Izložba specifičnih nostalgičnih artefakata iz Sarajeva
Milomir Kovačević Strašni

Photo: H.M./Klix.ba

Pariska kahva iz sarajevske džezve

Milomir Kovačević Strašni uvek je drugačiji, poseban, takva je i njegova izložba Sarajevo u srcu Pariza na kojoj je, u klubu Zvono, uoči četvrtog prošlonedeljnog Bookstana, izložio fotografije fotografija i predmeta koje Sarajlije, sada žitelji Pariza, čuvaju kao uspomenu na prijašnji život, na porodicu, školu, prijatelje. Strašni ispunjava zavet samom sebi, da će, kad rat završi beležiti život, jer, priznaće mi u jednom razgovoru pre dve godine, nije on ratni fotograf, jednostavno, iznudica, valjalo je preživeti.

"Ja sam više fotograf, nego reporter, više volim osmišljene fotografije, konceptualu. Imao sam i izložbu 'Tito u ratu', Titove fotografije, izbušene, zapaljene, po biroima, u halama. To mi je bila prva ratna izložba. Bilo je reakcija poput 'ko je ovaj luđak da ovakvo nešto radi usred rata'. A ona je bila možda i najslikovitija, najbolja. Bila je jedna 'No name', grobovi ljudi koji su umrli, stradali u ratu, a nisu od granata. Sahranjeni na Lavu i Velikom groblju. Jedna je bila sa fotografijama na spomenicima koje su uništene, jedna i o ratnoj arhitekturi. Radio sam drugačije od ostalih i priređivao izložbe."

Mislili su da je malo uvrnut, da, ovi iz najbogatijih svetskih agencija i njuzmagazina, a onda bi se trampili za “kadar” – davali su hemiju, prazne filmove. A Strašni je bio i ostao sarajevska legenda, Sarajlija u Parizu, u kojem živi. Čovek kao da sa sobom nosi neviđenu količinu tolerancije i kao da već tada, dok vam prilazi, smišlja nešto otkačeno, neočekivano, neki gvint, kao da ima neku fiks ideju od koje se vrtelo u glavi bogatim agencijskim kolegama. Kontaju, „leševi na ulicama – on ide na groblje“, ali se podsete nekakvih uputstava svojih prethodnika, da na Balkanu ništa ne pitaju.

U Parizu Strašni beleži komadiće istorije Sarajeva – vrednost odnetih, „emigriranih“ artefakata je neprocenjiva, za njihove vlasnike. To što je izložio, kaže, „univerzalna je priča o životu i ljudima“.

„Bio sam za ovu izložbu motivisan time što sve vrijeme gledamo slike iz Sarajeva i Bosne, sa ovih naših prostora, na kojima su rat, razaranja, rušenja. Toga jeste bilo, ali trajalo je tri ili četiri godine, a istorija Sarajeva stotinama godina. Našim iseljenicima prvi put je neko postavio pitanje šta čuvate, nešto lijepo, šta vam je drago, koje su to uspomene. Kod većine ljudi sam dolazio kući, na privatne derneke, zabeležio sam fotografije, mlinove za kafu džezve, porodični nakit, ali i telefone, tramvajske karte, ibrike Kur’ane, ikone Svetog Mihajla. Svako je napisao svojom rukom, na francuskom, zašto mu je taj predmet drag, na šta ga podseća. I to je jako emotivno, možda je to i najsarajevskija izložba, jer tu su snimljeni predmeti od 16. i 17. vijeka, do današnjih dana. Dakle, predmeti, emotivne i duhovite priče o njima, neke sa dozom sarajevskog humora“, kaže Strašni dok zatvaramo Buybook i selimo na rezervni položaj festivalskih zvezda i gostiju, gde se lakše teoretiše ispod njegovih fotki. 

Ima Strašni iskustvo ekonomskog emigranta, iz Sarajeva je posle rata otišao u Pariz, tamo i ovde ostvario uspehe, doživeo slavu, dobio francuski Nacionalni orden za zasluge - priznanja za evropskog humanistu. Zna da predmeti dobijaju drugačiju vrednost “kad odlaziš u neki vanjski svijet, više cijeniš neke najobičnije stvari,”

I u Parizu, gde je izložba premijerno postavljena, izazvala je interesovanje Parižana i Sarajlija, suze i smeh, malo nostalgije. Strašni objavljuje širom sveta, radi za novce i skromno preživljavanje, a priprema nekavu novu „konceptualu“.

Kladite se, biće – da se smrzneš.

Oceni 5