Odlomak iz romana "Ana Karenjina"
Aatra 04 S

Photo: www.absolutearts.com

Odjednom se raziđe mrak koji beše pokrio za nju sve

Uobičajeni pokret za krsno znamenje izazva u njenoj duši čitav niz devojačkih i detinjskih uspomena, i odjednom se raziđe mrak koji beše pokrio za nju sve, i život se za trenutak pojavi sa svima svojim sjajnim prošlim radostima. Ali ona ne spuštaše očiju sa točkova drugog vagona koji se primicahu. U trenutku kad se sredina vagona poravna s njom, ona odbaci crvenu torbicu, uvuče glavu u ramena, pade pod vagon na ruke, i lakim pokretom, kao spremajući se da odmah ustane, spusti se na kolena. Istog trenutka se zgrozi pred onim što je učinila. »Gde sam ja? Šta radim? Zašto?« Htede da se digne, da se odbaci natrag, ali nešto ogromno, neumoljivo, lupi je po glavi i povuče za leđa. »Gospode, oprosti mi sve!« progovori osećajući nemogućnost borbe. Mali seljak je nešto govorio i radio oko gvožđa. Sveća, pri kojoj je čitala knjigu punu uzbuđenja, obmana, jada i zla, planu jasnijom no igda dotle svetlošću, osvetli joj sve što je pre bilo u mraku, zatreperi, poče puckarati i gasiti se, i zauvek se ugasi.

Oceni 5