Dve nedelje me nije bilo
Pokro66

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Ognjenka Lakićević: Kada je sve počelo

pišem ti sa stanice šibuja
starbaks na uglu ima dobar vajfaj
koliko je sati kod tebe
odavde imam
pogled pun ljudi
istovremeno prelaze raskrsnicu
uredna koreografija bezbroj koraka
u mraku koji svetli raznobojnim neonom
šaljem ti fotografije
s objašnjenjima
želim da vidiš tokio mojim očima

pišem ti sa pedesetčetvrtog sprata
kule mori, imaju odličan vajfaj, ali
ponestaje mi baterije na telefonu
jednom ćemo
zajedno doći ovde
da vidiš kako se sumrak
pretvara u ogromnu svetlucavu noć
kao da je praznik
noći su ovde šire nego kod nas

pišem ti sa obale u blizini tokija
samo zbog tebe, kupila sam karticu
da imam internet
gde kod da krenem
prati me koralno jutro
povetarac ranog maja, opisujem ti
ukus hrane za mene nepoznatog imena
i šta sve imam na sebi
snimam ti talase
pišeš mi mejlove svakog dana
želim da gledam svet tvojim očima
osećam se dobro kad nerazumno volim

dve nedelje me nije bilo
na aerodromu trčim u zagrljaj
koji lomi sve kosti
moja emocionalna hemofilija
ti govori
od sada se ne razdvajamo
biću tvoja prva i poslednja
domovina
u meni je kratak spoj
kako sam mogla da znam da ćeš
ubrzo prestati da mi držiš lice
među šakama dok me ljubiš

dolaze topliji dani, neće biti lakše
traljavi poljupci
praskozorje mog odlaska

Oceni 5