1. Home
  2. Knjige
  3. Poezija
  4. Oblaci
Knjige - Poezija
Alvaro de Kampoš: U tužnom danu moje srce tužnije od dana
Fernando Pesoa

Photo: www.theoperatingsystem.org

Oblaci

Pisao: Fernando Pesoa
Alvaro de Kampoš, ekstrovertni dvojnik Fernanda Pesoe, kome je bilo dozvoljeno sve što je Pesoa sam sebi uskraćivao, opsednut žudnjom da oseti sve na sve moguće načine, proživeo je svoj fiktivni život ispitujući krajnje granice i mogućnosti ljudskog čulnog i duhovnog iskustva. Za razliku od Alberta Kaeira i Rikarda Reisa, koji bi mogli pripadati bilo kojoj drugoj epohi i čiji je se život odvijao u jednom metafizičkom prostoru, izvan vremena, Kampos je potpuno ukorenjen u svoje doba i, po svom temperamentu, pogledu na svet i senzibilitetu, predstavlja paradigmu čoveka i pesnika XX veka. Kao kosmopolita i pustolov neutoljive radoznalosti, kome ništa ljudsko nije bilo strano, Kampos je putovao, „oplovio sva mora i otkrio sve Indije“, voleo i mrzeo na svim meridijanima, učestvovao u javnom životu Lisabona, vodio polemike, osnivao časopise, potpisivao provokativne avangardne manifeste zbog kojih je bio žestoko napadan, formulisao nove avangardne pravce, stvarajući jednu biografiju koja ima uverljivost stvarnog života (Jasmina Nešković)

U tužnom danu moje srce tužnije od dana...

Moralne i građanske obaveze?

Zamršeno klupko dužnosti, posledica?

Ne, ništa...

Tužan dan, čamotinja...

Ništa...

Drugi putuju (putovao sam i ja), drugi se greju na suncu

(Grejao sam se i ja, ili sam zamišljao da se grejem),

Svi imaju pravo, ili život, ili simetrično neznanje,

Taštinu, radost i sposobnost prilagođavanja društvu,

I iseljavaju se da bi se vratili, ili da se nikad ne vrate,

Na lađama koje ih jednostavno prevoze.

Ne osećaju da ih smrt prati na svakom odlasku,

Da neka tajna čeka u svakom dolasku,

Da se neki užas krije u svemu novom...

 

Ne osećaju: zato su poslanici i bankarski činovnici,

Idu na igranke i bave se trgovinom,

Odlaze u sva pozorišta i poznaju svet...

Ne osećaju: zašto bi morali da osećaju?

Odeveno stado iz Božjih torova,

Pusti ga da prođe, okićeno vencima za žrtvu,

Pod suncem, razdragano, hitro, puno sebe...

 

Pustite ga da prođe, ali, avaj! Idem i ja sa njim, bez venca, ka istoj sudbini!

 

Idem sa njim bez sunca koje osećam, bez života koji imam,

Idem sa njim bez nepristajanja...

 

U tužnom danu moje srce tužnije od dana...

U tužnom danu svih dana...

U tako tužnom danu...

*Prevela s portugalskog Jasmina Nešković

Tagovi

Oceni 5
Komentara (0 poslato)