Dlanova lepljivih od soka i ljubavi
Oranh 01 S

Photo: unsplash.com

Pesma u vrtu narandži

Napustio me Bog. „Napustio te Bog“,
Reče mi otac.
Bog me zaboravio.
I otac me zaboravio.

Miris vrta narandži u cvatu
Načas bi u meni. Ti:
Dlanova lepljivih od soka i ljubavi,
Kriknula si, kriknula si, i bacila:
Dve zadnje svoje butine u bitku.
Zatim, tišina. Ti:
Čija je krasna glava učila istoriju,
Znaš:
Samo ono što mine, postaje nemo.
Čak i bitke,
čak i mirisi vrta narandži u cvatu.
Cvet i plod behu na istom drvetu,
nad nama,
U tom dvostrukom dobu.

I tada smo čak govorili
onim stranim,
onim čudesnim akcentom ljudi:
koji će umreti.

Prevod: David Albahari/Raša Livada

Oceni 4