O goloj istini

Prema jednoj legendi iz XIX veka, Istina i Laž srele su se jednog dana kako bi se zabavile i opustile daleko od naroda. Onda se Laž obratila Istini: „Divan dan danas!“ Istina je pogledala ka nebu i uzdahnula – jer dan je zaista bio lep.

Provele su ceo dan zajedno i u nekom trenutku stigle do jednog bunara. Onda je Laž ponovo progovorila: „Baš je fina voda, hajde da se okupamo.“ Istina, ponovo sumnjičava, umočila je prste u vodu da bi otkrila da je ova zaista fina. Svukle su se i počele da se kupaju. Laž je iznenada izašla iz vode, obukla odeću koja je pripadala Istini i pobegla. Besna, Istina je izletela iz vode i počela da trči okolo ne bi li pronašla Laž i povratila svoju odeću.

Svet (narod), videvši Istinu golu, skrenu pogled sa prezirom i negodovanjem. Posramljena Istina vrati se do bunara i nestade zauvek, krijući se od osuđujućih očiju javnosti. Od tada Laž putuje svetom, obučena kao Istina, udovoljavajući prohtevima društva, jer Svet nikako nije hteo da gleda u golu Istinu.