

Taivo Adžai-Lajcet, doajen nigerijske televizije i filma, kaže da se na knjigu predugo čekalo kao i da je volela rad sa Udeom. “Važno je da svet vidi šta to mi radimo ovde, bez obzira što je tek u povoju,” kaže ova sedamdesetšestogodišnjakinja koja je glumila u Velikoj Britaniji i Nigeriji mnogo pre nego što je nastao Nolivud.

Adžai-Lajcet tvrdi da industrija ne bi trebalo da podilazi najnižem zajedničkom imenitelju samo sa glamurom i lepotom – trebalo bi takođe da se bavi važnim društvenim pitanjima, kao što je tretman žena u društvu.

“Odgovornost je sada na samom Nolivudu da podigne nivo u pogledu znanja, suštine i kvaliteta onoga što produciramo,“ kaže ona. “Mi to dugujemo našoj publici.”

Zvezda filmova Oktobar 1 (October 1) i Sastanak (The Meeting), Kehinde Bankole, slaže se da je to više od samog posla. “To je u isto vreme i umetnost i popularna kultura,” kaže ona. “Većina materijala koji prikazujemo su dešavanja iz našeg neposrednog okruženja, ali takođe možete videti i  naše aspiracije vezane za Afriku. Ponekada snimamo stavari za koje se nadamo da će se desiti.”

Aspirativni aspekt nolivudskog ostvarenja često je zanemarivan prilikom objašnjavanja njegovog uticaja na širu panafričku dijasporu. Neki nolivudski filmovi prikazuju stvaran život u Nigeriji, njegovu lepu i ružnu stranu. Međutim, isto kao i u Holivudu, mnogi filmovi osvetljavaju život više srednje klase, što je aspekt života koji se retko može videti u Africi. Velike kuće sa slugama, vozači raznih skupih automobila, glamurozna moda i preterano dramatizovana priča privlače gledaoce širom Afrike, pa čak i sa udaljenih Kariba. Čak i one koji se možda bore da razumeju sve specifičnosti nigerijsko-engleskog dijaloga, privlači novina posmatranja ljudi na platnu koji žive život na visokoj nozi, a koji liče na njih.

“Za ljude koji poput mene vole filmove, prvi dani Holivuda su stvar rađanja mitova i legendi,” piše Henri Luis Gejts u svom predgovoru. “Ali u Nigeriji, od Lagosa do Asabe, to se dešava upravo sada i ostaće jedno od najočaravajućih mesta na svetu koje ima da ispriča priče.”

Panafrička dopadljivost, kao i razuđena afrička dijaspora u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, privukla je kako finansijske tako i strateške partnere počevši od Južnoafričke Multichoice TV pa do Netflixa.

Kunle Afolajan, jedan od vodećih nolivudskih režisera, potpisao je 2015. godine ugovor sa Netflixom za distribuciju njegovog nagrađivanog psihološkog trilera Oktobar 1, koji govori o nigerijskom putu ka nezavisnosti 1960. godine.

Govoreći na setu novog filma The Tribunal, čije snimanje pomaže južnoafrička TV kompanija Africa Magic, Afolajan kaže da su partnerstva presudna. The Tribunal, koji se fokusira na diskriminaciju i nigerijsku kulturu zapošljavanja, snima se za televiziju, ali je Afolajan zadržao prava da ga kasnije distribura i na drugim platformama, u bioskopima i online. On je takođe i u savetodavnom odboru Banke Industrije (Bank of Industry) koju podržava vlada, a koja pomaže filmove mladih rediteljima u usponu  sa  kreditnim rejtingom ispod uobičajenog. Ovo je jedna od inicijativa koja će pomoći Nigeriji da diversifikuje svoju ekonomiju.

Biće potrebno dugo vremena pre nego li Nolivud ostvari značajan uticaj na najveću ekonomiju u Africi. Jedan od problema je to što lokalna filmsko pozorišna infrastruktura jedva sustiže domaću filmsku produkciju. Iako se mnogi filmovi emituju online, brzina i cena interneta su takve da mnogi ljudi gledaju samo produženi video zapis, smatra pionir u strimingu IrokoTV. Ali sa populacijom od 180 miliona Nigerijanaca i mnogo više fanova širom kontinenta i u dijaspori, neosporno postoji ogroman potencijal.

“Ako Svadbena zabava može da zaradi milion dolara kada imamo samo 25 bioskopa u državi, onda možete samo zamisliti koliko ćemo zarađivati kako budemo gradili sve više i više bioskopa,” kaže Afolajan. “Dani kada smo se oslanjali na DVD su iza nas – to je bila piratska noćna mora. Sada je to posao za bioskope i televiziju.”

Nolivud može pronaći sličnu putanju do Indijskog Bollywooda, čiji je zlatno doba popularnih niskobudžetnih ulaznica krenulo '60-ih i '70-ih godina, potpomognuto globalnim rastom indijske dijaspore širom sveta. Međutim, u posljednjih nekoliko decenija Bollywood je proizveo mnoge umetničke i kritički priznate filmove sa budžetima približnim holivudskoj produkciji.

Razgovori sa nolivudskim glumcima i režiserima često skrenu u smeru njihovih ambicija prema industriji u celini, ne samo njihovim ličnim karijerama. Ude kaže da je to bila jedna od privlačnosti ovog projekta.

“Optimista sam što se tiče budućnosti Nolivuda zato što kada stvarno provedete vreme sa talentom, oni su neograničeni sa ambicijom,” kaže Ude. “Oni žele da budu podjednako dobri kao što su i u Holivudu. Veoma me mnogo nadahnulo koliko su željni da napreduju. To me je iznenadilo.”

*Tekst prenosimo sa portala Quartz

*Prevod: Ksenija Lazarević