Orgazam moje mladosti

Za El Org (pristojnija skraćenica od Električnog orgazma) čuo sam prvi put sredinom proleća. Neko mi je došapnuo da ti momci rade lepe stvari i da od njih nešto može biti. Na koncertu u SKC-u, krajem juna, El Org su to i potvrdili, uspevši da publici pokažu da su nove muzičke ideje sasvim solidno prodrle u glavni grad. Njihova svirka kasnije je evoluirala, a mali trijumf doživeli su kao predgrupa Aerodromu u beogradskom Domu omladine. Slobodna, fluidna instrumentalizacija s primetnim naglaskom na konceptualni rock, nekoliko sopstvenih hit-tema koje zaslužuju da budu bestseleri i uigranost na sceni - sasvim su dovoljni motivi da se o Orgazmu raspravlja kao o uticajnoj snazi beogradskog novog rocka. Ponavljam jednom i zauvek: novi talas je umro (zamršena terminologija za budale) i tu stavljamo tačku. El Org se (pametno) distanciraju od „new wave“ mode kojoj danas podležu svi - i zabavnjaci i hotelski gosti. Oni su samo rock grupa i - ništa više.

„Ovo nam je prvi zvanični intervju… Doduše, Marina je danas gostovala u Studiju B i nije se dala zavesti: odmah je odbacila pitanje čim su joj pomenuli 'new wave', Glupa pitanja treba izbegavati.“

Odmah ga nešto pametno pitam (Srđana koji svira gitaru, peva, komponuje i odgovara na pitanja radoznalaca): kako ti se čini jugo-rock ove 1980. godine?

„Nikad bolje nije bilo. Idoli, Šarlo, Pankrti, Kazalište, Buldožer, El Org, Laboratorija - grupe koje imaju nešto da kažu i koje pametno govore. Na svu sreću ne čujem te singlove o kojima pišeš, doduše ponekad mi se to desi kad upalim radio u pogrešno vreme, zato izbegavam da slušam sve i svašta. Ne znam ko to sluša, stvarno ne znam. Ko, recimo, sluša Terezu Kesoviju? Kakvi su to ljudi?“

Sa Tereze prelazimo na Orgazam mada tu uzročno-posledične veze ne postoje. Pominjem koncert u Domu omladine i očekujem da Srđan i basistkinja Marina nešto kažu.

„... Čekaj da ti nešto dodam za ono 'new wave'. Gledam nedeljno popodne i kaže Neca Falk 'pa, da, sad ću da snimim nešto new wave'. Pa to je grozno, u 'novi talas' ljudi kod nas sve trpaju, sve što se pojavi, pa, Generacija 5, to je užasno. Ko to može da sluša? Sto se koncerta tiče, bilo je dobro mislim, teško je nama da govorimo o tome...“

Ponude za snimanje, svetska slava, ploče - šta im je ponuđeno?

„Pa kad smo bili na POK-u (Palilulska olimpijada kulture) došao nam je čovek iz RTB-a i pitao hoćemo li da snimimo album. Mi kažemo hoćemo, odemo u RTB i čoveka nema. Rekao nam je da dođemo u jedan, a došao je sat kasnije. U međuvremenu smo jeli sladoled i čekali… Kad smo se našli, ništa nam konkretno nije rekao, sem što je rekao da bi bilo bolje da se zovemo El Org nego Električni orgazam. Kao, to njemu ne smeta, već starijim ljudima kojih u RTB-u ima mnogo… Kao, ti ljudi su zaboravili šta je to orgazam, pa će ih ovo pogoditi… Ako nešto snimimo biće to pod našim uslovima: naši tekstovi, naš omot, naše puno ime i prezime, sve naše… Ako ne pristanu, sviraćemo do kraja po podrumima. Neki komercijalni uspeh stvarno nam nije cilj...“

„Imam želju da ove stare pesme što pre snimim. Sad smo počeli da radimo nešto sasvim drugo, deseto… Hteo bih da snimimo taj prvi album, jer bi kasnije to postao rutinski posao. Otkako smo počeli da se češće pojavljujemo, skupila se nekakva gomila ljudi koji mi titraju, hoće da urade ovo ili ono, nešto se muvaju, zuje… Možda hoće neke pare, šta znam… Pa, kad bi moglo ja bih album prodavao za dva soma, lova uopšte nije bitna. To ne može, na žalost… Ovo sad što se dešava u Beogradu, to je sjajno. Mi, Šarlo i Idoli nismo nikakva konkurencija...“

Govorimo o drugoj strani barijere, o grupama koje danas već mnogo znače i koje su kako-tako ustoličene kao starovi. Srđan se nećka i ne želi da kaže koga ne može da sluša. Ipak, probija se želja da to iznese pred magnetofon koji je neumoljiv i koji ništa ne propušta.

„Mnogo grupa ne mogu da slušam: Srebrna krila, Smak, Generaciju 5... To stvarno nije za mene. Aerodrom su me totalno razočarali. Oni su nas hvalili na radiju, ali ja moram da kažem kakvi su bili: loši...“

„Kako Ljuba svira orgulje, to je stvarno ludo. (Ljuba je orguljaš E. Orga — prim. P.L.). On svira Tigar orgulje, najjevtinije koje mogu kod nas da se kupe u Robnim kućama. Nije važno šta je, važno je kako to koristiš...“

„Sad što sviramo, to je neobično. Sad sam napravio neke, svoje štimove, tu su čudni akordi, neposredno je nastala ova promena. Uostalom, mi smo se i osnovali iz zezanja, 25. januara… Ja sam svirao bubnjeve u Hipnotisanom piletu, a Jovec gitaru. Tad smo sedeli kod 'Mornara' i rekli da je vreme da osnujemo novu grupu. Ljuba je bio s nama i na licu mesta napravio prvu pesmu. Prva postava je bila: ja, Ljuba i Jovec. Hteo sam da tražim basistu, ali pošto je Jovec hteo da muva Marinu reče: 'Hajde da zovemo nju'. Ja je nisam znao, ali je ipak došla, probala i — ostala. Marina i Jovec su ipak uspeli da se rastanu posle kratke i neuspele ljubavne avanture.“

Dakle: Ljubomir Đukić (orgulje), Marina Vulić (bas), Goran Čavajda (bubnjevi), Ljubomir Jovanović (gitara) i Srđan Gojković (gitara, vokal).

Marina je retka basistkinja kod nas. Čujmo je: „Uvek sam volela da sviram. Pred ogledalom sam imitirala svirače i sad želim samo to. Da sviram u grupi… Svi studiramo… Ljubina mama se malo ljutila zbog imena. Nije joj se dopalo.“ (Izjavu dala Marina).

„Krokodili dolaze“ i „Nebo“ dve su numere Orgazma koje konačno i neopozivo dokazuju da se radi o pravom, dobrom i autentičnom bendu. Uz ove dve pesme - meni najdraže - još čitava serija gotovog materijala prosto vapi da bude zabeležena na plastiku.

I tu dolazimo do onog važnog pitanja: ima li kod nas disko kuće koja bi htela da investira vreme i novac u nešto što vredi? Električni orgazam je stigao i čeka. Njegovo vreme tek dolazi. Treba ga čuti i osetiti. A dok se ploča ne pojavi - gledajte pa se snađite: čujte El Org na koncertu, opustite se i prepustite. Novi rock traži i novu publiku.

* Tekst objavljen u magazinu "Džuboks" br. 99, 10. oktobra 1980. godine