Ona se budi: Od trpljenja do osnaživanja

Dokumentarni serijal Ona se budi autorke Mie Bjelogrlić prikazan je prošle nedelje na televiziji N1, a sada je u celini postavljen i na YouTube. Scenario i režiju potpisuje Staša Bajac, Milica Cimi Drinić je direktorka fotografije, a montažerka Olga Košarić. U seriji su govorile Isidora Simijonović, Milena Radulović, Iva Ilinčić, Biljana Srbljanović, Lepa Brena, Latinka Perović, Dubravka Stojanović, Marina Marković, Jelena Zorić, Marija Babović, Jovana Gligorijević, Dženeta Agović i Marija Desivojević Cvetković.

Serija se bavi položajem žena u Srbiji i, uopšte, ulogom žene u patrijarhalnom poretku. Podeljena je u pet epizoda od kojih svaka ima jednu glavnu temu u fokusu - fizički izgled, rad, majčinstvo, seksualno zlostavljanje – dok poslednja epizoda u obzir uzima širi istorijski kontekst i razmatra pravni, politički i društveni tretman žena od sredine 19. veka do danas. U tom segmentu svoj doprinos su dale istoričarke Latinka Perović i Dubravka Stojanović. Poseban akcenat stavljen je na period nakon Drugog svetskog rata i godine života u SFRJ, kada su se žene izborile za veći stepen ravnopravnosti. Međutim, kako kaže Dubravka Stojanović, pokazalo se da je naše društvo ostalo duboko patrijarhalno, o čemu svedoči i vrednosna, estetska i sveopšta regresija koja je nastupila '90-ih.

Ono što spaja sve tematske celine izdvojene u seriji može se označiti terminom trpljenje, koji je glumica Milena Radulović precizno izdvojila kao obeležje ženskog postojanja u Srbiji, odnosno „ženski kapital“. I zaista, to trpljenje povezuje sve – od fizičkog i psihičkog trpljenja za lepotu i zbog nje, preko brige o reproduktivnom zdravlju, loših uslova u kojima se žene porađaju i prekora koje će trpeti ako se na to požale ili pak uopšte ne žele da rađaju, maltretiranja i nipodaštavanja na poslu, naročito ako se on smatra za „muški“, do zlostavljanja i silovanja koji sami po sebi nanose bol, a potom i do društvene osude koja se kreće od neverice do pitanja „šta je čekala“, „zašto je ćutala“, „zašto baš sad“, „kako to baš njoj da se desi“, „čime je izazvala“, „zašto nije bila opreznija“...

Iza tog generacijama prenošenog i naučenog kapaciteta za trpljenje, kako sjajno primećuje Milena Radulović, stoji ogromna snaga. Iz nje se pak izrodila mogućnost da žene promene stanje stvari i još jednom istrpe, ali da ovoga puta ne idu protiv sebe. Žene koje su odlučile da progovore o zlostavljanju trpe javni linč, prezir i napade patrijarhalne sredine, ali osvajaju slobodu kako za sebe tako i za sve ostale žrtve. Pokazuju da se život može uzeti u sopstvene ruke i da u slobodi leži odgovor na sva pitanja i dileme.

Serija počinje svojevrsnim spiskom kontradiktornih zahteva koji se stavljaju pred žene, i to ne zato da bi one bile nagrađene i vrednovane, već zaokupljene trivijalnostima i samim tim pokorne. Na zahteve patrijarhata odgovaraju ne samo modna i kozmetička industrija, već i sve ostale, a patrijarhat kao sistem šteti svima, pa i muškarcima, baš kao što feminizam pruža šansu za oslobođenje svima, pa i muškarcima. Žrtve patrijarhata smo svi, samo što u nekom trenutku zbog izvesnih karakteristika uživamo određene privilegije ili trpimo zbog njih. Kada se to osvesti, onda postaju jasni rezultati jednog istraživanja u kojem se tvrdi da devojke ne konkurišu za određeni posao zato što misle da nisu dovoljno dobre, dok momci konkurišu znajući da nisu dovoljno dobri. Postaje jasno zašto žena može (i mora) da bude seksualizovana, ali nikako seksualna. Postaje jasno zašto spisak ostaje beskrajan, a zahtevi nikad ispunjeni.

Zaključak serije poziva sve nas da bez obzira na razlike pokušamo da razumemo elementarna ljudska prava i kategorije slobode, ličnog izbora, dostojanstva, telesnog integriteta i zamislimo društvo bez diskriminacije. Za rušenje čitavog poretka potrebno je mnogo više, ali svaka promena počinje od pojedinca. Zato ovu seriju mogu i treba da gledaju svi. Ona nije hermetična, suvoparna i ne obraća se malom krugu istomišljenika, već svima i u tome je njen potencijal. Vreme je za kolektivno buđenje.