Omiljene serije decenije

Mad Men (2007 – 2015)

Iako je počela nešto ranije,  Mad Men  se završila usred ove decenije i značajno uticala na nju. Pre nje i The Wire, tek su Twin Peaks i The Sopranos mogle biti okarakterisane kao serije koje svojim kvalitetom odskaču od tipičnih dramskih televizijskih proizvoda.

Počela sam opsesivno da je pratim 2011. godine, baš u trenutku dok je bilo upitno da li će se uopšte nastaviti. U to vreme bila je već etablirana kao jedna od najboljih drama, ali s obzirom na to kako je reklamirana kod nas i kojim tempom se prikazivala, isprva nisam bila zainteresovana. Danas već ne znam ni da kažem koliko sam je puta odgledala (možda desetak?) i svaki put bih otkrila nešto novo. Odužila sam joj se analizom koju mi je Luković pre tri godine preporučio da napišem, a za potrebe toga sam ispisala četiri sveske beležaka dok sam tada (po, možda, sedmi put) gledala Mad Men.

Najjači i najznačajniji uticaj Mad Men je tokom poslednjih 10 godina ostvarila upravo na druge serije, odnosno televiziju. Na male ekrane vratila je filmsku estetiku da bi istovremeno bila začetnica novog zlatnog doba televizije, koje je filmove stavilo u drugi plan. Da autor ove TV serije nije uspeo da ispriča priču o Donu Draperu, marketinškom stručnjaku kojeg muče sopstveni demoni, te advertajzing industriji šezdesetih, i to na način na koji je želeo – detaljno, precizno, verodostojno i besprekorno – novo zlatno doba televizije možda ne bi ni otpočelo, ili bi izgledalo bitno drugačije.

Parks and Recreation (2009 – 2015)

Najdivnija, obožavana, neverovatno zabavna i zarazna, prava feel good serija, to je Parks and Recreation. Čuvena po svojoj heroini Leslie Knope, vrednoj, iskrenoj, ambicioznoj i posvećenoj javnoj službenici. Leslie je postala i ostala popkulturna ikona i teško da bi se bez nje i Liz Lemon iz serije 30 Rock išta promenilo po pitanju ženskih TV likova.

Leslie je sve ono što su nas nesvesno učili da ne budemo – predana i odgovorna, ne drži se nimalo cool, štreberka je neviđenih razmera, ljudima do kojih joj je stalo otvoreno i bez zadrške pruža podršku i ljubav, ne gazi preko leševa, već pruža ruku, optimistična je, nikako cinična, uprkos svima onima koji joj se podsmevaju i uopšte ne liče na nju.

Parks and Recreation nastala je po ugledu na američku verziju serije The Office, ali je vremenom prerasla i format i zadate okvire, postavši svet za sebe prepun interesantnih, dobro napisanih likova, daleko od jednodimenzinalnih karikatura koje često srećemo u komedijama.

Ja sam ovu seriju otkrila 2013/14. i slobodno mogu reći da sam zahvaljujući njoj uspela da rešim mnoge dileme i izvučem se iz trenutaka potištenosti koji su pretili da se pretvore u nešto ozbiljnije. Ne kažem da serija leči depresiju (za to su zadužena stručna lica), ali da popravlja loše dane – popravlja. Nikad nije kasno da vas Leslie nauči da je sasvim u redu da budete to što jeste, da se smejete uz nju, ali i pustite koju suzu uz „5.000 Candles in the Wind“.

Girls (2012 – 2017)

Kada se ova serija pojavila, pitala sam se da li je moguće da nešto takvo postoji na TV-u. Jer, ne samo da smo navikli na sve moguće klišee koji su nam godinama servirani, već smo ih i oberučke prihvatili. Sve što smo viđali na televiziji, a zapravo nije bilo deo naših života, prihvatali smo nekritički kao da jeste, kao da se poistovećujemo. Kada bi se pak pojavilo nešto bliže našem iskustvu ili osećanjima koje baš i ne delimo s drugima, ustuknuli bismo šokirani. Ne kažem da svi živimo kao četiri dvadesetogodišnjakinje iz Bruklina, ali svakako ne živimo ni kao one tridesetogodišnjakinje s Menhetna, pa su generacije žena sekle vene i vikale: „Ja sam Samantha!“ Nisi.

Nismo ni Hannah i družina iz Girs (doduše, mnoge devojke koje poznajem jesu Marnie), ali se svakako s njima možemo više poistovetiti, pre svega kada je ekonomska situacija u pitanju. Autorka i glavna glumica, Lena Dunham, uspela je da ukine svaku vrstu autocenzure, a posledično i cenzuru kako HBO-a tako i gledalaca kojima se obraća. Predstavila je generaciju popularnih milenijalaca, njihove pokušaje da pronađu svoje mesto, emotivno i mentalno sazre uprkos tome što fizički već jesu, i snađu se u finansijski nestabilnim vremenima koja su usledila posle globalne krize i ne liče nimalo na uslove koje su imali njihovi roditelji.

Girls su, zajedno sa publikom, sazrevale i menjale se kako su sezone odmicale, a njihovo udaljavanje na samom kraju možda najbolje ilustruje realna (toksična) ženska prijateljstva, do tada tako pogrešno i površno predstavljana na televiziji.

The Handmaid's Tale (2017 - )

Serija nastala prema romanu Margaret Atwood iz 1985. od ovogodišnje, treće sezone, prati priču koja nije data u knjizi.

Smeštena u fikcionalni Gilead, zemlju koja se nalazi na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, The Handmaid's Tale pruža nam uvid u to kakav bi svet mogao da bude kada bi se pogazila sva ljudska prava, dostojanstvo i integritet, a jedinka bila svedena na ulogu koju može da ima u reproduktivnom lancu formiranom i održavanom zarad države, uz nepremostive klasne i rodne razlike. Zanimljivo je da ništa što se od pojedinosti nalazi u knjizi i seriji nije plod mašte spisateljice, već se događalo nekad, u nekom istorijskom trenutku, negde na planeti Zemlji, a mnogo štošta dešava se i danas.

I dok se mnogi žale na prekomerno nasilje u seriji, zgodno bi bilo da pogledaju šta se zaista dešava ili se dešavalo u svetu, a sasvim moguće i u njihovoj neposrednoj blizini. Ova serija nas podseća na to da zlo i represija nikad ne dolaze iznenada, već se dugo, temeljno i postepeno pripremaju. Niko od nas to ne treba da zaboravi dok žmuri, okreće glavu i teši se da je još i dobro kako bi moglo da bude. Za prava se, nažalost, bori stalno, a sloboda se uvek mora iznova osvajati.

Crazy Ex-Girlfriend (2015 - 2019)

Toliko mi je žao što ova serija nije popularnija i zapaženija, zato što je prava šteta da ovakav TV biser ostane mnogima neotkriven. Ljudi imaju predrasude pre svega zbog naslova, a potom i zbog žanra, budući da serija sadrži elemente mjuzikla. Ali, songovi su toliko dobri, ispunjeni značenjima, citatima, uz to neverovatno duhoviti i pevljivi, da mi je još više žao što serija nije toliko gledana.

Njena autorka, Rachel Bloom, napravila je sjajnu, potpuno zaokruženu priču o borbi jedne žene sa mentalnim poremećajem, ilustrujući način na koji problemi koji se ne rešavaju mogu da utiču na sve aspekte života. Glavnu junakinju je okružila odličnim, celovitim likovima koji imaju svoje priče i savršeno se uklapaju u celinu.

Neverovatno duhovita, dobro promišljena, napisana, odglumljena i otpevana serija.

Ako je decenija počela s Parks and Recreation, a završila s Crazy Ex-Girlfriend, izgleda da zaista uopšte nije bila loša. Neka nam naredna bude još bolja, zaslužili smo.