Pogledaj na nas i na našu dicu
Erwii 01 S

Photo: Elliott Erwitt

Oče naš, danas ti nisan baš

Niko muškarcima ne želi toliko dobra u životu ka njihove bivše žene. Zvuči čudno, ali je tako. Svaka žena koja je prošla razvod, zna o čemu govorin. Dobro, možda ne baš svaka, ali većina. Naime, u Lipoj našoj baš i ne možeš očekivat puno pomoći od države u slučaju kad bivši zaboravu na dicu. Dok se žena pribere, pa alarmira državu, pa dok država razračuna prvo sa vlastitin joj birokratskin zamkama, a potom i sa muževima, dite već maturiralo.

Muški su take biljke, kažu, kad se rastavu od žene, rastavu se i od dice. Oni se jednostavno - temeljito rastavu. Možeš na prste jedne ruke nabrojat one šta se uredno brinu za dicu, kad odletu iz gnizda. S obziron na životni standard u Hrvatskoj i sve ostale, ženama nesklone, ekonomske i tisućljetne činbenike, koliko god naprimjer iznos alimentacije bija smišan, žena ipak na neki način ovisi o tom iznosu. Ako ništa, osigurava joj redovnu misečnu dozu smija.

Pa kad recimo taj iznos priskoči koji misec, ženi se može desit poprilična egzistencijalna kriza. Neki muški zaboravu poslat alimentaciju jer su malo ka raštrešeni, napravu okolo još nekoliko dice, pa ko će popamtit sve te adrese na koje triba slat novce. A i ta dica brate, tražu ist najmanje tri puta dnevno, ništa in više nije sveto.

Nasuprot ovima šta imaju novce al' ih ne šalju, ima onih šta bi poslali, ali ih nemaju. A nemaju novaca jer najčešće nemaju ni posla. A posla uglavnom nemaju jer su toliko dobri i vridni da ih nikoja firma ne želi zadržat na duže vrime. Ka šta ih nije tila zadržat ni žena.

Ipak, tu i tamo uspiju nać štagod posla, i niko se njihovom uspjehu ne veseli ka njihova vlastita bivša žena. Zato se bivše žene često mole za zdravje i sriću svojih bivših mužova, ma mole se da in sve bude dobro u životu.

- Dragi Bože, neka moj bivši muž bude zdrav (radno sposoban), daj mu sriće i jubavi (moja sućut sljedećoj koju će usrićit voleći je), i neka mu seksualni život bude bogat i redovit (pa možda takva bude i moja alimentacija).

Tako se jedan dan skupilo njih pešest rastavjenih žena, sve samohrane majke, sve napaćene i umorne od čekanja alimentacije, od računa, od dice i svega ostaloga. Pa odluče da neće više govorit kontra bivših mužova, nego da će otić lipo na jedan ženski izlet u Međugorje, malo se opustit i zabavit, i pomolit se Gospi za zdravje sebe, svoje dice, i njihovih ćaća.

Čin su sile u autobus, Ane, najnapaćenija od njih, ona šta vidi alimentaciju otprilike onoliko često koliko i Helijevu kometu, sidne naprid kraj šofera, uvati oni mikrofon jer je to inače bija turistički autobus, i navije se:

- Lipe moje žene - počne Ane svečanim i dostojanstvenin glasom - evo smo se skupile ka šta smo se i dogovorile, i vala Bogu šta nas je vako sastavija u velikon broju. Jel' tako?

- Tako je! - odgovore u zboru ostale mučenice.

- Dobro. Ka šta smo već rekle, nećemo više laprdat protiv bivših mužova, nego ćemo se puton molit i za njih, ka da su normalni judi. Molit ćemo se i za našu dicu, i za nas, i za cili svit, i za Sanadera, i onega crnoga vraga Obamu. Bog nas uči da triba praštat, jerbo je to kršćanski, ka šta je i Isus sve i svakome prašta, jel' tako?

- Tako je! - srčano uzvrati zbor podočnjaka.

- Onda vako, pomolimo se, svaka za svog bivšeg muža, ka šta Bog zapovida.

Dragi Bože, daj mi snage i strpjenja da oprostin i razumin onoga nesritnjaka od moga bivšeg. Daj mu sriće i da nađe kaki posal jebaga pas linoga i nesposobnoga dagajeba...

Tu se ostatak grupice malo trzne, ali pomislu, neka se malo zanila, oli joj je lako ono troje dičurlije sama podizat. Za to vrime Ane, pogleda uprtoga negdi isprid sebe, čela namrštenoga od kršćanskog napora, stežući čvrsto oni mikrofon rukama ispucalima od pranja tuđih skala, nastavi:
Dragi Bože, daj mu da radi i da nađe sebi sriću sa drugon ženon, onon kurbetinon dabili kurbetinon šta je rastav'la muža od žene i dice kobogda joj ona stvar uvenila šupjači i obr šupjači!!!

- Ane! - vrisne grupica, a Ane, ka da je probudilo iz trenutne nesvisti, zatrese glavon, prikriži se na brzinu, mrmljajući:

Dragi Bože, oprosti meni i mom šporkom jeziku, ajmo žene jedan Očenaš za naše bivše mužove!

Tu autobus ispuni skrušeno Očenašikanje, i neko vrime čula se samo molitva i bogobojazno zujanje klima uređaja, dok je sa šoferovog radija diskretno dopirala muzika s Narodnog. Dotični jedini muški stvor u autobusu nije glasa pustija, osim šta je na Anine beštimje par puta zavrnija očima prema nebesima a ramena mu se svaki put zatresla od prikrivenog cereka. Vidija je on odma di to sve vodi.

Ane se u međuvrimenu pribrala.

- Ajmo žene moje, sad ćemo se pomolit za našu dicu.

Dragi Bože, pogledaj na nas i na našu dicu, sačuvaj nas od zla, i od onog redikula šta in se ćaćon zove, jebamupasmater onu šta ga je takoga odgojila! To čovika nije vidilo, a kamoli ćaće!

Ostale žene se nisu stigle ni zgrozit, Ane baci mikrofon, skoči na noge, i drekne:

- Šofer! Okrići autobus! Jesi čuja? Okrići autobus da ga ja ne okrenen! A vi šta ste blenile? Riči da nisan čula! Ja ću se molit za njegovo zdravje, a? A on se sad vaja sonon kurbetinon i jebe ga se imaju li mu dica šta ist!! Okrići autobus jesan li ti rekla!

Šofer, smijući se sad već otvoreno i na sav glas, posluša razjarenu vjernicu i okrene autobus, a Ane, okanivši se mikrofona i Očenaša, odmaršira na kraj do zadnjih sidala, pa su je sad slušali kako sebi u bradu nabraja i nabraja, a dok su stigli do doma, posvađala se Ane i sa Bogom, i sa svim svecima, i sa Sanaderon, i sa Obamom, a bogami i sa samon sobon.

*Tekst objavljen u e-novinama 2009. godine

Oceni 5