Nostalgija u boji

Serije

The Good Place (četvrta sezona, 2020)

Necinična, a začudo nimalo ljigava komedija ove godine je imala svoje finale. Završila se taman kad treba i kako treba, bez mukotrpnog decenijskog razvlačenja, oprobanog recepta za propast mnogih sitcoma. The Good Place naizgled govori o zagrobnom životu, dok nas uči da su najveći pakao i raj upravo na Zemlji, u ovom životu i da, uprkos svemu, dosta toga zavisi od nas samih, naročito kada je o međuljudskim odnosima reč.

U poslednjoj sezoni bavi se i zagrobnom sudbinom sredovečnog nabeđenog belca, nesvesnog sopstvenih mana, gotovo pa tipske ličnosti s kojom se susrećemo svi na ovom svetu, i to neprestano. Takvi poštenom narodu zadaju muke i nakon smrti, pa dok jedni odgovaraju tolerancijom na netoleranciju, drugi imaju nešto bolje ideje. 

Serija je tokom svoje četiri sezone uspela u misiji koju bi svako unapred proglasio nemogućom – da na male ekrane donese filozofiju i etiku, i to u sitcom formi. Uspela je i da nastavi tamo gde je stala Parks and Recreation i, baš poput nje, predstavi nam likove koji će zauvek ostati deo istorije pop kulture. Najvažnije, to je jedna od onih komedija koju ne samo da treba gledati jednom, već obavezno više puta; jedna od onih koje će dobro ostariti.

Innocent (mini serija, 2018)

TV serija Innocent dolazi iz daleke Australije i podseća nas na to da često zaboravljamo taj kontinent kada je TV produkcija u pitanju. Iako su naše televizije uglavnom otkupljivale australijske teenage drame, lagane komedije i sapunice, Innocent pokazuje da možemo naleteti i na odličan triler i krimi dramu, samo ako se dovoljno potrudimo.

Serije sa ovakvim zapletom ne bi se postideo ni BBC, a mi, da nije akcenta i autentičnog eksterijera, ne bismo ni primetili da nije reč o britanskom dramskom programu.

Curon (1. sezona, 2020)

Nova horor serija stiže kao kombinacija priče o ukletoj kući, i narativa u čijem je centru mračna zajednica koja uvek nešto krije.

Junakinja Anna vraća se u rodni Curon sa svoje dvoje dece, a od samog početka je jasno da odrastanje u gradiću na jezeru nije bilo ono što bi moglo da se smatra normalnim detinjstvom. Daria iMauro su blizanci i tinejdžeri koji pokušavaju da se uklope u novo društvo, te da se naviknu na život u ukletom hotelu. Serija počinje pitanjem “Why Curon, didn't you say you never want to go back?", što gledaoca odmah uvlači u potragu za odgovorom.

Iako pomalo nespretna, ova serija ipak nudi zadovoljstvo gledanja. Košmarne scene sečesto ponavljaju, ponašanje junaka nije uvek do kraja opravdano, ali uprkos tome sezona može brzo da se potroši, posebno ako volite horor i uklete zgrade iz porodice Isijavanje.

Film

Dantza (2018)

Oluja stiže, radni dan se bliži kraju, radno mesto – njiva. Kiša ispucalu, jalovu zemlju pretvara u plodno tle postapokaliptične sredine, drvo raste, jabuke sazrevaju da bi od njih postala jabukovača. Onda dolazi vreme žetve i ljubavi, te Dantzana kraju pravi pun krug, i završava priču o životnom ciklusu, o borbi i opstanku. Ljudsko trajanje odvija se paralelno sa prirodnim ciklusima, a ples je jezik kojim se priča ova priča.

Originalno ostvarenje je više serija plesnih epizoda nego drama u pravom smislu, a plesni pokreti, boje i fotografija su dovoljan razlog da se film pogleda. Dantza je, ako se izuzme muzika, film bez glasa, pa nema dijaloga, a i zaplet jedva da je tu, ali mu to ne oduzima na kvalitetu. Reditelj TelmoEsnal uspeo je da sinhronizuje ples, muziku i vizuelnu umetnost, i ponudi priču koja slavi Baskijce – narod koji živi na zapadnim Pirinejima i obali Biskajskog zaliva.

Beyond The Mountain - Detrás de la Montaña (2018)

Miguel (Benny Emmanuel) je sam na svetu, i učiniće sve da se to promeni, i da u zajednicu organizuje one koje voli, a kako bi nadoknadio sve ono što u životu nije imao.

Debitantski film reditelja Davida R. Romaya prikazuje potragu za ocem, a u pitanju je dragulj moderne meksičke kinematografije. Iako potraga za roditeljima nije ništa novo, ovaj film je prikazuje na nežan, ali ipak odlučan način, i to bez patetike koje u ovakvim pričama ne manjka. Iako najpre podseća na triler, film je mnogo više od toga, te se uzbuđenja dešavaju na nekoliko nivoa, duboko u filmu, još dublje u gledaocu.

Divljina spolja spaja se sa divljinom iznutra, u scenografiji koja podseća na vestern, a otac i sin sesreću da razreše večitu dilemu o tome treba li ostati zajedno ili je, pak, bolje odlučiti se za konačnu slobodu, kroz presecanje pupčane vrpce koje dolazi kao katarza.

Brother – Dzma (2014)

Tbilisi s početka devedesetih godina prošlog veka pozornica je za priču o promenama koje su se u to vreme dešavale u zemlji i gradu, te o porodicama koje su učile kako da se sa tim potresima nose.

Maia ima dva sina – starijeg Giorgia koji polako izmiče kontroli, i mlađeg Datuna, talentovanog pijanistu koji ne podnosi dobro nasilje koje se dešava svuda oko njih. Tako glavno pitanje postaje to kako bi stariji brat trebalo da se ponaša prema mlađem, u društvenoj realnosti koja je surova, često opasna. Gradi se intimna priča, ali i uvid u post-sovjetska društva u kojima su nasilje i poezija često išli ruku pod ruku.

Knjige

Yukio Mishima „Zlatni paviljon“

Zlatni paviljon je jedno od najznačajnijih dela koje je napisao Mishima, a zasnovano je na stvarnom događaju iz 1950. godine. Roman opisuje složeno patološko ponašanje i zločin iz očaja, koji je izvršio jedan mladić, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenički poziv u hramu u Kjotu, remek-delu budističke arhitekture. Budući sveštenik – ružnog lica i od detinjstva mucavac – patio je opsednut nedostižnom lepotom Zlatnog paviljona. Na užas svih, dvadesetjednogodišnji Mizoguci, kome je lepota Zlatnog paviljona bila životni problem, spalio je ovaj istorijski spomenik i budističko svetilište, koje je podigao veliki šogunAšikagaJošimucu (1358–1408), vojskovođa, esteta i veliki poklonik zenitizma. Japanci su ubrzo obnovili Zlatni paviljon, svoje nacionalno blago, a Mishima je napisao svoje remek-delo.

Jovan Sterija Popović „Roman bez romana“

Kako smo gorljivo raspravljali o lektiri čitava tri i po dana, rešili smo da ne dopustimo toj temi da zamre i u narednih nekoliko nedelja preporučujemo dela koja se nalaze ili koja bi trebalo da se nađu na spisku lektire.

Danas je reč o delu iz ove druge grupe, Sterijinom Romanu bez romana (1832), ultimativnom antiromanu tog doba, koji ismeva svaku sentimentalnost, kanon i popularnost određenih žanrova i tipskih zapleta. Nadamo se da će i veliki deo naše javnosti uskoro pročitati ovo delo i adekvatno reagovati na Sterijinu devetnaestovekovnu blasfemiju.

Pesme

Edwyn Collins - A Girl Like You

Iako deluje da je svestrani škotski muzičar Edwyn Collins bio tek one-hit wonder, njegova interesovanja prostiru se i druge sfere, muzički je i dalje aktivan uprkos tome što nije globalno popularan i prisutan, a mi imamo sreće da je pre 26 godina (usklik neverice) bar pesma A Girl Like You bila neviđeni hit koji se mogao čuti čak i na radio stanicama naših napaćenih naroda i narodnosti. Podsetimo se zašto.

Madonna – Secret

Vršnjak Collinsove pesme je i Secret, vodeći singl sa Madonninog tek šestog (i jednog od najboljih, odnosno nama najdražih) albuma Bedtime Stories. Već više od četvrt veka uporno se proglašava Madonnina muzička, pop, te kreativna smrt, dok ona uspešno opstaje na sceni, sviđalo se to nama ili ne. Čitava estetika albuma Bedtime Stories bila je na tragu neumrle Marilyn, senzualna, nežna i blago provokativna, a muzički fino ispolirana zahvaljujući producentu Dallasu Austinu. Verovali ili ne, za večnost.

Nostalgija

Downhill - When Boys Leave Home (1927)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Pratimo glavnog junaka Roddya Berwicka, kome se život raspada nakon što ga izbace iz škole. Crna ovca iz ugledne porodice kreće krivim putem, a u nemom filmu koji raspravlja o krivici i postavlja temelj za buduće, mnogo bolje, Hitchcockove filmove.

Supermarkt (1974)

Osamnaestogodišnji Willi živi na ulicama Hamburga, i uvek od nečega beži. Umešan je u sitne kriminalne radnje, zaljubljen u seksualnu radnicu, zbunjen i izgubljen. Sa svojom izabranicom planira pljačku jednog supermarketa, a sve krene po zlu kada završi u pogrešnom krevetu, sa ljubavnikom koji mu ne odgovara.

Lisbon Story (1994)

Zahvaljujući ovom filmu mnogi su se zaljubili u glavni grad Portugalije, sa željom da bar jednom prožive sopstvenu lisabonsku priču. Zahvaljujući njemu mnogi su se zaljubili i u fado muziku i sastav Madredeus, tada već afirmisan i dobro poznat.

Isprva zamišljen kao dokumentarac, Lisbon Story stoji upravo negde na pola puta između fikcije i realnosti, jave i snoviđenja i, baš kao i grad, takav ostaje u sećanju svakome ko ga je video.

Kratki film

Parparim (2019)

Drama u sedam minuta. Jedna izraelske porodica kreće na put do bolnice. Otac je bolestan, ostali zabrinuti. Na putu ih čeka iznenađenje.

Video igre          

Windbound: Put na neistražena ostrva

Windbound obećava, a u pitanju je sveža igra koja testira veštine preživljavanja u neistraženim delovima sveta.

Igrač dobija ulogu mlade ratnice čiji je osnovni zadatak da preživi, ali se scenario ne svodi samo na prikupljanje namirnica i materijala za gradnju i ogrev. Na raspolaganju je nekoliko ostrva, te plovilo uz pomoć kojeg se putuje sa jedne lokacije na drugu, a igra, kada je ilustracija u pitanju, podseća na ono što nude Zelda: Breath of the Wild i WindWaker.

Igrač usput uči o takozvanim Zabranjenim ostrvima, koja su uzbudljiva kao i sve zabranjene stvari, a svako ostrvo ima svoju floru i faunu, pejzaže, i posebne zadatke, zagonetke, slagalice i materijale za pravljenje oružja i oruđa koja bi opasne zadatke trebalo da učine manje opasnijima.

*Kontrapreporuke

The Voices (2020)

Umesto što dozivaju duhove, glavni junaci bi mogli da dozovu i malo zdravog razuma, kako glumačkog tako i onog drugog, bez kojeg su duhovi i demoni samo dosadne izmišljotine.