Novi talas u kvir cvećarstvu

Jefferson Fouquet voli napuštena mesta na samim obodima Pariza, budući da, kako tvrdi, imaju više karaktera. Uprkos tome retko ih ko ceni, pa mladi cvećar tamo nosi svoje bukete, a kako bi ih uplitao u grafite i slike na zidovima, te ih ulio u armaturu predgrađa. Tako je nastala estetika drugačija od svega svakodnevnog, a zbog toga što se egzotični cvetovi pojavljuju i tamo gde ih niko ne očekuje.

Atmosfera koju stvara svojom veštinom aranžiranja buketa se tu ne zaustavlja, već ide još dalje, a do skupova cvetova koji kombinuju kvir kulturu i tradicionalno flamansko aranžiranje cveća. Fouquet tako dekonstruiše tradicionalne konstrukte, pa prljave čarape postaju držači za orhideje, a u maniru koji podražava fetiše koji su već postali deo tradicije.

Fouquet je pristao da sa nama podeli deo svojih aranžmana, te pokaže načine na koje je uspeo da homoseksualnost, pornografiju i cvećarstvo poveže u celinu, te napravi nešto za šta je verovao da nikada neće biti moguće.