Pesma za (po)grešne heroje

Moj način pisanja, bun(t)ovno zvono,

uvod je za nauk umiranja Iskam i iskam

kako da spiskam časove bdenja i tavorenja

Ko se ne sprema, živeo nije,

mada se čitao u redovima službi,

jutarnjih čekača, novinskih skakača,

revnih nacionalnih narikača...

Kako ispiti otrov palih časa?

U slučaju Serbija što svoje prilike je proćerdala,

iz vremena ispala, prehodljiva, najponičija,

u slepom oku ponora se prigađa

Spleten, a gord sam vilajetu tmasti,

od zlog me samo izbavi ne tren

Sustalog me pridrži i spreči,

da Parkinson zvizne, a Alchajmer leči

Još mi samo jednu podaj barikadu,

poslednji juriš i rafal za premrlu nadu

I umesto zastavom, crvenim me lišćem pokrij,

belom zorom, plavetnilom mokrim

I pusti nek plamte sveće dok ne sagore

davne neke zore i svi naši porazi i tuge...

Čadež i kosti malo raskrsti,

iz daleka kreću žedne horde d(r)uge

April 2021.