Opsesija zdravim životom među Srbima

Sve je to od bombardovanja

Svi mi znamo ovakvu osobu. Ili jesmo ovakva osoba. Nemojmo biti ovakva osoba.

Ne valja da se prži na maslinovom ulju, ono samo za salate treba da se koristi. I obavezno hladno ceđeno. Suncokretovo ulje nikako, to je davna prošlost. To kad jednom uneseš u organizam, stvaraju ti se naslage masnoće na krvnim sudovima i tu nema pomoći. Isto šećer nikako. Ni so, ni brašno, ni ostale bele smrti. Umesto šećera samo stevija. Šećer ti je kao droga. Kad se navučeš, nema spasa. A ima ga svuda, u sve ga stavljaju. Tako postajemo pasivni i lakše nas kontrolišu, logično.

Od soli himalajska. Al' ne ona što možeš da je kupiš u svakoj prodavnici, nego samo prava himalajska, specijalna. Brašno speltino, eventualno heljdino, ali moraš da pitaš odakle je. Hoće da mešaju sa svim i svačim. Kao hleb što farbaju. Voće smanji, samo koliko moraš. I to ti je čisti šećer, plus pesticidi. Ima i u povrću pesticida, al' zato treba da se sprijateljiš sa nekim na pijaci, da ti da provereno. Ili da kupuješ organik. Sve bez glutena, normalno, gluten ti u crevima pravi pakao. Mleko kravlje zaboravi. Nisi ti tele pa da piješ kravlje mleko. Dobro, sir može, ipak se on pravi na drugačiji način, nema veze što je od mleka. Mleko + gluten = sama se uputi u operacionu salu ili zovi popa.

Znaš da svinjetina uopšte nije štetna?! To je izmišljotina, podvala, godinama su nas lagali. Sve na masti treba da se sprema. Svinjskoj, da, znaš kako je dobro. Čvarci, slanina, sve to sad treba da se jede. Ali, umereno. Sve ti je u umerenosti. Bio ovaj na televiziji, znaš onaj lekar, ma znaš, stalno negde gostuje, pametan čovek, lepo priča. Kaže da je svinjetina majka. U njoj ima nešto što u drugom mesu nema, znaš. Al' nikako sa hlebom da je jedeš. Ma ne, želudac ti se raspada od toga, da. Krene meso da truli pod uticajem ugljenih hidrata, ili obrnuto, ne znam, ali lepo je objasnio taj čovek, baš je sad i knjigu izdao, treba da kupimo, tamo sigurno sve lepo piše. Isto kaže da je trčanje katastrofa za organizam. Da, samo brzo hodanje, ali brže od sporog, jer sporo ti je loše za zglobove kao trčanje. Isto kažu da joga ne valja, to sve sektaši. Pa jeste, treba čovek da radi ono što je za njegovo podneblje karakteristično. Isto kao sa hranom. Pa dobro, sad, himalajska so se koristi zato što je najbolja.

Hoćeš cigaru? Što, ne pušiš? Valja do tri-četiri cigare dnevno, tako su rekli. Baš je u toj emisiji bio još jedan doktor, veliki stručnjak, on je u Americi radio, znaš. Al' vratio se, nema tamo duše, nema zdravlja, bolesna nacija. Zabranili pušenje u parkovima, zamisli! Pa, ja ću da pušim gde ja hoću. Vidiš da kažu da i to treba umereno. Eto, mog oca drug, pa njegov otac – čovek umro u 107. godini, ma nije ni on znao koliko godina ima, al' prešao je stotku. Pušio, pio svaki dan po čašicu rakije, jeo slaninu i šta mu je falilo!

Al' da nas truju, truju nas, pa sve ti je to od bombardovanja. Sad sipaju svašta odozgo, odozdo, zagađena zemlja, unakažena. Je l' si čula za ovu marihuanu u Jovanjici? Pa, ja ne znam u čemu je problem, to je sve zadravo i organski. Treba i to pomalo, nego šta. Ja vikendom kad izađem uvek malo, odlično je to. Ne, nego treba da se kljukam tabletama koje uvaljuje farmakomafija? Dobro, uzmem ja tu i tamo neku tabletu vikendom, ali samo od proverenog čoveka. Nije ni to loše, fino je, opusti te. Ne treba ni u čemu preterivati, sve treba uzimati umereno.

Osim mleka, hleba, soli i šećera. To ne smeš da unosiš nikako. To je smrt.  

Sandra Dančetović

Srpski domaćin u paklu zdrave hrane

Kao da srpskom domaćinu nije dovoljno muke, sad ga je napala i zdrava hrana – moćno čia seme i zeleni avokado. Ostrvio se svet na običaje i gurmanski ponos, pa svi znaju šta je kinoa, a kavurme se niko više i ne seća. Viševekovni rituali, ponos svake poštene kuće, polako tonu u zaborav, pa se moderni građanin u dedinoj košulji okomio na gastronomsko gostoprimstvo kao da ga neko plaća.

Ako vam, na primer, neki dobri domaćin ujutru krene u susret sa slatkim i vodom – „Ne valja šećer ujutru, uništava pankreas.“ Rakijica za dobro jutro – „Alkohol na prazan stomak povećava opasnost od ciroze jetre.“ Vreme je za doručak – „Ma kakav kajmak, samo ovsene pahuljice.“ Za ručak prase –„Ne jedem životinje sa licem i neću čvarke, hoću humus.“ Crveno slovo u kalendaru, dobro je da se posti, misli se domaćin dok iznosi svežu ribu na sto – „Pa je l' znate vi koliko žive danas ima u ribi?“ Gibanica za večeru - gost ne konzumira namirnice posle šest popodne.

Ustao domaćin, šta će, diže plastenike da seje čia seme, ore njive za kinou, umesto šljive sadi avokado. Na ražnju se okreće šitaki – rekao mu unuk da smanjuje holesterol i štiti imuni sistem – umesto rakije srče zeleni čaj i đumbirovu vodu, a na šporetu se krčka kelj i čorba od sočiva. Prasići se zadovoljno šetaju, život im se produžio, pa možda jednom vide i nebo, a krave zbunjene čitaju obaveštenje da su od sledećeg meseca u obavezi da uz mleko daju i razumne količine kefira.

Jedino mu je beli luk ostao – snižava pritisak, kaže unuk, samo nemoj u gradski prevoz, deda, molim te. Tako beli luk u humus, beli luk u kelj, zadovoljan što mu je bar nešto ostalo, secka alge i gnječi slatki krompir za antioksidans-pire.

Kad se dobro najeo traži flašu rakije, nije više jutro - jetra je bezbedna, a tamo flaša vina. Kaže unuk da je pročitao da jedna čaša vina ima iste efekte kao sat vremena vežbanja, naučnici proverili, studija potvrdila. Otvara flašu i misli – onda je flaša ceo maraton. 

Milan Živanović