Nova Dolanova poslastica

Film

Matthias & Maxime (2020)

Xavier Dolan se 2012. godine probio u svetu filma, i sa Laurence Anyways i zvanično postao „čudo od mladog reditelja“. Kanadski glumac je pre toga već bio snimio dva filma - I Killed My Mother (2009) i Heartbeats (2010), a od tada ide samo napred.

Najnoviji film Xaviera Dolana – Matthias & Maxime– stigao je na internet, što je odlična vest za sve ljubitelje njegovih filmova, budući da je prethodni The Death and Life of John F. Donovan nešto lošiji od ostalih. Upravo zbog toga su se oni najstrastveniji ljubitelji Dolanovog stvaralaštva u životu održavali gledajući njegove prethodne filmske poslastice.

Pojedini gledaoci negoduju i kada je novi film u pitanju, a najviše zbog toga što nema dinamike po kojoj je Dolan postao poznat. Matthias & Maxime ne ide uz dlaku mejnstrim ukusima, te nudi iskustvo koje je sigurno najsuptilnije i najnežnije do sada. Još jedna ljubavna priča, još jedan odnos majke i sina, fino tkanje koje na tacni nudi sam život.

Iako kritičari često ističu da Dolanovi filmovi nisu „gej filmovi“, već filmovi koji prikazuju kvir junake, neosporno je da su važni za vidljivost jedne manjine. Tako je i sa najnovijim delom, koje nudi priču čiji je cilj, između ostalog, da prikaže koliko je teško biti drugačiji u svetu koji sebe smatra naprednim.

MS Slavic 7 (2019)

Audrey Benac dolazi na Harvard, a kako bi proučila pisma koja je njena prababa ZofiaBohdanowiczowa pisala kolegi pesniku. Na tom putu se sukobljava sa članovima porodice, te zaposlenima na Univerzitetu, a najpre zbog toga što niko ne razume koliko joj je važno da proučavajući prošlost svoje pretkinje sazna ponešto i o sopstvenoj komplikovanoj sadašnjosti.

My Only Sunshine (2008)

Turski reditelj Reha Erdem nudi slamajuću priču o devojčici koja opstaje u surovom svetu. Četrnaestogodišnja Hayat više nije dete, a najpre zbog toga što ne živi kao dete. Na periferiji Istanbula odrasta sa ocem, koji je stalno odsutan, te teško bolesnim dedom o kojem brine onoliko koliko dete to može. Od siromaštva u oči više upada zapostavljanje i divlje odrastanje.

Mlada heroina u toj noćnoj mori izrasta u jaku, ali i surovu junakinju, između pastoralne obale i velikog grada raste poezija o teškoj stvarnosti.

Serije

Vienna Blood (prva sezona, 2019)

Ova serija pojavila se krajem 2019. i očito je ostala u senci, kako to volimo da kažemo, „novonastale situacije“ i serija pogodnijih za binge. Vienna Blood snimljena je prema romanima Franka Tallisa, ima samo tri epizode, od kojih svaka traje sat i po. Svaka epizoda priča posebnu priču, a povezuju ih detektiv Oskar Rheinhardt i psihoanalitičar, Freaudov učenik Max Liebermann, te njihove porodično-životne prilike. Max je tu kako bi učio, ali, ispostaviće se, i pomogao policiji u radu, uspešno psihološki profilišući i krive i nevine, odnosno skrećući pažnju na aspekt života kojem se dotad nije pridavao poseban značaj.

Radnja se odigrava početkom 20. veka u Beču, na autentičnim lokacijama, u samom središtu glavnog grada Austrije koji predstavlja posebnu kulisu za ovu priču. Ne samo da daje na autentičnosti, već i na verodostojnosti i kredibilitetu same serije, koja bi možda sjajno funkcionisala i da je snimana na za tu priliku napravljenom setu, ali ne bi imala ni upola šmeka koji sada ima. S obzirom na to da je rađena u britansko-austrijskoj koprodukciji, podržana od strane javnih servisa tih zemalja, ozbiljnost u pristupu se svakako da videti.

Pored zločina i misterija koje naši junaci rešavaju, sve vreme je prisutna atmosfera opšte dekadencije, propadanja, netrpeljivosti i iznad svega antisemitizma koji postaje sve izraženiji... Na njegovu pojavu gotovo niko ne reaguje, postala je normalna i očekivana, a šta je bilo dalje – znamo. Jedino je pitanje da li smo savladali lekciju.

White House Farm (mini serija, 2020)

Nagledali smo se u proteklih nekoliko godina psihopata i psihopatkinja, simpatičnih, duhovitih, očaravajućih... Psihopate iz stvarnog života nisu daleko od tog opisa, naročito se takvi čine svojim žrtvama, sve dok i one ne progledaju, kada obično bude kasno. White House Farm bavi se (istina, nimalo očaravajućim, iako fizički privlačnim) psihopatom i njegovim žrtvama, odnosno tragedijom jedne porodice i petostrukim ubistvom koje se zaista dogodilo u Engleskoj 1985. To je slučaj kojem je malo falilo da ostane nerešen i tek zahvaljujući upornosti nekoliko ljudi do toga nije došlo.

Iako znamo, odnosno slutimo, šta se zapravo desilo i ko je ubica, serija sjajno balansira između jasnog i pretpostavljenog, suprotnih mišljenja i viđenja, stalno nas uspešno zavaravajući i držeći u neizvesnosti.

Too Old To Die Young (mini serija, 2019)

Ako tražite nešto savršeno, možete da sezaustavite - našli ste seriju Too Old To Die Young. Naravno, ako vam ne smeta što su epizode daleko od tradicionalnog, a junaci spori toliko da ponekad boli.

Nicolas Winding Refn poznat je po svojoj jedinstvenoj estetici, pa se to vidi i u ovoj seriji. Većina epizoda traje preko sat vremena, tako da gledalac dobija više od deset sati kvalitetnog programa, ali krvavog. Na početku svake epizode može da se vidi čitav spisak razloga zbog kojih ovo nije program za osetljive. Junaci nisu samo nemilosrdni, već idu iza ljudskog – tamo gde je nasilje poželjno, a mučenje traje danima.

Mnogi mu zameraju „estetsko preterivanje“, ali ako imate oko za Refnov rad, onda je ovo nešto što će vas zakovati za ekran.

Perfume – Parfum (1. sezona, 2018)

Iako nije za gledaoce sa slabim stomakom, ovaj nemački triler ušao je na listu najgledanijih serija brzo pošto se pojavio. Radi se o poslednjoj ekranizaciji romana PatrickaSuskinda, po kojem je nastala i filmska verzija iz 2006. godine – Perfume: The Story of a Murderer, samo što je radnja ovoga puta smeštena u savremene tokove.

Od prve scene, u kojoj naga žena polako uranja u bazen, jasno je da je neko posmatra, te da joj nema spasa, budući da se u okviru ovog žanra posmatrani nikada ne pojave u sledećoj sceni. Kroz par trenutaka postaje jasno da je otežano disanje voajera zapravo bilo preludijum za ubistvo, a kada se kamera fokusira na prvu žrtvu - KatharinaLäufer – koja poput Šekspirove Ofelije na slici Johna EverettaMillaisa pluta među vodenim cvetovima i lokvanjima.

Ubrzo postaje jasno da se radnja odvija u dva vremenska toka, te da Katharina nije prva žrtva, već ubilački odjek bizarnih zločina iz prošlosti, i potrage za svetim Gralom mirisa koji donosi ljubav, ali ne onu očekivanu, već neku drugu, pervertiranu i deformisanu ljudskim iskustvom i traumama.

Knjige

Alber Kami „Pisma nemačkom prijatelju“

Nastala tokom 1943. i 1944, četiri pisma koja sadrži ova knjiga upućena su nemačkom prijatelju, odnosno neprijatelju na suprotnoj strani koji je izneverio sve temeljne ljudske vrednosti. „Nemački prijatelj“ je i nemačka država tog doba, zaslepljena slikom sopstvene umišljene superiornosti i ciljeva koji opravdavaju sva sredstva. U ovoj knjizi Kami se osvrće i na ideju ujedinjene Evrope, te evropske vrednosti uopšte, najavljujući neslavan kraj nacističke Nemačke i budućnost koja je njena sušta suprotnost.

„'Ne', odgovorio sam vam, 'ne mogu da verujem da sve treba potčiniti cilju koji smo sebi postavili. Ima sredstava koja se ne mogu opravdati. Želeo bih da mogu voleti svoju zemlju a da istovremeno volim i pravdu. Nije mi svejedno u čemu će biti velika, da li će to biti u krvoproliću i lažima. Želim da je učinim velikom dajući svoj doprinos pravdi.' Na to ste mi rekli: 'Pa vi onda ne volite svoju zemlju.'“

Zvuči poznato.  

Viktor Peljevin, „P5 – Poslednje pesme političkih pigmeja Pindostana“

Sačinjena iz pet priča nejednake dužine, ona predstavlja post-postmodernističku prozu borhesovskog tipa. U ruskom izdanju na poleđini korica nacrtan je Teletabis sa krvavom rupom na čelu i natpisom “Zauvek mlad”, dok su na naslovnoj strani dve manga babuške-boljarke, koje čuvaju zlatne jabuke. U prvoj priči Sala karijatida koje pevaju, govori se o prostitutki Leni, koja dobija posao u novootvorenom "centru za zabavu oligarha", koji se nalazi na tajnoj lokaciji, smeštenoj u bunkeru, 300 metara ispod površine Moskve. Lena i ostale devojke dobijaju injekciju specijalnog seruma “Mantis-B”, koji je ruska vojska napravila osamdesetih.

Pesme

Conan Gray – Heather

Da Tik Tok može pored brojnih blamaža da donese i nešto dobro potvrđuje pesma Heather, koja je postala popularna upravo zahvaljujući toj društvenoj mreži. Ne samo što je talentovani pevač, Conan Gray je i tekstopisac, kantautor, multimedijalna ličnost, a hvali ga čak i Elton John.

Kylie Minogue – Say Something

Kylie se vraća svojim disco korenima i kič estetici koju toliko volimo. Novi album, snimljen na daljinu za vreme karantina, najavljen je za novembar, a kao vodeći singl izabrana je pesma Say Something.

Nostalgija

Dial M for Murder (1954)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Dokumentarni film

To Be and to Have - Être et avoir (2002)

U ruralnoj oblasti u Francuskoj nastavnik Georges Lopez podučava dvanaestoro dece. Odeljenje je malo, škola neobična. Dok ih formira tradicionalnim metodama, Lopez brine i o tome u kakve ljude odrastaju. Gledalac dobija redak uvid u to kako deca uče, te priču o školi, rastanku i odrastanju.

Video igre

The Sims 4 dobija Star Wars paket

The Sims 4 konstantno objavljuje nove ekspanzije i dodatke, a kako bi održao interesovanje igrača. Na red su došli i naučno-fantastični momenti, koji su, kako tvrde ljubitelji, već odavno mogli da se nađu u igri.

Radi se o tome da Ratovi zvezda stižu u popularnu simulaciju života, a u trejleru može da s evidi da su u pitanju ozbiljne promene. U pitanju je The Sims 4 Star Wars: Journey to Batuu Game Pack, koji u Simse donosi kosmičke heroje, te brodove kao što su X-Wing i Millennium Falcon, svetlosne sablje, lasere, vanzemaljce, klonove, pobunjenike, a tu je i R2D2 i dodaci koji svaki dom pretvaraju u Star Wars kantinu.

Igrači će moći da biraju između različitih strana, te se pridruže otporu ili Vejderu, i tako odrede ko upravlja planetom Batuu. Kako igra odmiče, tako se otključavaju nove opcije, a u obliku prilagođene odeće i misija na dalekoj planeti.

*Kontrapreporuke

Unfriended: Dark Web (2018)

Možda guilty pleasure za ljubitelje horor filma, a možda ni to.