Ostrvo neposlušnih žena

Serije

Mädät omenat – Bad Apples (prva sezona, 2021)

Reč je o finskoj seriji smeštenoj u sedamdesete godine prošlog veka, kada su aktivizam i borba za ljudska prava u punom jeku. Naličje progresivnog društva ogleda se u tretmanu „teških“ žena, svojeglavih i buntovnih, koje često završavaju u duševnoj bolnici na izolovanom ostrvu. Sanatorijum je namenjen isključivo ženama, a terapija je blago rečeno sumnjiva – počev od hipnoze i teških lekova, sve do kontrole uma, poigravanja s pamćenjem pacijentkinje i konačnog otupljivanja. Sve te metode otkrivaju se korak po korak, kroz slučaj tek pristigle pacijentkinje, 23-godišnje Onerve, studentkinje sociologije.

Ona polako od svesne i zdrave osobe postaje jedva funkcionalna, umrtvljena senka, sa šansom da se možda i izvuče. Usput upoznajemo i druge pacijentkinje, među kojima su mnoge tek u bolnici izgubile razum, a sve zahvaljujući glavnom i jedinom doktoru kojem služe za istraživanje i eksperimentisanje.

Ova serija ne funkcioniše samo kao metafora, već inspiraciju nalazi i u istorijskim činjenicama. Naime, na finskom ostrvu Seili zaista je postojala takva bolnica za žene, i to od 1889. do čak 1962. godine, a legenda kaže da se, nakon odlaska na ostrvo, nijedna žena odatle ne bi vratila. Prema informacijama do kojih je istražujući došla Mia Ylonen, autorka serije, među pacijentkinjama jeste bilo mentalno obolelih, no najviše je bilo onih koje se nisu uklapale u trenutne društvene norme, koje su se na bilo koji način isticale i odskakale.

Sa ove tačke gledišta nijedna od ponuđenih perspektiva ne deluje malo verovatno ili izmaštano. Maltretman žena kroz istoriju tek će se istraživati i opisivati, a ova sjajna serija dragocen je doprinos tome.

On Becoming a God in Central Florida (prva sezona, 2019)

Živeli smo u zabludi da nema više malih bogova, budući da je kapitalizam plodno tle za njihov rad i razvoj. Najbolje prolaze prevaranti, oni koji u želji za zaradom uništavaju sve što im se nađe na putu.

On Becoming a God in Central Florida je pre svega priča o manipulaciji, a glavni zaključak je da će oni koji su očajni u želji za boljim životom poverovati u skoro sve. Američki san nije što je nekad bio – svi žele više i još više, jer se potrošačko društvo temelji na trošenju. Humor se u ovoj seriji meša s tragedijom, te se priča gradi između smeha i očaja, što je verovatno najbolja kritika modernog društvenog poretka, te organizacija čije piramidalne strukture gnječe one koji su na dnu lestvice.

Watchmen (prva sezona, 2019)

Umesto da transformiše strip iz osamdesetih godina prošlog veka tvorac serije Watchmen – Damon Lindelof – čuva prvobitnu atmosferu, ali je koristi da ispriča potpuno novu priču.

Alternativna verzija savremenih Sjedinjenih Američkih Država je prostor u kojem policajci nose maske, te se poput superheroja obračunavaju sa kriminalcima, teroristima, sitnim i krupnim lopovima. Tako se preispituje čitava ideja o superherojima, koji više nisu besmrtni, što nije zgodno kada se nađu usred političke paranoje.

Serija se obračunava sa mnogim problemima, a posebno sa rasizmom, i to još od prve epizode koja se bavi masakrom u mestu Tulsa u Oklahomi, gde se 1921. rasistička grupa ustremila na lokalnu afroameričku zajednicu, i za jedan dan uništila gradić koji su još u to vreme nazivali Black Wall Street.

The Honourable Woman (mini serija, 2014)

Maggie Gyllenhaal igra Nessu Stein, uspešnu poslovnu ženu koja je nasledila porodičnu firmu i bori se za trajni mir na Bliskom istoku i pomirenje Izraelaca i Palestinaca.

Njene časne i plemenite namere nebrojeno će puta biti dovedene u pitanje, a sva iskušenja koja je čekaju testiraće prevashodno njenu iskrenost i doslednost. Jasno je da neće ostati dorasla svakoj situaciji, no upravo su njene moralne dileme i lomovi ključni za razumevanje kako njenog lika, te prijateljskih i porodičnih odnosa, tako i šire slike – religijskog, nacionalnog i kulturološkog sukoba.

U kojoj meri smo robovi tradicije, koje su bitke zapravo naše, možemo li verovati drugome ako u kriznim situacijama jedva verujemo i sebi – samo su neka od važnih pitanja koja pokreće ova serija.

Film

The Green Knight (2021)

Srednjovekovna avantura reditelja Davida Lowerya je priča o odrastanju, ali se nikako ne radi o običnom filmu. Nadrealno se tu prepliće sa „stvarnim“, baš onako kako su se mitovi pravili od početka čovečanstva.

Kad se sestrić kralja Artura uhvati u koštac s neobičnim junakom iz šume, počinje njegova avantura. Film se temelji na sačuvanim materijalima iz XIV veka, ali se suprotstavlja svim postojećim tumačenjima. Zahvaljujući tome priča je sveža, a svet komplikovaniji nego u ranijim varijantama priče. Pagansko se meša s hrišćanskim, pa se čovekovo odvajanje od prirode spaja sa večitom željom za spasenjem. A spasa nema.

Zaključak koji dobijamo na kraju donekle je u skladu sa new age teorijama – vrednost svake stvari na svetu je onolika koliko mi odredimo. Svako biće događaje tumači drugačije, pa su istine na kraju potpuno individualne, a s njima i značaj stvari, događaja, ali i drugih ljudi.

No Man of God (2021)

Serijske ubice i dalje privlače pažnju, a autorima se i dalje zamera da ih romantizuju. Mnogima je preko glave tih priča, a posebno o Bundyu o kojem je u poslednje vreme snimljeno nekoliko filmova i serija. Na primer Ted Bundy: Falling for a Killer, koja se od većine ipak razlikuje, a po tome što je ovo serija o žrtvama, pa ubica nema kultni status, već je tu jedino kao onaj koji je uništio mnogobrojne živote.

Film No Man of God fokus vraća na monstruma, te na njegov odnos sa FBI agentom koji je s njim sarađivao godinama. Radnja se uglavnom odvija u zatvoru, kroz dijaloge, a traje sve do električne stolice.Bundy je skoro čovek, ali nas reditelj ipak vešto podseća na sve njegove zločine.

Martesa – The Marriage (2017)

Kosovski film The Marriage – Martesa iz 2017. godine se bavi životima različitih. Zabranjena ljubav se, kao klica kojoj se niko nije nadao, začela negde između rata i mira, iza prozora sakrivenih teškim zavesama. Ti zastori u ovoj priči ne služe samo kao zaštita od homofoba, već i kao barikada kojom se zaustavljaju neprijateljski pogledi. Usred rata na Kosovu Bekim (AlbanUkaj) i Nol (GencSalihu) borave u jednoj sobi. Kriju se od srpskih vojnika, ali i od svojih najrođenijih – homoseksualnost se u regionu i dalje doživljava kao bolest ili smrtni greh.

Kad se zaljubljeni (ili oni koji osećaju strast, kako vam volja) nađu u krevetu, svi ratovi prestaju. Bar na trenutak. Homofobija ipak ostaje – „Tu bi se složili i Srbi i Albanci“, kaže Bekim, „Ubili bi nas i jedni i drugi“. I to je istina koja provejava svih ovih decenija – homofobija je često veća od svih drugih netrpeljivosti, a oni koji nerado razmišljaju su svuda isti, bez obzira na naciju, državu i boju kože.

Knjige

Svetislav Basara „Majmunoopisanije“

Mnogi ovu knjigu karakterišu kao dajdžest istoriju Srba i Srbije, odnosno dva veka novije istorije sažeta u nekoliko kratkih priča. Prepoznaju se tu mnoga mesta, ljudi i prilike iz naše svakodnevice, uz sav apsurd života u ovoj zemlji i, posledično, neizbežan otrov i gorak humor.

Franc Kafka „Celokupne pripovetke“

„Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu. Ležao je na leđima, orožalim poput oklopa, i video je, kad bi malo digao glavu, svoj trbuh, zasvođen i mrk, podeljen na otvrdle lukove; na vrhu trbuha se jedva još držao pokrivač, gotovo da sasvim sklizne. Njegove mnoge nožice, jadno tanušne u poređenju sa ostalim telom, bespomoćno su mu treperile pred očima.

'Šta se to sa mnom desilo?' pomisli on. To nije bio san. Njegova soba, prava, samo nešto odveć mala ljudska soba, mirovala je između dobro poznata četri zida. Iznad stola, na kome je ležala raspakovana kolekcija tekstilnih uzoraka – Samsa je bio trgovački putnik – visila je slika koju je nedavno iseckao iz nekih ilustracija i stavio u lep, pozlaćen okvir. Slika je predstavljala neku damu koja je, sa šeširom i okovratnikom od krzna, sedela ispršena, i dizala prema gledaocu težak krzneni muf, koji joj je skrivao ruku sve do lakta“. (Preobražaj)

Pesme

Ellur – Moments

Agresivna reklamna kampanja nekad zaista može da urodi kvalitetnim plodom zbog čije konzumacije nećemo zažaliti. Upravo tako smo otkrili Ellur. Njena tek objavljena pesma Moments vrtela se pre, posle i za vreme gotovo svakog YouTube videa u poslednjih nekoliko dana i, verovali ili ne, zaslužila je da se nađe u preporukama. Kvalitet neka nađe put, makar i uz pomoć iritantnog marketinga!

Orla Gartland – More Like You

Talentovana Orla nedavno je samostalno objavila svoj prvi album Woman on the Internet, a mi je zdušno podržavamo u naporima da je čuje i zavoli što više ljudi širom planete...

Podcast

Today, Explained – How to forgive

Today, Explained je podcast magazina Vox, a jedna od novijih epizoda bavi se oproštajem. Šta on sve podrazumeva, zašto nije jednostavan, te zašto ne podrazumeva ono što nam neretko prvo padne na pamet, objašnjavaju autori koji temi pristupaju iz više uglova (ličnog, religijskog, pravnog...) i nude sveobuhvatan pogled na nju. Explained, indeed!

Slušajte ovde.

Nostalgija

Dead Poets Society (1989)

Profesor Keating je mnoge naučio šta je poezija, ali i nepravda, pa je svaki trenutak odličan da se ponovo pogleda film Dead Poets Society.

Dokumentarni film

Memories of a Murderer: The Nilsen Tapes (2021)

Serijski ubica Dennis Nilsen sam priča o svojim jezivim zločinima, budući da je u zatvoru imao dovoljno vremena da se svega seti i potom to snimi na audio kasete.

Horor film

An American Werewolf in London (1981)

Film An American Werewolf in London je napunio neverovatnih četrdeset godina, a u međuvremenu je postao klasik koji svaki ozbiljan ljubitelj horor filmova mora da pogleda.

Video igre

Fallout 4: Pas koji je postao deo tima

Pas po imenu Dogmeat je važan deo video igre Fallout 4, a inspirisan je izgledom i ponašanjem jednog ljubimca koji je život proveo u stvarnom svetu.

Bivši Fallout developer JoelBurgess je na svom Twitter profilu objavio da je uginula nemačka ovčarka River, koja je inspirisaala lik psa iz igre, te vremenom postala važan deo tima. U seriji postova je istakao koliko je pas uticao na to kako Dogmeat izgleda, te kako se ponaša tokom igre. Pomenuo je i da se sve dogodilo slučajno, budući da nije bilo planirano da River posluži kao inspiracija.

Naime, Burgess je još na početku shvatio da pas u igri ne bi trebalo da bude samo oružje, te je zbog toga u studio doveo svoju ovčarku River. Ideja je bila da se i drugi članovi tima vežu za nju, što se pokazalo kao uspešan plan – što su se ostali više vezivali za River, to su i sami počeli da shvataju da Dogmeat nije samo oružje.

Očigledno je da Dogmeat fizički podseća na River, ali to nije sve – za igru su iskorišćeni i audio snimci iz stvarnog života, zahvaljujući čemu izmišljeni i pravi pas zvuče isto. Tako čovekov najbolji prijatelj iz Fallout 4 nije kao bilo koji drugi pas iz video igre, već uspomena na jednog ljubimca koji se od svog vlasnika odvojio tek kad više nije bilo izbora.

*Kontrapreporuke

Clickbait (mini serija, 2021)

Iako na prvi pogled deluje zanimljivo, Clickbait se vrlo brzo pretvara u mešavinu loše glume i još goreg scenarija.

Rushed (2021)

Moralna lekcija u obliku glupog filma.