Opsednuti vojskama živih mrtvaca

U martu 2022. godine se pisalo o „ludim mravima“– o čitavim kolonijama koje su postale meta jednoćelijskog parazita Microsporidia. Taman što je čovečanstvo malo predahnulo od pandemije, mravi-zombiji su počeli da se ponašaju poput žive lave. Pod uticajem pomenutog parazita su se formirale super-kolonije koje proždiru sve pred sobom – insekte, gliste, ali i krupnije organizme poput ptica i guštera.

Parazit koji je zaslužan za mravlje horde je iz Južne Amerike stigao do Teksasa, a u pitanju je do sada nepoznata sorta – Myrmecomorba nylanderiae. Naučnici su odlučili se poigraju, pa su zaražene jedinke selili u zdrave kolonije. Parazit se širio neverovatnom brzinom, te su ogromne mravlje zajednice postajale zombi horde veoma brzo.

Nisu samo mravi podložni riziku da postanu junaci horor filmova. Krajem prošle godine se pisalo i o parazitu koji menja ponašanje vukova, a tako da zaraženi postaju hrabriji, na kraju i vođe čopora. Za to je kriv parazit Toxoplasma gondii, koji može da zarazi bilo koju toplokrvnu vrstu. Nakon što dospe u organizam, povećava se lučenje dopamina i testosterona, a zaraženi postaju hrabriji, bilo da su glodari, šimpanze, hijene ili ljudi. Eksperti su pratili inficirane vukove u parku Yellowstone, nakon čega su došli do zaključka da parazit povećava šansu da neki vuk postane predvodnik čak 46 puta.

Prva epizoda serije The Last of Us počinje sličnom pričom – prolog služi da se o svemu informišu i oni koji nikada nisu igrali istoimenu video igru. Jedan od sagovornika s početka epizode kaže da su gljivice te kojih bi trebalo da se bojimo – „postoje neke vrste“, upozorava, „Koje ne žele da ubiju domaćina, već da ga kontrolišu“, a to neverovatno podseća na priču o mravima i vukovima. Čim naučnici završe s raspravom o tome da li gljivice mogu da obuzmu čoveka, ili pak ne, počinje epizoda When You’re Lost in the Darkness.

Među kvasce i plesni se dakle ušunjao demon – jer gljivica koja ukida moć slobodnog odlučivanja strašno liči na sve one filmove i serije o isterivanju đavola. Nevolja je u tome što sveta vodica ovde ne pomaže – mikroorganizam munjevitom brzinom osvaja čovečanstvo, pa novi zombiji trče bezglavo baš kao ludi mravi.

Oni koji su bar jednom igrali igru The Last of Us znaju kuda priča ide, ali zadovoljstvo gledanja nije ništa manje ni kod onih koji džojstik nikad nisu uzeli u ruke. Serija naravno nije puka kopija, između ostalog i zbog toga što su živi zombiji skuplji od nacrtanih, pa ih ima manje. Zovu ih Clickers, a već nam je u prvom delu jasno na šta ti stvorovi liče. Scena u kojoj se zombi vidi u pozadini je besprekorna – zamućen, u drugom planu, bacaka glavu, bez glasa. Iste večeri počinje haos koji će obrisati svet.

Čim se prođe početak kraja sveta, selimo se u budućnost. Prošlo je dvadeset godina od kada su zombiji postali realnost. Čovek nije vuk, ali se na sve brzo navikne – da živi bez civilizacije, međ’ monstrumima koji su neuporedivo moćniji od nezaraženih. Izgubljene porodice zamenjuju drugi, život ide dalje, a ljudski sugrađani su podjednako naporni kao živi mrtvaci. Želja za moći ne prestaje ni kad se svet ugasi. Isto važi i za želju za slobodom.

Pedro Pascal i Bella Ramsey su Joel i Ellie. Beže preko opustošene zemlje, love ih Clickersi, ganjaju ih ljudi. Ellie je ključ obavijen velom misterije, Joel se dobro snalazi u novom svetu, uglavnom zato što nema izbora. Stranci su u postapokliptičnim svetovima ili opasnost ili nova porodica – sve se dovija brže nego obično, jer vreme među čudovištima drugačije protiče.

Tu se završava prva epizoda, a monstrumi kojima gljivice kuljaju na usta stoje kao suprotnost saosećanju i poverenju koje se ni usred užasa nije potpuno izgubilo. Tek što se završila serija The Walking Dead (posle skoro 12 godina), svet je još jednom propao. Na ruševinama stare raste nova civilizacija, a junaci ovakvih priča nas stalno podsećaju da ovaj naš svet ne valja ništa. Zato valjda i volimo pripovesti o propasti sveta – bežanje od zombija povremeno ima više smisla nego preživljavanje s malim platama i još gorim poslodavcima. S čudovištima smo bar uvek načisto.