O demenciji i drugim demonima

Film

The Father (2021)

Dugo se ljudsko iskustvo svodilo na takozvani „aktivni deo života“, na mladost i one pred kojima su godine. U poslednje vreme se to menja, pa najstariji građani više nisu samo statisti, tihi pomagači čija je jedina uloga da savetuju i olakšaju, ili da budu prepreke ka slobodi. Film The Father zahvaljujući odličnim glumačkim performansama, te veštini reditelja Floriana Zellera, priča dirljivu priču o ovom delu života, a u samom centru je demencija.

Anthony Hopkins je otac, čovek na zalasku života. Svet mu se ne prikazuje u uobičajenim obrascima, budući da je demencija preuzela kontrolu. Gledalac se nakon završenog filma oseća kao da je i sam proživeo neko veliko iskustvo koje menja, a najvažnije je to što radnja objašnjava zašto se ljudi ponašaju onako kako se ponašaju. Demencija se teško razume, pa nije retko da se misli da oni koji od nje boluju neke stvari rade namerno, s ciljem da povrede najbliže iz svog okruženja. To, naravno nije tačno, a The Father bi mogao da pomogne u tome da se problem razume na vreme.

Valan - Az angyalok völgye (2020)

Priča počinje 1989. godine, usred revolucije u Rumuniji. Juli, trinaestogodišnja devojčica, nestaje iz rodnog Valana – rudarskog gradića u Transilvaniji. Dvadesetdve godine kasnije njen brat Péter istražuje slučajeve trgovine belim robljem, te usput nailazi na tragove koji otkrivaju pozadinu nestanka njegove sestre.

Sjajna fotografija doprinosi tenziji, pa gledalac ima utisak da su pejzaži bar delimično odgovorni za ono što se dogodilo. Iza magle i u šume se ipak krije ljudski krivac, čija je motivacija pomalo šablonska, ali je rasplet, te solidna gluma ono što film izvlači iznad proseka.

A Perfectly Normal Family – En helt almindelig familie (2020)

Kada Emmin otac otkrije svoj pravi identitet, devojčica je zbunjena i ljuta, budući da oseća da gubi jednog od roditelja. Thomas ubrzo ulazi u tranziciju, te postaje ono što je oduvek bio: Agnete.

Ovaj danski film odlična je lekcija o hrabrosti i autovanju, ali i o tome koliko je važno da se razume onaj drugi, drugačiji. Naslov odlično pristaje, budući da u pitanju i jeste savršeno normalna porodica, a njena snaga je upravo u želji da se razume. Iskrena i topla priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim, posebno one koji veruju da se normalnost meri isključivo brigom za druge.

Serije

Tell Me Your Secrets (prva sezona, 2021)

Iako ima svojih nedostataka, Tell Me Your Secrets je jedan od onih dobrih, mračnih, slojevitih trilera koji poslednjih godina u igranom TV programu nisu toliko zastupljeni. Ne znači da ih nema, već da više nisu deo mainstreama, što uopšte ne mora biti tako loše. Sada imaju priliku da se razmahnu i ponude nam sve svoje ludačke ideje.

Ova serija na momente tako i deluje – bezumno i izgubljeno – no, kako kockice počinju polako da se slažu, sve je jasnije da nijedan detalj nije slučajan i da svaka scena ima svoje opravdanje koje će nam se u perspektivi pokazati. Ipak, mnogo toga je ostavljeno za drugu sezonu, pa se nadamo da će je i biti.

U ovoj prvoj, koju čini deset epizoda, pratimo priče dveju žena čije su sudbine uveliko isprepletane, iako se ne poznaju. Štaviše, jedna juri drugu, dok druga beži od sopstvene prošlosti i ne znajući da je jure, a tek je ono što se dešava između njih, sa drugim likovima i linijama radnje, potpuno sumanuto. Izvesno je samo da ništa nije crno-belo i onako kako izgleda i da, naravno, nevinih nema.

Allen v. Farrow (dokumentarna serija, 2021)

Pored konkretne, precizne, do detalja opisane i dokazane predatorske matrice, ova dokumentarna serija bavi se jednim važnim pitanjem koje se poteže otkad je sveta i veka – treba li i možemo li odvojiti ličnost autora od njegovog dela.

Woody Allen je jednom prilikom Mii Farrow rekao: „Nije važno šta je istina, važno je u šta ljudi veruju“, ubeđen da će doveka verovati njemu samo zato što ima odlične društvene kontakte sa onima koji mu pomažu da svoju javnu personu brbljivog, neurotičnog, a bezazlenog intelektualca očuva. Ta persona poznata nam je iz njegovih filmova, upravo se kroz nju prepliću fikcija i stvarnost, stvaralaštvo i privatnost. Zašto onda mi kao publika nemamo pravo da kritikujemo i jedno i drugo, posmatramo jedno u odnosu na drugo i ni po koju cenu ih ne razdvajamo? Razdvojiti ih bi u Allenovom slučaju bilo sasvim pogrešno.

Više čitajte ovde.

Nailed It! (peta sezona, 2021)

Ovaj rijaliti momenat zabavan je pre svega onima koji vole torte, ali i svima kojima je potrebno nešto što bi im skrenulo pažnju sa aktuelnih dešavanja.

Savršena za opuštanje, nova sezona donosi sveže takmičare koji u svakoj epizodi pokušavaju da naprave tortu koja podseća na onu koja im je zadata, a koja je obično remek-delo poslastičarstva. Peta sezona je jednako duhovita kao i prethodne, a tu je i jedno iznenađenje koje u takmičenje unosi više dinamike.

Looking (2014 - 2015)

Looking je jedna od onih kvir serija koje su otkazane zbog malog interesovanja, pa je ukinuta već posle druge sezone. Gledaoci su ostali gladni, najviše zbog toga što poslednja epizoda nije razrešila konflikte koji su u međuvremenu nastali.

Iako sporija od većine serija, Looking nagrađuje svakom epizodom, najpre one koji i dalje sumnjaju na da na svetu ima i drugih koji su isti kao oni. Da se radi o još jednoj seriji o heteroseksualnim parovima (kojih ima mnogo, i obično traju mnogo sezona), bila bi ovo prosečna serija. Kvir junaci su oni koji joj daju život, a osnovni pokretač je inkluzija, budući da Looking pravi mesta za sve. Nadamo se trećoj sezoni.

Knjige

Džon Golsvordi „Tamni cvet“

Tamni cvet je metafora za strast, onu ljubavnu i zlokobnu, koja našeg glavnog junaka Marka Lenana prati čitavog života. Roman je podeljen u tri dela, od kojih svaki predstavlja određenu životnu fazu i Lenanovu starosnu dob, a u vezi s njima i njegov doživljaj ljubavi i žena. Dosta je tu stereotipa, što je razumno očekivati, ali ima i prijatnih iznenađenja koja odstupaju od poznatih obrazaca. Ipak, ako zbog nečega treba čitati Tamni cvet, to je zbog odličnog spisateljskog stila i prevoda kakvi su se pre pola veka mogli naći na našem jeziku, a koje danas možemo samo da sanjamo.

Lešek Kolakovski „Ključ nebeski“

Zašto je svet uopšte stvoren

„Bog je stvorio svet radi hvale svoje. Taj podatak — s tačke gledišta Svetog pisma — ne podleže sum­nji i, štaviše, spada u one podatke koji su najpristupačniji našem shvatanju. U suštini je lako shvatiti da se veličina koju niko ne može da vidi oseća nelagod­no. U stvari, u tim uslovima ne postoji volja da se bude veliki — veličina se upropašćuje i ničemu ne služi; nije vredno biti veliki u jednom zanavek učv­ršćenoj samoći. U potpunoj usamljenosti prijatnije nam je da grešimo i da bez smetnji ispunjavamo svo­je prohteve — ali tada ni greha nema, jer na čemu može da počiva greh jedinke koja je apsolutno i beznadežno izolovana? Otuda proizlazi da nema razlike između grešnika i sveca ako je neko jedini na svetu. Svetost i svaka veličina može da se realizuje samo u nekom okruženju — ljudska svetost može da postoji samo u odnosu prema Bogu, ali svetost usamljenog Boga? Zato bi čak i najmanja mrvica pobožnosti — a ko je nema? — bila dovoljna da Bog poželi da stvori svet. I on ga je stvorio saglasno sa svojim mogućno­stima i tek je tada postao veliki, jer je stekao nekog ko je mogao da mu se divi i s kim je mogao da se uporedi — i to još kako korisno!“

Pesme

Kanadski bend The Weather Station na čelu sa Tamarom Lindeman postoji već 15 godina, no čini se da tek sad počinje da stiče širu popularnost. Sveži su, prijatni, inovativni i odlično zvuče, a početkom februara objavili su i novi album prikladnog naziva za ovaj istorijski trenutak - Ignorance.

Podcast

7 Good Minutes

Ovaj podcast dolazi u kratkoj formi od sedam minuta kao dnevni podsetnik i priručnik za vedriji život. Svaka epizoda ima zasebnu temu iz oblasti samopomoći i popularne psihologije, ali kada takvi saveti dolaze u apotekarskim količinama i uz smirenu naraciju, i te kako su prijemčivi. Slušajte ovde.

Nostalgija

The Wayward Girl (1959)

Gerd i Anders beže od društva i roditelja, od stega srednje klase i ustaljenih normi. Utočište pronalaze u kolibi usred šume, a njihova veza cveta sve dok na sklonište ne nabasa stranac koji ume da lovi. The Wayward Girl je poseban i zbog toga što je u njemu debitovala Liv Ullmann, te što se radi o poslednjem filmu Edith Carlmar – prve rediteljke u Norveškoj.

The Land Before Time (1988)

Ovaj animirani film je dragocen pogled na vreme u kojem su dečji filmovi bili ozbiljni, ponekad i previše. Teško da je bilo koje dete ostalo ravnodušno na putovanje grupice beba-dinosaurusa koje su silom prilika ostale bez roditelja.

Dokumentarni film

Meeting the Man: James Baldwin in Paris (1970)

Dokumentarni portret Jamesa Baldwina, jedne od najvažnijih figura XX veka, priča je o borcu koji nije odustajao. Pisac je sniman na nekoliko simboličnih lokacija u Parizu, a sastanak nije tekao po planu jer se Baldwin suprotstavio očekivanjima belih, strejt filmadžija.

Horor

Jeepers Creepers (2001)

Prošlo je dvadeset godina od prvog emitovanja filma JeepersCreepers. U međuvremenu je dobio mnoge nastavke, a na kultnu poziciju se ipak probio samo prvi deo. Kasnije je inspirisao mnoge filmove strave i užasa u kojima glavni junaci beže od monstruma od kojih je nemoguće uteći.

Video igre

Dark Corners of the Earth: Horor igra koja oživljava posle petnaest godina

Call of Cthulhu: Dark Corners of the Earth horor je igra koju je razvio studio Headfirst, a objavila Bethesda pre čitavih petnaest godina. Odmah po objavljivanju igra nije dobila dovoljno prostora, pa je ostala skrajnuta sve do danas.

Oživela je slično kao Lovecraftova čudovišta, te podsetila na ono što je horor majstor jednom rekao: „Nije mrtvo ono što može zauvek da čeka“. Uprkos prvobitnim poteškoćama, Dark Corners je tokom proteklih godina izrastao u klasik, najviše zahvaljujući sceni jurnjave po napuštenom hotelu. Paralelno sa tim igra je i ostarila, pa je, kao i svi stariji naslovi, prepuna grešaka. Sreća pa je obožavaoci nisu napustili, te se zahvaljujući tome pojavila i zakrpa DCoTEPatch, zahvaljujući kojoj je dobila mod podršku.

Nova zakrpa donela je kompatibilnost sa Vortex mod managerom, pa bi skoro zaboravljena igra uskoro mogla da oživi, posebno među ljubiteljima horora.

*Kontrapreporuke

Deadly Illusions (2021)

Ako je ovo trenutno najgledaniji film na Netflixu, kao što mnogi tvrde da jeste, onda smo globalno zaista očajni. Nije to nikakva novost, ali red bi bio da sebi ne otežavamo ovu ionako tešku situaciju. Deadly Illusions nije onaj dobar, kvalitetan trash kakav priželjkujemo, već klasičan trash koji nije uopšte toliko adiktivan i „pomeren“. Na momente je i jezivo dosadan.

Baš nas briga šta će se desiti sa spisateljicom u kreativnoj krizi, ko tu sve spava sa dadiljom i zašto, šta je zbilja, a šta uobrazilja, ko je tu živ, a ko mrtav. Jednostavno, ovaj film nema ništa što bi moglo da privuče publiku, pa je njegova neverovatna gledanost zapravo i najveća misterija. Bilo bi zanimljivo imati podatak koliko minuta u proseku ljudi izdrže gledajući ovaj užas. Ako ne izađu u prvih pet, ili ne premotavaju, onda nam se usitinu loše piše. Moći će da nam podvale sve.

The Irregulars (prva sezona, 2021)

Iako su glumci dovoljno talentovani da bi moglo da se pomisli da serija obećava, teško da će zanimljivi pojedinci i pojedinke moći da na svojim plećima ponesu teret celog serijala.

The Following (2013 - 2015)

Šok momenti nisu ono što neki materijal čini zabavnim. Naprotiv – The Following je upravo zbog toga dosadan do granica imbecilnosti.