Deca prošlosti
Izll 02 S

Photo: Marijana Artget

Pesma rastanka

Tražim te

Tu, u mraku tužnom,

nazdravljam ove noći

ljubavi nedostižnoj –

O Ti,

moje večno traganje,

ljubavi neumitno bolna!

Najdraža

U mraku sam se,

kao lopov,

prikrala kući rodnoj.

Stajala je ponosito

na uglu ulice,

sa dubokim očima prozora,

plava kao mrak,

i još tužnija

nego

ja.

A nekad…

Nekad –

sve je vrilo

pod dunjom rascvetanom,

u hladovini izvora,

u vajatu i stajama;

Bila sam dete

a ti devojčica.

Obadve obučene u crno,

ostale smo to,

samo to.

A ipak,

kipuća krv grožđa,

i neba osunčanog,

buktali su u nama,

rasle smo

i ostale

deca prošlosti,

magije daleke radosti.

*Izvor: P.U.L.S.E

Oceni 5