Parkiralište u memorijalnoj šumi

Na jugu Srbije, iznad grada Niša,

nalazi se brdo zvano Bubanj. Za vreme

drugog svetskog rata u Nišu je postojao

koncentracioni logor – nije bilo gasnih komora -

logoraše su dovozili kamionima na Bubanj

i streljali.

Na Bubnju je puno masovnih grobnica

komunista, Jevreja i Cigana... Kada su Titovi partizani

oslobodili Jugoslaviju od nacizma

na Bubnju su podigli veliki spomenik sačinjen

od ogromnih betonskih pesnica

otpora fašizmu a celo brdo su pošumili

žilavim mladicama bagrema i nastao je spomen park.

Nakon 40 godina bagrem na Bubnju se

razrastao i šuma je postala omiljena destinacija za vođenje

ljubavi mladih parova koji nisu mogli naći drugo utočište

ali i švalera kojima je seks u motelu bio indiskretan

U rano leto kada su bagremovi zamirisili bilo je trenutaka

kada su automobili između drveća bili parkirani

jedan pored drugog u divnoj harmoniji automobilskog lima

svih boja i tipova sa istoka i zapada (komunizam u Jugoslaviji

bio je liberalan) i senovitog zelenila bagremove šume.

Kao student vozio sam Citroen Dijanu,

i taj mali studentski auto bio je moja putujuća kuća

kroz koju su prošle moje mladalačke ljubavi

Dijana i Spaček kod nas su bili popularni automobili

ali kada sam išao u šoping u susednu Bugarsku, zemlju

tvrdog komunizma, moja Dijana sa svojim tankim limom

i platnenim krovom - između automobila

kao što su GAZ, Volga, Lada i Čajka - izgledala je poput

golobradog dečaka usred vojničkog stroja.

Sećam se čoveka koji je dotrčao do parkinga pred CUM*-om

u Sofiji i sav zadihan pitao “Da li si ga sam napravio”?

Bile su to pozne sedamdesete ili osamdesete, život

bejaše stabilan i lak, bez puno briga

I jedna od većih briga bila je kako naći parking

u bagremovoj šumici na Bubnju. Nekoliko puta vozio

sam naokolo tražeći slobodno drvo pored kojeg bi mogao

uvući Dijanu a zatim velike točkove zaustavio

u blatu na prilazu šumi... Čekali smo, ali parovi se nisu žurili.

Ispod betonskih pesnica otpora fašizmu petingovali smo

i ljubili se, čekajući na svoje mesto u memorijalnoj šumi,

da bismo obnažili svoje nadražene polne organe i krenuli u juriš...

Mislim da nismo bili svesni masovnih grobnica,

niti značaja šume – bili smo izgubljeni u šumi

pubičnih dlačica.

*CUM - Centralni univerzalni magazin (nešto poput današnjeg MALL-a)