Odrastanje je ozbiljna priča

Samuel Theis se u Nedelji Kritike kanskog festivala pojavljuje sa svojim drugim igranim dugometražnim filmom koji će sigurno zapaliti debatu o buđenju seksualnosti kod jednog desetogodišnjeg dečaka koji odrastajući sa samohranom majkom bez kočnica, donosi pogrešne zaključke o tome na koji način, i kada se kreće sa romansama.

Ovo nije prvi put da se Theis bavi temom srama i to ne, kako bi se iz prethodnog pasusa to moglo shvatiti, izazvanih preispitivanjem dečakovih postupaka. On se okreće nečemu što ga je samog kao dete iz takve sredine pritiskalo – stidom zbog poticanja iz radničke familije u kojoj su komplikovanije reči rebus, elementarno obrazovanje nepostojeće, navodno otvorene emocije veoma sputane, moralna načela zbunjujuća, i prava Koka Kola nepriuštiva.

U svome prethodnom igranom filmu “Party Girl” (dobitnik Zlatne Kamere i Nagrade glumačkom ansamblu u takmičarskom programu Un Certain Regard u Kanu 2014) korežiranim sa Marie Amachoukeli i Claire Burger, sa radnjom takođe smeštenom u Forbahu u francuskoj pokrajini Loreni, Theis se scenaristički obrušio na analizu sopstvenog detinjstva obeleženog majčinim samo-destruktivnim odlukama. U izvesnom smislu, “Softie” se može čitati kao prednastavak “Party Girl” iako se radnja odigrava u sadašnjici. Majka je i dalje izvor trajnih posledica na psihu dece koju odgaja sa mešavinom brige i neurotičnih, sebičnih postupaka.

Johnny (Aliocha Reinert) je dečak hipnotičke lepote koji svojoj majci Sonji (Mélissa Olexa) služi kao dadilja. Bilo da je Sonja zauzeta poslom u kiosku, zapijanjem sa lokalnom ekipom ili brzim aferama, Johnny je taj koji se brine o sestrici Mélissi dok stariji brat bleji i uglavnom ćuti, ukoliko ne pokuša da ga otera iz stana da bi bio sam sa devojkom. Johnnyjeva natprosečna inteligencija lagano hlapi u toj sredini koja ga guši svojim egoističnim prohtevima, i on potiskuje sopstvene prohteve zarad svih ostalih ukućana. Manjak majčinog interesovanja za njegovo emicionalno stanje i loš primer koji mu daje nepromišljenim ponašanjem, vode do toga da dečak potpuno gubi moralni kompas.

Buđenje homoseksualnosti kod Johnnyja je sekundarni deo priče koja govori o otrgavanju slobodnog duha od toksične sredine i o čežnji za drugačijim životom. Theis vrlo svesno gradi narativ na problemima u odnosima između individua, a ne na klasnim klišeima, tako da je i život Johnnyjeve porodice dat u slikama koje nisu ni preterano mračne ni romantizovane.

Psihološki odlično obrađen scenario nalazi jaku podršku u glumačkom timu koji je dugo tražen. I Reinert i Olexa su amateri iz Lorene, odabrani među mnoštvom lokalnih kandidata. Principijelno, Theisu je bilo važno da radničku klasu predstavljaju ljudi iz regiona, ne bi li ih učinio vidljivima i zato je i svaka od epizodnih uloga koja ima bilo kakve veze sa Johnnyjevom porodicom zaposeta ondašnjim meštanima. Profesionalni glumci su angažovani da glume “drugu stranu” zato što nju i bolje znaju. Jak u ulozi profesora Adamskog u koga se Johnny zaljubljuje je Antoine Reinartz koji se ove godine može videti i u najnovijem filmu Laurenta Canteta “Arthur Rambo”.

Scena u kojoj dečak pokušava da zavede svog profesora je urađena izvanredno i pritiska na nerv zato što nije lako gledati desetogodišnjaka koji niti zna šta radi, niti razume šta je u tome pogrešno. Glatko (i veoma brutalno) odbijanje te seksualne ponude od strane odraslog čoveka koji takođe nema pojma šta se dešava i koji je u šoku, ali postavlja jasne granice, zbuniće Johnnyja. U njegovom svetu, odrasli koji su ljubazni, pametni i dobri automatski “vole.” Međutim, Johnny je klinac kome je jasno da ne želi da postane kopija svog intimnog okruženja i on odrasta preko noći uz veliku patnju pretrpljenu zbog pogrešne interpretacije života.

Direktor fotografije Jacques Girault koji je stajao iza kamere “Divljih” Camilla Vidal-Naqueta eksperimentiše sa različitim pristupima snimanju sižea. Deca su snimana iz niskog ugla, scene kućne dinamike su date u prigušenim tonovima, često iz prikrajka posmatrajući spontana okupljanja ili decu pri krckanju vremena.

Sva je verovatnoća da će “Softie” obići širok festivalski krug, i to je svakako film na koji treba obratiti pažnju.