Nostalgija ne pomaže

Film

Vesper (2022)

U svetu koji srlja u samouništenje apokalipsa zvuči kao noćna mora, nepoželjna misao koja nas muči kad ne možemo da zaspimo. Odavno se za nju zanimamo, pa je toliko filmova i knjiga da više ne možemo svih da se setimo. Vesper uranja u stare propasti, ali izgleda sveže, najviše zbog egzotične flore i faune, te svih biće čija se evolucija ubrzala ljudskom krivicom.

Iako priča nije dramski ujednačena, maštoviti prikaz postapokaliptičnog sveta popunjava rupe. Junaci i junakinje se zanimaju samo za preživljavanje, jer se posle propasti život uglavnom na to svodi. Ako se ima na umu da je ovo mali film iz nezavisne filmske kuće, zadivljuje koliko su specijalni efekti dobri, bolji nego u mnogo većim filmovima. To doprinosi punoći priče koja nas uvlači od samog početka – svako želi da zna tajne koje se kriju iza novih ideja, novih svetova u kojima biljke ujedaju.

B for Boy (2013)

Amaka je moderna, emancipovana žena – ima karijeru, ali ima i svekrvu. Modernost u patrijarhalnim, konzervativnim zajednicama nije poželjna, jer ono što je moderno ne može da se kontroliše. Skoro joj je četrdeset godina, muž i ćerka su joj dobra porodica, ali postoji jedan problem – nema sina. Kad ponovo zatrudni počinju brige, jer je njen muž u obavezi da izrodi sina, makar s drugom ženom.

Iako počinje kao drama, brzo se pretvara u triler. Za srećnu porodicu su ponekad potrebne ekstremne mere.

Serije

Conversations With a Killer: The Jeffrey Dahmer Tapes (dokumentarna serija, 2022)

Nakon što je serija Monster: The Jeffrey Dahmer Story ostvarila pozamašan uspeh, a uprkos tome što se raspravljalo da li eksploatiše žrtve i njihove porodice, pojavila se i dokumentarna serija Conversations With a Killer: The Jeffrey Dahmer Tapes. Priča je naravno ista, samo što ovoga puta čujemo pravo čudovište, ubicu koji je decenijama tamanio i kasapio gej muškarce. Intervjuisani su i mnogi drugi, od komšija do advokata, a sve njihove priče su poput delića koji prave jednu veliku, strašnu sliku koja nam približava šta sve može onaj koji ubija muškarce čija sudbina nikoga ne interesuje.

Iako pojedini učesnici u seriji veruju da bi najbolje bilo da svet obriše Dahmera i druge slične monstrume, istina je nešto drugačija – njihove priče su upozorenja da ubice nisu uvek jeziva čudovišta, bar ne spolja – vrlo često su to građani običnog izgleda koji se spolja ni po čemu ne razlikuju. Zahvaljujući tome im žrtve veruju i nesvesne opasnosti ulaze u zamku. Zlo postoji – to su ljudi koji liče na druge ljude.

Ova serija je važna i zbog toga što podseća na sistemske propuste, te na to koliko su pripadnici manjina ranjivi. Dahmer je ubijao i seckao na komade, rasizam i homofobija su čuvali stražu. Od jezivih stvari se ne okreće glava, već se koriste kao podsetnik šta sve može da se desi kad verujemo da su zločinci samo oni kojima to piše na čelu.

Nailed It! (sedma sezona, 2022)

Ovaj rijaliti momenat zabavan je pre svega onima koji vole torte, ali i svima kojima je potrebno nešto što bi im skrenulo pažnju s aktuelnih dešavanja.

Savršena za opuštanje, nova sezona donosi sveže takmičare koji u svakoj epizodi pokušavaju da naprave tortu koja podseća na onu koja im je zadata, a koja je obično remek-delo poslastičarstva. Sedma sezona je jednako duhovita kao i prethodne, a tema je naravno Noć veštica.

Karen Pirie (prva sezona, 2022)

Iako su britanske policijske drame standardno dobre, Karen Pirie odskače od tog standarda. Prati formulu i klasičnu kompoziciju, ali tek toliko da joj posluže kao sredstva, a ne ideja vodilja. Svaki segment je doveden gotovo do savršenstva – najpre scenario (inače bolna tačka zbog koje najčešće sve propadne), potom gluma i režija. Mesto radnje je samo po sebi očaravajuće – reč je o škotskom univerzitetskom gradu St Andrews i okolini, a vreme se deli na dve glavne celine – sadašnjost, odnosno 2021. i 1996. godinu, s posebnim naglaskom na noć između 26. i 27. juna. Te večeri Nemačka je porazila Englesku u bitnoj fudbalskoj utakmici, nakon toga su huligani pravili haos u centru Londona, dok je u Škotskoj, iako je bilo navijanja i razočaranja, život tekao dalje. Pabovi su bili puni, a u jednom od njih radila je Rosie, devojka koja je samo nekoliko sati pronađena mrtva, i to na groblju kod katedrale, rasporene utrobe.

Da, glavno pitanje jeste ko je ubica, ali još važnije je ono retorsko koje postavlja Bel, autorka podcasta koji pokreće radnju – Žena koja ne čini sve što je u njenoj moći da ne bude ubijena zaslužuje sve što joj se dešava?

U svetlu događaja u poslednjih nekoliko nedelja, a i uopšte, to pitanje ostaje u vazduhu i nakon završetka serije. Žene su od samog rođena proklamovane kao žrtve – sopstvenog pola, roda, porodice, društva... Žrtve za koje neće biti milosti jer su ujedno same svoji dželati. Ako se ženi nešto desi, sama je kriva. Važi to i za (ne)uspeh u poslu, (ne)napredovanje, privatni život i probleme... To važi i za njen lični i telesni integritet. Ako je napadnuta, silovana i(li) ubijena – isprovocirala je nasilje. Kao takva ne zaslužuje pravdu. A ako je tako, onda pravde i nema. Na našu žalost ili sreću, ima je makar u delima fikcije.

Više čitajte ovde.

Knjige

Max Hastings „Abyss: The Cuban Missile Crisis 1962“

U svetlu najnovijih Putinovih pretnji da je atomsko oružje moguće upotrebiti tokom rata u Ukrajini, vredi se podsetiti da je tačno pre 60 godina svet bio na ivici nuklearne katastrofe. Kubanska raketna kriza 1962. nedeljama je držala čitav svet u strahu od globalnog uništenja u potencijalom Trećem svetskom ratu.

Danas, kad atomski mač pomahnitalog Putina vitla nad glavama čovečanstva, sećanje na sukob između SAD i SSSR, koje su tada predvodili predsednici Džon Kenedi i Nikita Hruščov, može da posluži kao opomena šta se sve može desiti kad se izgubi razum i prevlada zlo.

Sjajnu knjigu Abyss: The Cuban Missile Crisis 1962 napisao je engleski novinar i publicista Max Hastings, do detalja objašnjavajući šta se i kako dogodilo u ovom sukobu koji samo što nije kulminirao međusobnom razmenih nuklearnih projektila.

Tvrdnja da je istorija učiteljica života ne garantuje današnji hepiend sve dok je vlasnik atomskih glava neko kao Putin koji je o Hruščovu govorio sve najgore.

U svakom slučaju ovo je važna i edukativna knjiga, koja može da smiri usijane glave. Valjda.

Mirko Kovač „Pisanje ili nostalgija“

„Mi nemamo nikakva razloga da se ponosimo podrijetlom (a stid je osobna stvar svakog inteligentnog stvora), potječemo iz malih naroda ma kako se oni zvali, iz kultura koje nisu imale utjecaja, iz zatvorenih svjetova u kojima nije bilo rasadnika ideja, ali je zato sve ono najgore i naopako s lakoćom usađeno i korišćeno za međusobne obračune i ratove“.

Muzika

Arab Strap - The Turning of Our Bones

Zahvaljući seriji Karen Pirie otkrili smo i sjajnu muziku. Najpre smo se podsetili britpop i ostalih hitova '90-ih, a onda se u špici za seriju pojavio pravi dragulj od pesme pod nazivom The Turning of Our Bones škotskog benda Arab Strap. Pesma se nalazi na istoimenom albumu objavljenom pre dve godine.

PJ Harvey – Who By Fire

PJ Harvey obradila je staru pesmu Leonarda Cohena za potrebe serije Bad Sisters, koja se trenutno prikazuje na platformi Apple TV+. Pesma je iskorišćena za uvodnu špicu serije i sjajno nas uvodi u atmosferu pomenute crne komedije.

Podcast

Depresh Mode

Podcast interesantnog naziva bavi se, kako je naznačeno, interesantnim umovima. U razgovoru sa poznatim ličnostima, a potom i stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, upoznajemo određeni problem iz više uglova, lične i profesionalne perspektive, a bez stigmatizacije i osuđivanja. Odličan način da obeležimo Međunarodni dan mentalnog zdravlja.

Slušajte ovde.

Nostalgija

Twin Peaks: Fire Walk with Me (1992)

S vremena na vreme se vraćamo u Twin Peaks: Fire Walk with Me, svet koji nas okupira od detinjstva (kao i sve one druge koji su u to vreme odrastali i nisu razumeli šta se to oko njih dešava).

Dokumentarni film

A Letter from Yene (2022)

Yene je primorski gradić u Senegalu u Africi. Stanovnici ribare i uzgajaju stoku, ali im u poslednje vreme preti uništenje – more polako guta obalu i približava se kućama i ulicama. Pisac i reditelj ManthiaDiawara pokušava da odgonetne koliko lokalno stanovništvo utiče nate promene. Odgovori koje nudi mogu da se primene i na ceo svet.

Kratki film                  

Easter Eggs  (2020)

Kad čuju da su neki gradski papagaju na slobodi, dvojica tinejdžera kreću da se jure s njima. Kevin i Jason nisu ljubitelji ptica – žele da ih ulove i preprodaju. Sve je divno obojeno.

Horor

Agia Emi – Holy Emy (2021)

Nakon što im majku oteraju natrag na Filipine, sestre Emy i Teresa žive mirno u katoličkoj zajednici na periferiji Atine. Kad jedna od njih zatrudni s lokalnim lepotanom, druga se odaje misterioznim moćima koje nikad ne donose ništa dobro.

Video igre

Besplatne igre za ljubitelje horora

Epic Games Store svake nedelje nudi novu besplatnu igru, a ovog puta dobijamo čak dva naslova – Slain: Back From Hell i RisingHell. Zainteresovani će moći besplatno da ih preuzmu sve do 13. oktobra, kada nas očekuje neki novi naslov (možda i više).

Slain: Back From Hell je arkadna igra s mnogo krvavih obračuna. Soundtrack se uklapa u jurnjavu po paklu, a staromodni momenti bude nostalgiju. Igrač kontroliše sudbinu Bathoryna, prokletog heroja koji je završio u ovom podzemnom svetu i pokušava da šest realma oslobodi od šest ozbiljnih boraca, opasnih neprijatelja. Odlična igra za oktobar, mesec horora.

I Rising Hell se uklapa u čekanje Noći veštica. Igrač pokušava da pobegne iz još jednog pakla, a jedini izlaz je iznad njegove glave. To znači da se napreduje vertikalno, a na putu sreće svakojake prepreke u obliku lasera, demona i drugih čudovišta.

Ljubitelji horora će se sigurno obradovati, a pozitivne ocene obećavaju sjajno iskustvo. Epic garantuje zabavu, pa obe igre valjda zato i nudi besplatno – Slain: Back From Hell inače košta 9,99 evra, a The Rising Hell 7,99 evra.

*Kontrapreporuke

Avec amour et acharnement – Both Sides of the Blade (2022)

Kritika ga voli (ili se pravi da ga voli jer, ipak je reč o francuskom umetničkom filmu), publika prezire, a mi se ovoga puta od sveg srca pridružujemo publici. Ni sjajna glumačka postava na čelu sa Juliette Binoche ne može da spasi ovaj bolno dosadni, pretenciozni film lošeg scenarija u kojem motivacija likova ne seže dalje od dosade i neobjašnjivih poriva koji se olako definišu kao ljubav.

Da, sredovečni ljudi se nekad ponašaju kao tinejdžeri, ali mi ne moramo to da gledamo, posebno ne kada neko odbija da odraste.

Hocus Pocus 2 (2022)

Iako se prvi nastavak pretvorio u kultni film, posebno među generacijama koje su s njim odrastale, nije bio dobar film. Drugi deo je još gori, pa ne pomaže ni nostalgije.