Padež, najstariji srpski neprijatelj

Draga Danijela,

Nisam Sremac, iz Kraljeva sam, ovih dana bolesno radoznao glede vaših emailova koji umalo ukopaše moj Inbox. Da vas podsetim, dear: poslali ste mi bar desetak pisama i dvostruko više nekakvih newslettera s gomilom fotografija – vi nešto kuhate, vi se nešto smejete, vi pozirate, vi dajete izjave, vi se brinete, vi pišete vašem predsedniku Trampu, jer sam nekako s mentalnim zakašnjenjem shvatio da ne živite u Srbiji, već Living In America, što bi krikom rekao James Brown.

Ništa mi, Danijela, nije bilo teško, kad ste vi u pitanju; odem na vaš sajt na kojem u vrhu piše da ste „kandidat za predsednika Srbije“, uz najoriginalniji slogan još od vremena Saveza komunista Jugoslavije – „Vreme za promene“. Morao sam naočare da stavim da proverim da li stvarno piše ono što piše: „Gradimo budućnost zajedno“, što ste pojasnili sledećim parolama – „Ne priznajemo teritorije oduzete od Srbije putem agresije“, „Održavamo jake odnose sa Rusijom i Amerikom“, „Obnovimo vojsku i suverenitet Srbije“.

Pokušavajući da proniknem koje to “oduzete teritorije” ne priznajemo, poslužio sam se vašom little-biografijom u kojoj piše da ste tokom “90ih” u Vašingtonu bili “prvi zvanični predstavnik Republike Srpske”, a među četničkom dijasporom “vodeći glas” u Americi “u odbrani srpskih nacionalnih i ljudskih prava tokom ratova u Krajini, Bosni i Hercegovini i na Kosovu”. Sve nešto slutim, Danijela, da biste rado videli Krajinu, BiH, i naročito Kosovo u okvirima malkice veće Srbije, otud vaša ingeniozna ideja da “obnovimo suverenitet Srbije”, stvarno, dugo ga nismo obnavljali, još od 1999. kad smo časno pobedili na Kosovu i drsko se povukli u užu Srbiju.

Priznaću da sam čitajući vaš sajt osetio iste simptome kao da sam jeo LSD na ćumuru; vidim naslov “Danijela Sremac: Srpkinja iz Amerike, u trci za precednika Srbije” i shvatim da vam je neko uvalio magic mushrooms, obaška što vam je u glavi amputirao pismenost koja vrišti represijom protiv padeža. Samo je ćirilična hirurgija, draga moja Sremčice, mogla da vam omogući da napišete uvod koji glasi: “Dok 100,000 ljudi protestuju na ulicama protiv Vučića apelujemo Predsedniku Trampu da ne podržava izbornu krađu u Srbiji“.

Luković i Petar apelujemo Danijelu Sremcu da se proglasi – precednikom gramatike!

Ipak je, kandidatkinjo, mnogo važnije šta vi intimno pišete Donaldu. „Poštovani predsedniče Tramp, upravo sam se vratila iz Srbije gde 100.000 studanata i drugih ljudi protestuju na ulicama glavnog grada, Beograda, kao i širom Srbije, zbog nezadovoljstva sa trenutnom vladom Aleksandra Vučića, koji se pored svoje pozicije šefa bezbedne službe i premijera sada izjašnjava za predsednika države“.  

Jeste, Danijela, da smo se s redakcijom iz Knez Mihailove preselili u Savamalu, ali čak ni blizina Beograda na vodi ne pije vodu od 100 tisuća „studanata“, šta god to značilo glede „šefa bezbedne službe“ što ne znači ama baš ništa, sem radosne vesti da je služba „bezbedna“. Mislio sam, Dani, da je LSD zajeban; sad, dok čitam ono što ističe iz vaše glave, verujem da je crack – finalno rešenje. Spokojno drogiran, uživam u vašem savršenom poznavanju jezika: „Protesti odražavaju frustraciju koju su ljudi osećali godinama, i ako se organizovana korupcija, kontrola mediji, i ekonomski monopol ne zaustave u Srbiji, bojim se da će situacija doneti veliku nestabilnost u ovom delu Evrope“.

Zahvaljujući cracku, sve mi se čini pismenim; kontrola mediji – ispravno; a, kako bi se drukčije reklo ono što mora da se kaže? „Bez legitimnosti kao demokratski izabran predsednik Srbije, dovodi se takođe u pitanje zakonitost svih dokumenata koje Vučić potpisuje u ime srpskog naroda u vezi EU ili bilo kojih sporazuma o Kosovu“. Znači, da se odmah povučemo iz Briselskog sporazuma i da obnovimo suverenitet Srbije tako što ćemo da krenemo obnovljenom vojskom na Kosovo, što ne kažete otvoreno šta vas pali, Danijela?

Konačno, otkrivate Trampu dugo čuvanu tajnu: „Shvativši da će se napredak desiti samo kada prava osoba uđe u srpsku vladu koja ne zavisi od lokalne korupcije, odlučila sam da se kandidujem za predsednika na nedavnim izborima kao američki i srpski građanin“.

Odlično informisani Tramp koji nikako da se odluči kako se pravilno kaže: Iran ili Irak, možda vam i poveruje da ste se kandidovali za precednika, ali, jebiga, Danijela, saznaće jednom i Tramp da ste ga slagali, ne možete sve vreme lagati sve Trampove, zašto prvo ne probate da vidite glasački listić sa 11 predsedničkih kandidata na izborima koji su održani još 2. aprila? Dobro, složićemo se da to što nema vašeg imena na listi nije razlog da ne budete „kandidat“; jednom kandidat, uvek kandidat. Sećate se možda, početkom „90ih“ (kako slatko volite da brojeve priljubite uz ih-ah riječi), kad nam je u Srbijicu dolazio „kandidat za poslanika“ po imenu Džon Kenedi, ali ne onaj iz Dalasa, već iz Engleske. Posle Džona – Danijela. Zar ne zvuči ljupko, gotovo corny?

Nego, da čujemo poantu vašeg ljubavnog pisma Donaldu: „Smatram da govorim u ime stotine hiljada, mada i miliona srpskog naroda u Srbiji i širom sveta kada apelujem i tražim od američke vlade da ne prizna trenutne izbore i samoproglašenog predsednika Aleksandra Vučića jer nisu bili primenjeni na fer i demokratski način i mnogi primeri izborne prevare su jasno dokumentovane“.

Da Tramp zna srpski, odmah bi vas proterao iz gramatikom uprljane Amerike jer u političkoj terminologiji ne postoje „trenutni izbori“, o čemu su, rekli biste, mnogi primeri jasno dokumentovane.

Srećom, Tramp ne samo što ne zna srpski, izgleda da nije čuo ni za Srbiju. Ali, tu ste vi, thanx God, da mu poručite: „Međunarodne organizacije nisu preduzele ozbiljnu inicijativu za osporavanje Vučićeve vlade u vezi prevara tokom ovih niti bivših izbora“.

Razumem da želite da ostanete večni kandidat da biste se porodili kao presednica, ali morate, dear, da odlučite: tvrdili ste malopre da su u pitanju „trenutni izbori“, sad odjednom uvodite u igru „ove izbore“ koje ste sahranili i proglasili ih „bivšim izborima“. Ne sme drug Tramp da bude u nedoumici, recite mu pogrešnu informaciju i – eto Danijele na tviteru!

Pokušavajući da dođete k sebi, zaključili ste da su proste rečenice efikasne za američkog predsednika. Kažete mu: „Ali ljudima u Srbiji je dosta“. I, potom energično dodajete: „U interesu promovisanja demokratije, tražimo od SAD da zauzme stav i odbije da prihvati lažne izbore u Srbiji i traži pod broj (1) nove izbore za Srbiju, (2) sprovođenje elektronskog glasanja za sprečavanje budućih izbornih prevara, (3) i sasvim slobodni medijski prostor za sve kandidate“.

Bili ste skromni, Danijela, sebe niste pomenuli kao predsedničkog kandidata, jer kandidat za precednika niste ni bili. Ali, Danijela, zabole vas kurac! Izabraće vas Srbija nekad; kad je uspeo Tramp, može i Sremac!