XXZ magazin preporučuje
Belfast film

Photo: Focus Features

Od komšija do neprijatelja

Film

Belfast (2021)

Belfast nije samo skup odličnih scena, već sjajna priča o odrastanju u čijoj se pozadini odvija nešto vrlo ozbiljno. Iako počinje pomalo nespretno – snimcima moderne Irske koji kao da su napravljeni uz pomoć drona, film se vrlo brzo razvija i puni mali ekran i oči gledalaca.

Iz sadašnjeg trenutka se selimo u 15. avgust 1969. godine, u radnički deo grada koji ključa od nemira. Protestanti ne vole katolike, pa se komšije vrlo brzo pretvaraju u neprijatelje. Jedna porodica stoji usred toga, kao na razglednici, ili bombonjeri, osnažena ljubavlju koja joj ne dozvoljava da bude bilo šta manje od onoga što je bila pre sukoba.

Nasilje ubrzo guta sve, ali se čini da normalan život traje uprkos tome – jedan dečak odrasta između kuće, škole i bioskopa. Mašta, prvi put se zaljubljuje i uči o tome šta je dobro, a šta zlo. Glumačka ekipa je sjajna, od odličnog Dornana, preko neverovatne Judi Dench, pa sve do najtalentovanijeg malog glumca na svetu – Jude Hill je nestvaran.

Somersault (2004)

Tinejdžerka Heidi beži od kuće nakon što je majka zatekne sa svojim partnerom. Luta bez cilja, sve dok ne stigne do gradića koji je i zimsko odmaralište. Tu započinje novi život, ali je trauma jača od dobre volje za novim početkom.

Usred zimskih pejzaža mlada junakinja traži ljubav, ali je nevolja u tome što je seks jedini način da se poveže s drugima. Ostali ne trpe takvo ponašanje, pa ni mladost ne može da posluži kao opravdanje.

Solidna priča o odrastanju u svetu koji ne govori o pravilima, ali ih postavlja, te tačno zna gde su granice koje niko ne bi smo da pređe.

Serije

The Billion Dollar Code (mini serija, 2021)

Kada se setimo devedesetih godina prošlog veka, obično pomislimo na rat i raspad Jugoslavije. U svetu su se ipak odvijale i druge stvari, mnogo naprednije, pa su neke ideje nastale mnogo pre nego što mislimo.

U tim vedrijim zemljama mladi su razmišljali o inovacijama i napretku, sve dok nisu upali u čeljusti velikih giganata koji nemilosrdno proždiru male igrače. Dvojica mladića iz Berlina stvorila su računarski program koji pravi 3D prikaz Zemlje na osnovu satelitskih snimaka. Zvuči kao Google Earth, ali je te 1993. godine bio nešto drugo – Terra Vision. Google je ideju preoteo, pa je kasnije nastala aplikacija koju danas dobro znamo.

Tvorci originalne ideje nisu dobili ništa, pa su rešenje potražili na sudu. Serija se bavi upravo ovim događajima, a istinu prikazuje uz male izmene, kako bi priča bila što efektnija.

Landscapers (mini serija, 2021)

Landscapers je jedna nadasve neobična serija, bazirana na istinitoj priči, a snimljena tako da odaje počast fikciji, naročito kinematografiji, i to posebno francuskom novom talasu i vesternima. Upliću se tu i drugi žanrovi, ruši se četvrti zid, a odmah potom stvara svojevrsni film u filmu... Takav postupak ima smisla ukoliko imamo u vidu da je glavna junakinja Susan Edwards bila opsednuta filmovima, te da joj se u njenom malom izmaštanom svetu pridružio i muž Christopher, kao i to da je njihova priča ipak nedovoljno „sočna“ da bi se napravila true crime drama na kakvu smo navikli. Što je, ujedno, i dobro i loše.

Pohvalno je što su se autori odvažili da učine nešto malo drugačije i u potpunosti iznevere očekivanja publike. Nedostatak je pak to što u ovoj seriji forma nedvosmisleno trijumfuje nad sadržajem, a takva vrsta neravnoteže nije nikad najsrećnije rešenje.

Sve što znamo o bračnom paru Edwards, saznajemo u dve rečenice na samom početku serije, a to se lako da otkriti i laganim pretraživanjem na internetu. Jasno je da autori stoga nisu imali ni potrebu ni nameru da od čitave priče prave whodunnit misteriju, jer nje i nema. Ostaje nam ono čuveno – zašto, a odgovor na to pitanje obično dobijamo dubinskim uvidom u likove, njihovu motivaciju i razvoj. Tu nam Olivia Colman i David Thewlis u glavnim ulogama svesrdno pomažu i u velikoj meri seriji ostajemo posvećeni zahvaljujući njima, a ne reditelju koji proživljava svoje fantazije, svaljujući sve na nesrećnu Susan.

Više čitajte ovde.

Not Safe For Work (mini serija, 2015)

Glavna junakinja Katherine radi u odeljenju za integraciju imigranata i u trenutku kada se jedno poglavlje njenog života okončava razvodom, počinje novo, još gore – budući da je vlada odlučila da njenom odeljenju sreže budžet, iz Londona je šalju u Northempton, sumorno okruženje i stecište „otpadnika“ iz javnog sektora.

Sve što u Northemptonu može poći po zlu, poći će, bez sumnje, a način na koji se žrtve outsourcinga nose s problemima ili, izvesnije je, beže od njih, čini srž ove serije koja nam neposredno, sirovo i iskreno predstavlja život kakav jeste, bez zadrške.

Dok pokušava da osmisli i predstavi novi projekat za integraciju imigranata, koji je jedina šansa za opstanak, ekipa iz Northemptona se suočava sa izazovima u privatnom životu. Baš oni, tako dezorijentisani, pokušavaju da nađu način da olakšaju život imigrantima, istovremeno želeći da sami sebe reintegrišu u društvo, pa i sopstveni život.

Likove upoznajemo postupno, polako ulazimo u njihovu svakodnevicu i shvatamo gde je to zapelo, šta nije pošlo po planu i zašto su danas tu gde jesu. Svi oni su nekad bili ambiciozni, vredni, mnogo hteli, mnogo započeli i svako od njih ima bogatu arhivu uspeha i neviđenih promašaja.

Više čitajte ovde.

Knjige

Seren Svejstrup „Čovek od kestena“

Za ljubitelje trilera, ovaj roman je pravi izbor, a s obzirom na to da je reč o ultimativnom književnom hitu, verujemo da su ga mnogi od vas već pročitali. Što se tiče obožavalaca nekih drugih žanrova, ni za njih nema zime – Čovek od kestena je dovoljno uzbudljiv, jeziv i intrigantan da do kraja zadrži i najvećeg skeptika. Prijaće podjednako i ljubiteljima skandinavskog TV noira. To potvrđuje i već snimljena istoimena Netflixova serija, ali pre nego što je pustite, ipak napravite jednu u sopstvenoj glavi dok čitate ovu knjigu.

Dinamičan i filmsko-televizijski razvoj radnje u ovom romanu nije nimalo slučajan, budući da je Svjestrup i sam prevashodno TV scenarista i da vrlo dobro zna kako da zadrži pažnju, a i dah gledaoca, odnosno čitaoca.

Roman otvara scena višestrukog ubistva još od 31. oktobra 1989. godine, čiji ćemo rasplet tek kasnije razumeti, da bismo odmah potom u kontinuitetu pratili radnju u sadašnjem vremenu, kada se odigravaju gotovo serijska ubistva žena, odnosno samohranih majki. Na svakom mestu zločina ostavljena je po jedna lutkica napravljena od kestenja, pa u skladu s tim policija ubicu naziva „Kestendžija“. Potraga za njim je beskrajna i gotovo uzaludna, jer on je uvek makar korak ispred drugih i svesno ih i uspešno navodi na pogrešne tragove. Sa svim tim slučajevima povezan je i nestanak, te ubistvo ćerke ministarke za socijalna pitanja, s tim da njen leš nikad nije pronađen.

Jedina mana ovog romana je tipska karakterizacija likova koja se odmah prepoznaje, ali ne smeta toliko s obzirom na to da je glavni akcenat na radnji i potrazi za ubicom. Iako je sve navedeno svojstveno žanru, ipak bi se valjalo nekad pozabaviti i nešto drugačijim profilima ljudi, verujemo da bi svima bilo interesantno.

Dino Pešut, kratka priča „Don Juan“

„Zora. Sjede na klupi i gledaju u more. Čekaju da se otvori turistički ured. On položi glavu u njezino krilo. To se već dugo nije dogodilo. Pokušat će zapamtiti ovaj prizor do kraja života. Ionako je puno toga zaboravila. Ostale su joj slike bez konteksta. I toliko krivnje. Suspregne suze. On ne voli kad ona plače. Ovo je njegov dan. Imala ga je dovoljno dugo. I zna da to vrijeme nije iskoristila najbolje. Svaki se film ionako po kraju pamti“. (odlomak)

Pesme

Trio Trousdale čine Quinn D’Andrea, Georgia Greene i Lauren Jones, devojke iz Los Anđelesa koje sve rade same – pišu muziku i tekstove, sviraju i pevaju. Izdvajaju se po sjajnim glasovima i načinu na koji slažu harmonije, pa sve što izvode zvuči kao da vam miluje ušne školjke, smiruje nerve i povezuje s beskrajnim kosmosom. Što bi rekao kolač u tiganju – ako ne verujete, pogledajte!

 

Horor film

The Babadook (2014)

Ovo je film kojem uvek možete da se vraćate, ukoliko vam strah ne predstavlja problem. Priča nakon koje su pop-up knjige postale noćna mora za mlađe generacije, ima jednog od najboljih monstruma svih vremena, što nakon 100 godina horor filma uopšte nije lako.

Video igre

Wonderbox: Avantura i Pixar estetika

Apple Arcade Wonderbox: The Adventure Maker ima sve – i svet po kojem se skače, i avanturu, i akciju, i zagonetke, a sve je fino umotano u estetiku koja liči na Pixar filmiće.

Prilično je očigledno da je nova igra inspirisana Zeldom, tačnije Switch rimejkom iz 2019 – The Legend of Zelda: Link’sAwakening. Tu su is srca koja život znače, pećine prepune čudovišta, drvena burad koja su spremna za uništavanje, a tu je i heroj s mačem. Zbog toga na Wonderbox gledaju kao na još jedan Zelda klon, ali je ipak više od toga.

Nema ničeg lošeg ni u kloniranju, ako je duplikat zabavan. Wonderbox to jeste. Ispod Zelda pokožice nalazi se novi svet, koji opet liči i na neke druge igre, ali je zabava zagarantovana. Svaka avantura se dešava u posebnoj „kutiji“, koju igrač može da rotira da bi otkrio sve tajne. Na kraju svake misije je Heart of Adventure, svetleće srce kojim se zaključuje poglavlje.

U pitanju je igra koja ima šta da ponudi, a zahvaljujući laganom sadržaju u njoj mogu da uživaju i odrasli i deca.

*Kontrapreporuke

Anonymous Animals (2020)

Pošto liči na skup sličnih scena, ovaj film je sve samo ne zabavan. Pored toga ne otkriva ništa novo, pa smo primorani da gledamo ono što smo videli bezbroj puta do sada.

 

Oceni 5