Padni iz vagona, ja ću sa balkona

U rubrici „Singlovi“ opet se liju suze, kidaju ljubavne veze, kuka se na sve strane. To je otprilike sadržaj koji se pojavio na 57. strani „Džuboksa“ broj 86 od 11. aprila 1980. Što se umetnika tiče, ovo je zanimiljiva i raspusna ekipa: muškarci su Tomislav Ivčić, Nano Prša, Duško Jaramaz i još jedan Duško s prezimenom Lokin. Jedina članica ženskog tima je Vesna Kartuš. Imamo i dva benda: Grupa ST i Izazov. U najmanju ruku živopisno.

GRUPA ST – Superkazanova/ Ja znam (Jugoton)

Disco? Donna Summer u Splitu? Nenad Vilović kao novi Moroder? Muzika za crtaće u diskaću? Hmm. Verovatno je disco, možda je moderniji „hotel wave“, a na treće slušanje – hej, stanite, gde bežite? ST se očigledno trude da ovu priču o latinskom ljubavniku približe širokim narodnim masama , ali, niti su ljubavnici ono što su bili, niti su ST dovoljno atraktivni da privuku više od nekoliko kupaca. Priprosta melodijska linija i neizazovni vokali nedovoljni su aduti u ovoj muzičkoj igri. Deco, Meri Šeparović vam je u komšiluku. Zašto je ne pitate kako se to radi?

TOMISLAV IVČIĆ – Puste su kale/ Sretni u slobodi (Jugoton)

Ako sam ikad gajio iluziju da od T. Ivčića može nešto da bude – posle ovog singla te nade su se u talasima plavog mora, gde je valjda i održan festival „Karneval fest 80“ sa koga stiže ova monstruozna pesma. Tipična mandolinska uspavanka, široka pučina i Tomini brkovi: nije vredno pomena.

BILJANA I BOBA – A onda šta/ Da li neko zna (Diskoton)

Plačljivi, kičerski, prekrasno tužni, jecajući singl u kome Bilja (Petrović) i Boba (Stefanović) ispredaju hipotetičku teoriju o ljubavi i o kraju, s obaveznim pitanjem, a onda šta? Dok je Bilja na ivici suza, Boba je muški očajan; iz tog dramskog sukoba u kome pucaju nežne violine i zavijajući melotron-moog- šta–li-je, i gde tekst ljubljene Marine Tucaković verno sledi miris promašene ljubavi, jedini autentično očajni i poraženi izlazi ni kriv ni dužan slušalac, kome valjda ovo nije namenjeno.

Bilja i Boba svoju tužnu odiseju nastavljaju i na omotu – a moram da priznam da mi se plače. A onda šta, šta da radim ja?

VESNA KARTUŠ - Pazi da se ne zaljubiš/ Još jednom sjeti se (Suzy)

Imajući u vidu da Vesna Kartuš – blago rečeno – nije simpatična, nikakva opasnost od zaljubljivanja ne postoji. Naprotiv, njene senzualne, krejonom iscrtane usne upozoravaju nas da je mlada dama još jedan produkt lokalnih festivala i da je verovatno vrlo srećna što ima ploču kojom može da se hvali na školskim igrankama.

No, sama pesma niskoumna je tvorevina lupanja u lakom „humpa-cumpa“ ritmu. Vesnin glas, bezbojan, ravan kao Panonska nizija, na nivou je songa, te je kompletan utisak mešavina ordinarne gluposti i smeha do suza. Kupi, polomi i budi srećan!

NANO PRŠA – Hej, dona, dona/ Obiđi me (Suzy)                                      

Uzbudljiv tekst „Hej, dona, dona, siđi s balkona, ljubiću te bez pardona“, Nano Prša je mogao da preinači i da tako dobije potrebnu dozu uzbudljivosti, tenzije, odlučnosti i potrebne scenarističke hrabrosti u kadriranju. Recimo, zar ne bilo lepše: „Hej, dona, dona/ padni s balkona/ silovaću tebe – hej – bez pardona“ ili „Hej, dona, dona/ padni iz vagona/ ja ću s balkona“. Nešto bi se dešavalo, događalo, imalo bi obrta, a ovako se sve završava na tipičnom Nano-Pršovskom fazonu u kome on (nesrećnik) gubi, a ona (paćenica) ludi.

U stvari, lude svi koji čuju ovu ploču i vide Pršu na omotu. Čovek lepo kaže na B strani – „Obiđi me“. Poslušajte ga pod hitno. Obiđite ga sa zadovoljstvom.

DUŠKO LOKIN – Šošana/ Down To The Nightclub (Jugoton)

Snimana u „Munich Sound“ studiju, pod producentskom palicom Rudija Nimfura, „Šošana“ je u verziji Duška Lokina zaigrala, prodiskirala, prođuskala i  otisnula se u svet srdačnog nemačkog diska uz koji debeli trgovci, s čašom piva, rado igraju na Novoj godini. Drugim rečima, svu izvornost pesme aranžer je zamenio za kičeraj prve klase i Dušku Lokinu omogućio da nas zasmejava do besvesti.

Pošto se prateći bend zove „Brown Sugar“, bio sam toliko odlučan da ne slušam B stranu koja nosi obećavajući naslov  „Down To The Nightclub“. Sasvim je dovoljno i tri minuta s udarne strane... užasa i jeze. Brr!

IZAZOV – Poželi nešto/ Balerina (Jugoton)

Posle zanimljive storije o Jeleni koja se vratila u matičnu Crnu Goru, Izazov nisu odoleli izazovu da se ogledaju u jednoj heavy-metal-romantičnoj baladi, čiji su prerogativi više-manje haotični u nepostojećoj melodijskoj liniji, bez pravog refrena, bez prave inspiracije i bez neke autentičnosti. Šteta, očekivao sam više – ali, šta ćete, to vam je posao...

DUŠKO JARAMAZ – Ja nisam tvoj tip/ Septembarske jedne noći (Jugoton)

Neiscrpni rezervoar bljutavosti na površinu je izbaciio još jednog halucinantnog momka kome su dali šansu da na plastiku utisne svoje jaukanje i maukanje. „Ja nisam tvoj tip“ ima neke gitare, odnekud se čuje i bas, ali je sve tako sporo, tako prostački bedasto, tako mučno – da sam čin recenziranja postaje oruđe osvete koju D. Jaramaz mora da oseti.

Njegov sumoran glas izaziva nervozu, glupa-gluplja-najgluplja pesma dovoljan je razlog da pijete nobrijum i librijum, a njegov lik... Ja nisam tvoj tip? Naravno da nisi, dečko, ja volim Vladu Kalembera!

* Recenzije iz rubrike „Singlovi“ prenosimo iz „Džuboksa“ br. 86, od 11. aprila 1980.

(NASTAVIĆE SE)