In memoriam: Anna Karina
KArina 01 S

Photo: VOgue

Odlazak Godardove muze

"Mladost je sklona preterivanju, ali Žan Lik... on je baš preterivao", rekla je jednom slavna glumica Ana Karina o ikoni svetskog filma, anfan teriblu francuskog novog talasa i svojoj nekadašnjoj ljubavi, reditelju Žan Liku Godaru (1930). Ana Karina (1940) je napravila sedam igranih filmova sa Godardom, a pripovedalo se da je reditelj video Karinu na reklami za Palmolive i pokušao je da je ubaci u film Do poslednjeg daha, ali je ona ulogu odbila zbog scene u kojoj je bilo potrebno da se svuče. Nekoliko meseci kasnije Godard joj je ponudio drugu ulogu, nakon čega su se i venčali (1961).

Karina uživala je karijeru nastavila i nakon Godarda, glumila je u filmovima Luchina Viscontija, Tony Richardsona i Jacques Rivette. Mnogo godina kasnije je pričala: "Bila je to stvarno sjajna ljubavna priča sa Godardom, ali na vrlo zamoran način za mladu devojku, jer je mnogo odsustvovao", rekla je. "Rekao bi da ide po cigarete, a vratio bi se tek tri nedelje kasnije."

*Recite mi kada ste prvi put sreli Godarda?

Pa, on me je zamolio da malo učestvujem u Breathlessu. Rekao je: "Moraš da skineš odeću." Nisam htela da skinem odeću. Onda je on rekao: "Ali, video sam te tako u reklami za sapun!" Rekla sam da sam tada morala da zaradim nešto novca jer nisam imala, bila sam jako mlada. I rekla sam mu: "Nisam bila gola. To je bila tvoja mašta. Video si malo ramena, ali ispod sam imala ogrtač." Otišla sam i, naravno, nisam snimila film. Otprilike tri ili četiri meseca kasnije, dobila sam novi telegram od Jean-Luc Godard kompanije koja me je pitala da se vratim za ulogu u filmu koja bi ovaj put mogla biti duža. Mislila sam da je to šala, pa sam telegram pokazala svojim prijateljima koji su rekli: "Mora da si luda; Svi poznaju Godarda, njegov film još nije izašao, zove se Breathless i svi kažu da će biti fantastičan. Trebalo bi da odeš i sretneš se sa njim." Pitala sam ih, da li je to tip sa tamnim naočarima? Zato što je vrlo čudan momak.

*Pa ste se vratili na drugu audiciju?

Da, otišla sam da vidim o čemu se radi, Jean-Luc Godard me je samo pogledao od gore do dole i rekao: "U redu, imaš ulogu. Možeš doći sutra i potpisati svoj ugovor."

*Samo tako. Bez audicije ili nečega?

Rekla sam da to nije moguće. On je rekao: "Šta je ponovo? Prvi put ste rekli da ne želite da skinete odeću." Opet sam pitala da li ću morati da se svučem za taj drugi film. "Ne, ne, to je politički film", reče on, "možeš da dođeš sutra i potpišeš ugovor." Rekla sam: "Ne mogu." Opet je pitao šta nije u redu. Objasnila sam da sam maloletna i da imam samo 18 i po. Rekao je da to nije problem, i da bih mogla da dođem sa svojom majkom ili ocem da potpišem ugovor. A ja sam rekla: "Ne mogu!" "Oh, la, la, šta je ponovo?" "Moja majka živi u Danskoj u Kopenhagenu!" Rekao je: "To nije problem, pozovite majku ovde iz kancelarije, i zamolite je da odmah dođe." Tako sam zvala i rekla:" Mama, ja snimam politički film sa Jean-Lucom Godardom, moraš da dođeš i potpišeš ugovor." Mislila je da lažem, pa je spustila slušalicu. Ali onda je došla sutradan, iako u životu nikada nije letela avionom. Došla je u Pariz i potpisala ugovor.

*Kada ste počeli svoj odnos sa njim?

Malo po malo privukli smo jedno drugo. Imali smo nešto posebno od čega se ne možeš izvući. Bio je magnetičan. Sve je počelo u tom filmu, Le Petit Soldat. Svi smo večerali u Lozani (sa ekipom) kad mi je napisao poruku: "Volim te, dođi da se vidimo u ponoć u kafiću Café de la Prez". Bila sam sa mojim momkom, ali me to nije sprečilo, odjednom kao da sam odletela u neki potpuno drugi svet. Ne znam da li to razumete. Nisam mogla da ostanem dalje tamo. Bila sam potpuno fascinirana. A onda sam izgubila sve svoje prijatelje jer su svi simpatisali mog momka više od Godarda. Kad smo tog jutra stigli do Pariza, Jean-Luc me pita: "Pa, gde sada ideš? Gde da te odvedem?" I rekla sam mu: "Ne možeš me nikuda odvesti, moram da ostanem sa tobom! Nemam više gde da idem!"

*Dakle, Le Petit Soldat je bila vaša velika pauza u filmskom poslu?

Le Petit Soldat je bio zabranjen u Parizu; Nije ga bilo u bioskopima. Zabranjen je jer je govorio o alžirskom ratu. Dakle, bilo je kao da nisam radila ništa, vidite. Ali to je prikazivano na privatnim projekcijama, i drugi reditelj me je video u tom filmu i ubacio me u svoj prvi film. On je prvo pitao Jean-Luca, naravno, jer se Jean-Luc brinuo za mene; Još uvek sam bila maloletna.

*Da li je Godard ikada bio ljubomoran kada ste radili sa drugim rediteljima?

Da, bio je tako ljubomoran! Rekao bi mi: "Kako ćeš izgovoriti ove rečenice? To je komedija, nikada nećeš moći to da učiniš. A kad film bude završen pitao bi: "Kad je taj film?" I kad bi ga pogledao rekao bi da misli da sam bila dobra. Onda me pitao da li želim da radim film A Woman Is a Woman sa njim.

*Kako je bilo da radite s njim ponovo kada ste u braku?

Prvog dana sam bila tako nervozna, kolena su mi klecala! Ali to je bilo zato što sam videla Žan-Pol Belmonda i Jean-Claude Brialy, dve zvezde! Ali bili su tako fini, nakon pola sata bilo je sve okej. Onda smo se venčali. Još uvek sam bila maloletna; Imala sam 19 i po. Jean-Luc bi i dalje potpisivao moje ugovore. Morala sam da imam nekoga, da potpisuje sve.

*Da li je bio previše zaštitnički nastrojen?

Naučio me je puno. Rekao mi je kakve knjige treba da pročitam. Vodio me u kinoteku. Otišli smo u London da vidimo Carmen Jonesa od Otto Premingera, koji je bio zabranjen u Francuskoj.

*Rekli ste da bi on nestajao na duži vremenski period. Da li vam je bar rekao gde je otišao?

Ne, jer u to vrijeme, ako ne sedite pored telefona sve vreme, ne možete da stupite u kontakt. Pomišljala sam na sve, da je imao nesreću, da je možda otišao s drugom, ne znam!

*Šta biste u međuvremenu radili?

Čekala bih! Šta sam mogla učiniti? Sedela bih i čekala, ali radila sam puno i bez Jean-Luca. Onda sam shvatila da je ponekad išao da vidi Rossellinija u Italiji ili je otišao kod Ingmana Bergmana, ili je ponekad otišao u New York da vidi Williama Faulknera. Zato što je svugde imao prijatelje, samo bi otišao. Uvek je nosio svoj pasoš. Uvek sam mogla da vidim odakle se vraća po pečatu u pasošu i jer mi je uvek donosio mali poklon.

*Da li ste vi nekada tako otišli?

Ne, jer je on imao sve čekove i sve to. Ženama nije bilo dozvoljeno da napišu ček sve do '67, mislim. Bio je to drugi svet. Previše sam bila mlada; Ne razumete. Žene nisu imale prava da u bilo kom trenutku nešto urade same - samo da umru.

*Kako se osećate zbog toga što je vaša prošlost toliko vezana za Godarda?

To je bio poklon. Dao mi je sve. Bila sam tako srećna jer sam bila drugačija osoba sa svakim filmom, sa svim različitim likovima. Ali to su bile sve njegove ideje. Veoma sam mu zahvalna i uvek ću mu biti zahvalna. Naravno, bilo je teško živeti sa takvim tipom jer je on poseban čovek, znate?

*Kada ste poslednji put razgovarali s njim?

Oh, mnogo, mnogo godina je prošlo. Rekao je da ne želi nikoga da vidi. Sve je to stara priča, rekao je tada.

***

Anna Karina je bila Godardova inspiracija, njegova privatna strast i njegova javna igra (i ponekad obrnuto). Par se venčao 1961. godine, razveo 1965. godine i snimio osam filmova od Le Petita Soldata do Made in USA. Ove uloge su je izgradile - iako se može reći da je i ona izgradila njih. Kakav god da je bio Godard, bio joj je potreban i Karina ga je pronašla. Mogla je da bude glupa i napeta, prekrasna i slomljena, ali ona je bila šumeći slobodni duh francuskog novog talasa, sa svim ožiljcima koje ta pozicija podrazumeva. "Bilo je puno uspona i padova u mom životu", priznaje ona. "A padovi su bili, znate, veoma dole. Veoma nisko."

Godard ju je opisao kao "ženu akcije", aktivnog saradnika u ranim filmovima. Međutim, njena prošlost je puna snalaženja i borbe. Rođena i odrastala u Danskoj, Karina je provela četiri godine u hraniteljskoj porodici, a potom je stigla u Pariz sa 17 godina. Molila je sveštenika iz susedstva da joj pronađe gde će da prespava, a zatim je učila francuski odlascima u bioskop. Lovac na talente je zapazio, nakon čega je počela modelovanje za Coca-Colu i Pepsodent, Pierre Cardin i Palmolive sapun. Tada je njeno ime još uvek bilo Hane Blarke Bayer. Dizajnerka Coco Chanel preporučila joj je da promeni ime na nešto dramatičnije.

Početkom 1960-ih. Karina je igrala pro-alžirsku aktivistkinju u Le Petit Soldat i pokupila nagradu u Berlinu za ulogu u Une Femme est une Femme. Ona i Godard su postali najtraženiji par u gradu, koji su zagledali i slavili gde god da odu. Zvuči kao bajka, ali stvarnost se pretvorila u noćnu moru.

"Glumac se užasno grči, prava noćna mora!" pričala je Karina. "A u braku, ponekad nisam mogla shvatiti njegovo ponašanje. Rekao bi da izlazi za cigarete, a onda se vraćao tri sedmice kasnije. I u to vrijeme, kao žena, niste imali nikakve čekovne knjižice, niste imali novac. I sedela sam u stanu bez hrane."

Sve to zvuči dovoljno loše. Međutim, i dalje prolazeći kroz Karinine članke iz štampe, pronalazimo referencu na neverstvo, spontanost, preveliko doziranje barbiturata. "Istina je", kaže Karina. "Imala sam loša vremena. Venčali smo se, jer, znate, bila sam trudna. Ali onda sam izgubila bebu. Usponi i padovi. I onda kada je film Bande à Part došao, bila sam u stvarno lošem stanju. Nisam više želela da budem živa. Pokušala sam da izvršim samoubistvo, pa su me poslali u sanatorijum."

"A uopšte nisam bila luda. Psihoanalitičar mi je pomogao da se izvučem. Zatim je došao Jean-Luc i rekao: "Oh, pucaćeš sutra." U Bande à Part, filmu o kriminalu. Taj film mi je verovatno spasao život.

Karina je volela da glumi. Njen život, govorila je, bio je jedna konstantna reinvencija. Pobegla iz Danske u Pariz jer nije volela svoj dom (njena majka je imala dugove, njen očuh je bio nasilan).

Karina je bila muza, koja je kasnije izbledela, ali to ne znači da je stala. Ona je išla dalje stepenicu po stepenicu - sarađivala je s Sergeom Gainsbourgom u pop hitovima (Roller Girl, Sous le Soleil Exactement), pisala tri romana i producirala kontraverzni La religieuse Jacques Rivette, gde je igrala i buntovnu novinarku.

Godine 1972. ostavila je pisanje i režiju. Ali to sve nije ni bio njen posao, ona je trebalo da ostane glumica. "Samo sam želela da vidim da li to sve mogu da radim", rekla je u jednom intervjuu.

Godard se, naravno, i dalje kretao napred. Nakon njegovog odvajanja od Karine, filmovi su mu postali eksperimentalniji, više zagonetniji, kulminirajući sa promašenim "Navajo English". Raniji filmovi su mu bili ljudskiji, a kasniji apstraktniji.

Ona godinama posle nije videla Godarda. Kaže da je živeo kao usamljenik; Verovala je da ne viđa nikoga. Na pitanje šta bi rekla ako bi je pozvao da zajedno snimaju poslednji film, ona se obično smejala; Znala je da se to neće desiti. "Ja sam stara priča. L'histoire ancienne. Ali stara priča još uvek može biti dobra priča, zar ne?"

Oceni 5