O, slatka nostalgijo!

Film

Licorice Pizza (2021)

Odrastanje je izuzetno bolan proces, bilo da imamo 15 ili 25 godina, a sazrevanje još teži. U rascepu između želja i mogućnosti, velikih snova i malog grada, nalaze se Alana i Gary, tinejdžerka u duši i pravi tinejdžer, koji razvijaju prijateljstvo i platonski se vole, uvek s mogućnošću da to nešto preraste u nešto više. Da su rodne uloge obrnute, tj. da on ima 25, a ona 15, takav film danas ne bismo gledali, odnosno ne bi bio ni snimljen. No, te davne 1973. svet je izgledao nešto drugačije. Delovao je sjajnije i lepše, više je obećavao (što osećamo sve vreme dok gledamo film, ta nostalgija je gotovo opipljiva), ali je suštinski bio truo makar koliko i danas, a ni goriva nije bilo.

Ta trulež se danas bolje šminka, seksizam, rasizam, ejdžizam i ostali –izmi su zamaskirani, ali Paul Thomas Anderson je verno, a tek u detaljima, prikazao sve diskriminatorne prakse i društveno licemerje. Međutim, u prvom planu su lepota života i širina perspektiva koje mladost varljivo nagoveštava, te sama atmosfera, magično prenesena na platno. Omamljiva je, zarazna i drži nas prikovane duže od dva sata, sve dok nas lagano ne vrati u realnost.

Cryptozoo (2021)

Toliko je fantastičnih životinja, da bi preplavile svet kad bi jednom postale stvarne. Ideja da su već tu, da se kriju od krvoločnih ljudi, podseća na stvarnost, samo što nisu jednorozi ti koji trpe.

Sjajan animirani film se oslanja na stare fantazije, ali donosi nešto novo – krije se u pokretima, vibrantnim prizorima, u junacima koji u sebi nose nešto vrlo sveže. Halucinacije su namenjene isključivo starijoj publici, a usred njih – utopija. Neophodno je da taj savršeni svet izgori do temelja, a kako bi kreatori shvatili da kavezi nisu sloboda i da život u zarobljeništvu nije moguć.

Marija (2016)

Mlada Ukrajinka Marija traga za boljim životom u Nemačkoj – radi kao čistačica, sanja svoj frizerski salon. Već znamo da poslodavci nisu savršena bića, posebno kad za njih rade izbeglice, emigranti, te oni koje mogu da izrabljuju bez posledica. Glad za napretkom je neizdrživa, što zna svako ko ju je bar jednom osetio, pa glavna junakinja kreće prečicom, a kraći putevi su retko bezbedni.

Serije

Station Eleven (mini-serija, 2021)

Programi koji se bave postapokalipsom su najčešće naseljeni zombijima. Ako nema zombija, onda su tu mutirani monstrumi. Ne manjka ni zlih ljudi, jer zlo uvek čeka priliku. Dakle, beskonačna jurnjava i trka s vremenom. Mini serija StationEleven tom problemu pristupa drugačije – naravno da je tu haos zbog smrtonosnog gripa i gomile leševa, ali ne kao u I Am Legend. Jasno je da su sukobi neizbežni, ali ne kao u The Walking Dead.

Nema živih mrtvaca, ali je tu jedna opasna banda – Crvene marame. Iako od negativaca očekujemo mnogo u ovakvom ambijentu, ova skupina je u pozadini – videćemo je tek jednom, a i tada će poslužiti kao katalizator za vizije s duhovima iz prošlosti.

Više čitajte ovde.

Stastruck (dve sezone, 2021-2022)

Serije poput Girls ili Fleabag napravile su istinsku revoluciju i prokrčile put za serije kao što je Starstruck. Tu takođe u glavnoj ulozi gledamo devojku koja ni po čemu nije konvencionalna i lik koji je napisan tako da istovremeno prkosi starim TV standardima i sasvim dobro se uklapa u nove.

Pratimo Jessie, 28-godišnju devojku sa Novog Zelanda koja živi u Londonu, vodi manje-više neuredan život, radi dva slabo plaćena posla i još uvek se ne snalazi najbolje u svetu kao takvom. Slučajno upoznaje Toma, još slučajnije se zaljubljuje u njega protiv svoje volje, a kada se ispostavi da je Tom zapravo poznati filmski glumac, Jessie beži glavom bez obzira. Ipak, i njeno i Tomovo srce kažu drugačije, pa se čini da je njihova veza neminovna, iako joj se opiru.

Iako je posredi ljubavna priča, nema mnogo romantike i patetike. Akcenat je pre svega na prijateljstvu i humoru, a Starstruck je jedan od onih idealnih sadržaja za razbibrigu – nije prizeman i glup, ali istovremeno nije ni zahtevan.

Appropriate Adult (mini-serija, 2011)

Serija je snimljena prema istinitoj priči o serijskim ubicama Rosemary i Fredu Westu, bračnom paru koji je osuđen za ubistvo bar 12 ljudi, a pretpostavlja se da je žrtava bilo i više, iako to nikada nije dokazano.

Prva epizoda počinje Fredovim priznanjem da je ubio rođenu kćerku i raskomadao njen leš, a priča se potom razvija i dobija neslućene obrte. Iako smo upoznati sa činjenicama, sve vreme se pitamo govori li Fred istinu, preteruje li ili umanjuje užase zločina, štiti li nekog ili deluje sam. Nakon što je uhapšen u februaru 1994, dobija posrednicu, koja mu je zakonski dodeljena i njena uloga je u tome da se pobrine da osumnjičeni razume sve što mu se stavlja na teret i u kakvoj se poziciji našao. Pretpostavlja se da je Fredu dodeljena posrednica zato što inspektori nisu mogli da utvrde da li ih on razume i shvata ozbiljno. Fred i posrednica Janet Leach uspostavljaju specifičnu vezu. Zahvaljujući njihovom odnosu, Fred će delovati iskrenije i ranjivije, dok Janet ni ne sluti kuda je neiskustvo u tom poslu, osetljivost i preterano lično angažovanje mogu odvesti.

U glavnim ulogama su Dominic West i Emily Watson, te Monica Dolan kao Fredova žena. Malo je reći da briljiraju. Njihove izvedbe nose čitavu seriju i čine da se preispitujemo, da sumnjamo i angažujemo se, što emotivno, što intelektualno, uprkos tome što nam je ishod manje-više poznat.

Knjige

Elizabet Straut „Sve je moguće“

Ova zbirka priča predstavlja svojevrsni nastavak romana Zovem se Lusi Barton, budući da se bavi istim likovima, ali se može i sasvim samostalno čitati jer akcenat nije na hronologiji, već na emocijama i odnosima. S druge strane, Elizabet Straut je u priče majstorski upakovala predistoriju svakog od likova, tako da se i u tom smislu priča lako prati i razvoj događaja je jasan. No, oni su samo tu da u prvi plan stave čoveka, sve što mu se desilo i što proživljava, da pokaže način na koji se neko nosi s nedaćama, traumama, siromaštvom, tragedijom, poniženjima...

Svi akteri su žitelji jednog gradića u Ilinoisu, ni po čemu interesantnog. Na prvi pogled bi se reklo da su mu takvi i stanovnici, međutim, Straut pokazuje da svaki čovek nosi ne samo priču, već čitavu knjigu u sebi i da su mali, mnogi bi rekli i promašeni životi, zapravo izvor najveće inspiracije.

Mileta Prodanović „Agnec“

Ako volite kratke priče, volite ih pažljivo. Često rade kao zamke koje vas uvlače u svet koji se brzo završava, pa vas ostavlja s rojevima ideja koje vam ne daju mira. Agnec Milete Prodanovića radi baš to, i to radi vrlo dobro.

Pesme

The Black Keys - Wild Child

The Black Keys su ponovo tu, a nedavno objavljen povratnički singl Wild Child najavljuje njihov 11. album. Spot je, kao i uvek, univerzum za sebe.

Cannons – Hurricane

Američki bend Cannons nije suviše popularan, ali ima pesme kojih se ne bi postidele njihove bolje etablirane kolege. Hurricane je singl koji najavljuje album Fever Dream.

Nostalgija

Merci pour le chocolat (1995)

Dobro napravljene filmske ubice postaju kultni (anti)junaci/kinje, a Mika je na korak od toga. Reditelj Claude Chabrol joj je udahnuo život, ali scenario propušta da do kraja iskoristi taj potencijal. Ipak vrlo zanimljiv film, a tu je i Isabelle Huppert.

Dokumentarni film

House of Cardin (2019)

Ovaj film je izvanredan prozor u misli jednog genijalca, a iscrpno nas informiše o svemu što je živeo i mislio veliki PierreCardin. Čovek koji je avangardu uveo u svakodnevni život sigurno je vredan pažnje.

Kratki film        

Seeds of the Fall – Slitage (2009)

Šta je ljubav bez strasti? Pa ljubav. Nijedan plamen ne gori do svitanja, a mnogi zaborave na taj detalj. Rolf i Eva žive, ali bez ludosti koju mnogi pogrešno tumače kao ljubav. Kada im mlade komšije ponude avanturu s razmnožavanjem, život dobija zanimljiv smer.

Video igre

Farming Simulator 22: Ljubav prema njivi

Ljubav prema poljoprivrednim radnjama izražena je u gejming svetu, pa često simulacije na njivi okupe veliki broj igrača. Farming Simulator 22 je jedna od njih, neočekivano uspešnija od nekih popularnih igara koje se ne bave zemljoradnjom.

Igra Farming Simulator 22 se pojavila 22. novembra 2021, a već danas ima više igrača od Battlefield 2042 koji je izašao samo tri dana ranije. Tako farmerski simulator ima preko 94 hiljade online igrača, dok Battlefield može da se pohvali sa tek 52 hiljade. Situacija je takva kada je u pitanju najveći broj igrača koji su u igri bili u istom trenutku, a kada se radi o ukupnom broju svih koji su igrali od lansiranja, broj je skoro isti – Farming Sim ima 105.636 duša, a BF 2042 105.397.

Navedene brojke važe samo za Steam, pa se pretpostavlja da bi, kada bi se uračunale i platforme PS5 ili Origin, BF 2042 pobedio. Ali nije u tome stvar. Naime, radi se o tome da jedna od najvećih igara ove 2021. godine, u najpopularnijoj online prodavnici na svetu na jednoj od najvećih gejming platformi, nije u stanju da pobedi Farming Simulator 22.

Za problem su odgovorne brojne greške u Battlefield 2042 koje već neko vreme frustriraju igrače, dok Farming Simulator 22 ima veliki broj pozitivnih kritika. To znači da je online poljoprivreda popularna, valjda kao neka vrsta moderne meditacije međ’ usevima, ali znači ia da neke velike, popularne igre ne vode računa o svojim igračima.

*Kontrapreporuke

The Matrix Resurrections (2021)

Gledali smo, a bolje da nismo. Crvena ili plava pilula? Što reče jedan kritičar, kada je The Matrix Resurrectionsu pitanju – pilula za spavanje.