Buđenje Optimizma i Dobrih Osećanja
Isou 02 S

Photo: art/Alex Solodov

Od raspeća do marke rezanaca

Narednih pet dana bio sam u grdnom očajanju. Šta sam mogao da radim osim da razmišljam, ćaskam s konobarima i da listam novine i časopise? Naslađivao sam se čitajući dve stvari koje su me oduvek očaravale: male oglase i policijsku hroniku. To su bile jedine stvari koje sam čitao od svoje dvadesete godine, jer jedino one osvetljavaju ljudsku prirodu i velike metafizičke probleme. U šestom izdanju piše: U NASTUPU LUDILA, SEKIROM UBIO ŽENU I ČETVORO DEČICE. Ništa ne znamo o tom čoveku, osim da se zove Domingo Salerno, da je bio marljiv i pošten, da je držao nekakvu radnjicu u Vilja Luganu i da je obožavao ženu i decu. I, eto, odjednom ih iskasapljuje. Duboka zagonetka! Osim toga, čitanje kriminalističke rubrike ostavlja na čitaoca snažan utisak; istinitosti, za razliku od izjava političara koje se mogu pročitati u istim novinama! Svi ti političarčiči izgledaju kao međunarodne varalice, probisveti i prevaranti, prodavci vodica za kosu i vašarski zabavljači! Kako čovek može da poredi jednog od tih obmanjivača sa neiskvarenim stvorenjem poput Salerna? Uzbuđuju me i oglasi: POBEDNICI SUTRAŠNJICE ŠKOLUJU SE NA AKADEMIJAMA „PITMAN”. Dvoje mladih, mladić i devojka, ozarenih lica drže se za ruke i, nasmejani i blistavi, koračaju ka Sutrašnjici. U drugom oglasu vidi se pisaći sto a na njemu dva telefona i jedan interfon; fotelja je prazna i spremna da vas primi, a iz telefona izlaze svetleće strelice. Ispod piše: OVO MESTO VAS OČEKUJE. Svojom demagogijom privlači me oglas Optike Podesta: VAŠE OČI ZASLUŽUJU ONO ŠTO JE NAJBOLJE.

Reklame za kreme za brijanje sročene su u obliku pričica s naravoučenijem. Na prvoj slici, Pedro, vidno obrastao u bradu, poziva Mariju Kristinu da zapleše s njim; na drugoj slici, u krupnom planu, vidi se zbunjeno Pedrovo lice, a na licu Marije Kristine zapaža se izraz duboke neprijatnosti. Ona pleše, ali se trudi da svoje lice odmakne što dalje od Pedrovog; na trećoj slici, ona saopštava svojoj prijateljici: „Bože, kako je Pedro odbojan s tom bradom!”, a ova joj uzvraća: „Zašto mu to već jednom ne kažeš?”; na sledećoj slici, Marija Kristina joj odgovara da se ne usuđuje, ali da bi možda ona, njena prijateljica, mogla da to poveri svom momku, a da ovaj opet to prenese Pedru; na pretposlednjoj slici, doista, vidi se kako prijateljičin momak nešto došaptava Pedru; a na poslednjoj slici vide se u prvom planu Pedro i Marija Kristina kako plešu srećni i nasmejani: sada je on savršeno obrijan kremom PALMOLIVE. A ispod piše: ZBOG ZLOSREĆNOG NEMARA MOGLI STE DA IZGUBITE SVOJU DEVOJKU.

Postoje i varijante: na jednoj slici, recimo, tip gubi izvanrednu priliku za zaposlenje; na drugoj, opet, nikada ne napreduje u poslu: u dnu velike dvorane s mnoštvom pisaćih stolova i službenika, među kojima je lako zapaziti neobrijanog Pedra, jedan šef ga posmatra, poizdalje, sa izrazom odbojnosti i nezadovoljstva. Zatim, dezodoransne kreme: vereništva, nameštenja u odličnim preduzećima, pozivi na zabave, sve to možete proćerdati ukoliko niste upotrebili ODORONO.

Reklame na kojima se vide gospoda sportskog izgleda, dobro očešljana i nasmejana, ali istovremeno odlučna i stamena, s velikim i četvrtastim vilicama kao u Supermena: ta gospoda udaraju pesnicom o sto na kome ima mnogo telefona, i nevidljivom sramežljivom sagovorniku dovikuju: USPEH VAM JE NADOHVAT RUKE! Na drugoj slici, Supermen ne udara pesnicom o sto, nego odlučno upire kažiprstom u čitaoca novina, malodušnog i lenjog, koji neprekidno trać i svoje Vreme i svoje izvanredne Sposobnosti, pa mu veli: ZARADITE PET HILJADA PESOSA MESEČNO U ČASOVIMA DOKOLICE, pozivajući ga da odmah popuni kupon i da ga pošalje na naznačenu adresu.

Žilav, Mister Atlas pokazuje svoje snažne mišiće i upućuje poziv svim slabotinjama širom sveta: za sedam dana primetićete Napredak ukoliko se posvetite svom telu sa željom da budete gra đeni kao i sam Mister Atlas. Pa lepo piše: LJUDI SE DIVE ŠIRINI VAŠIH PLEĆA VI ĆETE OSVOJITI NAJLEPŠU DEVOJKU I DOBITI NAJBOLJI POSAO!

Međutim, sve je to luk i voda u poređenju s Reader’s Digest-om za buđenje Optimizma i Dobrih Osećanja. Jedan članak gospodina Frenka I. Endrjua, pod naslovom Kada se sastanu hotelijeri, počinjao je ovako: „Upoznavanje sa istaknutim hotelijerima koji su došli u SAD kao predstavnici svojih kolega iz hispanoameričkih zemalja bio je za mene jedan od najdirljivijih trenutaka u životu”. A zatim na stotine članaka s ciljem da vrate volju i duh siromašnima, gluvonemima, leproznima, ćopavima, edipovcima, gluvima, slepima, nemima, gluvonemima, epileptičarima, tuberkuloznima, bolesnima od raka, oduzetima, makrocefalima, mikrocefalima, neurotičarima, deci ili unucima besnih ludaka, dustabanlijama, astmatičarima, bedacima i mentalno zaostalima, mucavcima, tipovima kojima bazdi iz usta, nesrećnima u braku, reumatičarima, slikarima koji su izgubili vid, vajarima koji su izgubili ruke, muzičarima koji su ogluveli (pomislite na Betovena!), atletama koji su u ratu ostali paralizovani, žrtvama bojnih otrova iz Prvog rata, ružnim ženama, deci sa zečjom usnom, šunjavima, stidljivim prodavcima, izuzetno visokim osobama, izuzetno niskim (gotovo patuljcima), ljudima sa preko 200 kg, itd. Naslov: S PRVOG POSLA SU ME IZBACILI NAGLAVAČKE; NAŠA ROMANSA JE POČELA U LEPROSARIJUMU; ŽIVIM SREĆNO SA SVOJIM RAKOM; IZGUBIO SAM VID, ALI SAM DOBIO ČITAVO BOGATSTVO; VAŠA GLUVOĆA MOŽE DA BUDE PREDNOST itd.

Po izlasku iz kafea i nakon svoje noćne posete pansionu, zastao sam na Trgu Onse i zagledao se u veliki plakat što je reklamirao rezance „Sveta Katarina”. Mada se ne sećam ko je bila sveta Katarina, pomislio sam da je najverovatnije umrla mučeničkom smrću, jer pravi sveci kao po zadatku gotovo uvek umiru mučeničkom smrću. To im dođe kao neki zanat. Tada bi mi se nametala misao o onoj karakteristici ljudskog života, naime da onaj koji je bio raspet ili živ odran, eto, vremenom postaje marka nekih rezanaca ili konzervi.

*Odlomak iz romana “O junacima i grobovima”, prevela sa španskog Slavica Kojić

Oceni 5