Tekovine Francuske revolucije
Sloboda predvodi narod

Photo: Ežen Delakroa

Opšti moral je osnov društva, a opšta savest osnov zakona

U isto vreme, dok je bila obuzeta revolucijom, ta je skupština donosila prosvećenost. Peć, ali kovačnica. U toj kaci u kojoj je ključao užas, previrao je napredak. Iz tog tamnog haosa i onog burnog hujanja oblaka izbijali su ogromni zraci svetlosti uporedni večnim zakonima. Zraci koji su ostali na vidiku, večno vidljivi na nebu naroda, od kojih je jedan pravda, drugi trpeljivost, dobrota, razum, istina, ljubav. Konvent je obnarodovao ovu značajnu aksiomu: Sloboda jednog građanina prestaje gde počinje sloboda drugog građanina; čime je u dva reda izložena sva ljudska druževnost. On je proglasio da je uboštvo sveto; on je objavio da je sveta nemoć slepih i gluvonemih, koji su postali državna posvojčad, da je sveto materinstvo devojke koja ima dete, koje je on tešio i podizao, da je sveto detinjstvo siročeta, koje je, na njegovo nastojanje, uzela pod svoje otadžbina, da je sveta nevinost okrivljenih i oslobođenih, koje je on obeštetio. On je žigosao trgovinu crnačkim robljem; on je ukinuo ropstvo. On je proglasio građansku solidarnost.

On je odlučio da nastava bude besplatna. On je uredio narodno vaspitanje pomoću normalne škole u Parizu, centralne škole u okružnom gradu, osnovne škole u opštini. On je stvorio konzervatorijume i muzeje. On je oglasio jedinstvo zakonika, jedinstvo tegova i mera, i jedinstvo računanja po desetnom sistemu. On je udario temelj francuskim finansijama, i posle dugog monarhističkog bankrotstva uspostavio javni kredit. On je dao saobraćaju telegraf, starosti besplatna skloništa, bolesti čiste bolnice, nastavi Politehničku školu, nauci Zavod za geografsku i astronomsku dužinu, ljudskom duhu Francuski institut. On je u isto vreme bio i narodni i kosmopolitski.

Od jedanaest hiljada dve stotine i deset odluka, koje je Konvent doneo, jedna trećina ima politiku za cilj, a dve trećine čovečanstvo. On je proglasio da je opšti moral osnov društva, a opšta savest osnov zakona. I sve to, ukidanje robovanja, proglašenje bratstva, zaštita čovečanstva, popravljanje ljudske savesti, zakon o radu pretvoren u pravo, a teret pretvoren u potporu, narodno bogatstvo konsolidovano, prosvećivanje dece i staranje o njima, rasprostranjenost književnosti i nauka, svetlost upaljena na svim vrhovima, pomaganje svim jadima, obnarodovanje svih načela, sve je to Konvent uradio, iako je u utrobi imao onu aždaju, Vandeju, a na plećima onaj čopor tigrova, kraljeve.

*Iz romana “1793 – Vandeja se buni”; preveo s francuskog Dušan Milačić

Oceni 5