Čečenija: Poricanje ljudskosti
Cecce1

Photo: www.gaytimes.co.uk

Onda su ga odveli u podrum

Novaya Gazeta je još početkom 2017. počela da izveštava o nasilju nad LGBTIQ manjinom u Čečeniji, te je tom prilikom moglo da se pročita da je oko 100 gej muškaraca uhapšeno i zatvoreno u prostor o kojem se od tada govori kao o „modernom koncentracionom logoru.“ Muškarci su hapšeni zbog svoje „netradicionalne seksualnosti“, ili samo zbog sumnje da praktikuju „homoseksualne radnje“. Iz organizacije Human Rights Watch su nešto kasnije potvrdili da je do hapšenja zaista došlo, te dodali da se o ono o čemu se pisalo u medijima poklapa sa izveštajima koje su dobili od poverljivih izvora.

Muškarci koji su prvi hapšeni, a koji su kasnije pušteni ili su uspeli da pobegnu, su kasnije tokom intervjua za Novayu Gazetu govorili o traumama koje su doživeli dok su bili zatvoreni. Neki su svedočili o tome da su mučeni, dok su drugi govorili da su videli da su pojedini zatvorenici prebijani do smrti. Jedna od žrtava je posvedočila kako su više puta na dan izvođeni iz ćelija i odvođeni u prostorije za mučenje, a kako bi odali gde se kriju ostali homoseksualci. Smatralo se da su svi oni koji su se našli među kontaktima uhapšenih takođe gej, te su i oni kasnije hapšeni. Telefoni uhapšenih su ostajali uključeni, te je svako ko je pozivao ili slao poruke na telefone uhapšenih postajao sledeća meta policije. Zatvorenici dalje pričaju da su ih tukli plastičnim cevima, i udarce uvek zadavali ispod struka – po osetljivim delovima tela, te im govorili da su psi koji ne zaslužuju da žive.

Tridesetogodišnji Ruslan je tokom intervjua koji je dao pošto je uspeo da pobegne iz Čečenije govorio o hapšenjima, te o tome kako je porodici autovan kada je rođaka u njegovom telefonu pronašla poruke koje je slao muškarcu sa kojim se viđao. Porodica mu je odmah oduzela telefon i pasoš, te je nakon toga mesec dana ostao zaključan u sobi. Nakon toga je predat Kadyrovim ljudima, koji su hapsili gej muškarce, te ih prisiljavali da odaju identitete svojih gej poznanika, pošto o prijateljima nije moglo da se govori jer bi svaki kontakt koji bi potrajao izazivao sumnju. Porodica obično nije tražila one koji su hapšeni zbog homoseksualnosti, budući da je „obraz“ najvažniji, i da se uglavnom brzo zaboravlja na one koji se ne uklapaju u porodični kodeks.

Među nestalima našao se i ruski pevač Zelim Bakaev, a o njegovoj lokaciji se ništa ne zna još od 8. avgusta 2017. godine. Očevici su ga poslednji put videli na aerodromu u Groznom – glavnom gradu Čečenije – a odmah nakon što je stigao kako bi prisustvovao sestrinom venčanju. I ruske i čečenske vlasti od njegovog nestanka tvrde da ne znaju šta se sa njim dogodilo, te nema nikakvih informacija o njegovoj lokaciji ni više od godinu dana od nestanka. Ramzan Kadyrov je kasnije tvrdio da je Bakaeva likvidirala porodica, a nakon što je do njih stigla informacija da je gej, ali su najbliži rođaci te tvrdnje demantovali. Krajem 2018. je ipak moglo da se čuje da su članovi porodica mladih gej muškaraca ipak učestvovali u njihovim ubistvima, a nakon što bi im vlasti naložile da to učine. Među ubijenima je i jedan sedamnaestogodišnjak kojeg je stric bacio sa balkona koji se nalazio na devetom spratu zgrade u kojoj je stanovao.

Ruska i čečenska vlada su više puta negirale da se hapšenja i ubistva zaista dešavaju, ali se Kadyrov nikada nije trudio da sakrije svoju mržnju prema pripadnicima LGBTIQ populacije, te se nije ustručavao ni da izjavi da želi da svi homoseksualci iz njegove zemlje nestanu do 26. maja 2018, budući da je u to vreme počinjao Ramazan.

Ono što obični građani iz celog sveta mogu da preduzmu jeste da doniraju novac organizaciji The Russian LGBT Network, koja od 2006. godine pomaže onima koji trpe diskriminaciju na osnovu seksualnog ili rodnog identiteta, a sada i izbeglicama iz Čečenije. Pored toga mogu da o ovoj temi govore u svojim zemljama i tako ostatku sveta ne dozvole  da zaboravi stradanja manjine koja je još uvek nevidljiva.

Oceni 5