Pesme "Drink Before The War" se posebno stidim

(Specijalno za XZ iz Londona)

XZ: Zašto si album nazvala "Gospel Oak"?

SINEAD: Zbog toga što su sve numere na njemu, u stvari, himne, zaista himne/uspavanke posvećene ideji o Bogu koja je postojala pre svih religija. To je, u osnovi, bila ideja o Bogu-majci, o tome da je žena glavna - što je simbolizovano hrastom jer je on nešto staro, drevno. Osim toga, obožavanje Boga-majke nalazilo se u onome što se naziva "sveta hrastova šuma".

X Ko je sarađivao s tobom na novoj p/od?

Moj bivši muž John Reynolds, s kojim sam oduvek radila, producirao je album, a svirali su naši zajednički prijatelji. Tu je, kao basista, bio i Clare Kenny, koji je svirao na mom prošlom albumu i na poslednjoj turneji. Caroline Dale svirala je čelo, zatim se pojavio Justin Adams koji je svirao i na albumu Jah Wobblea, kao i Davis Blan, irski zviždač i Carol Isaac koji je bio nekad u mom pratećem bendu. Znači, sve sami prijatelji, ali i odlični muzičari.

X čime si se bavila u periodu između dva albuma ?

Bila sam trudna, dojila sam bebu... uglavnom sam se bavila odgajanjem dece.

X Dakle, odlučila si da sama gajiš decu.

Da i ne. Očevi su potpuno uključeni u njihovo odrastanje, ali, da – sama živim s decom i, u osnovi, sama ih podižem. Otac mog sina živi u našoj blizini i stalno je tu, a Roisinin otac, mada živi u Dablinu, dolazi bar jednom u pet ili deset dana. Obojica su, dakle, veoma angažovana i svi smo vrlo dobri prijatelji.

X Zvuči kao velika srećna porodica.

Da, to je prilično nekonvencionalan oblik porodične zajednice. Za Roisinin rođendan smo uradili nešto što sam oduvek želela - slikali smo se, napravili tradicionalnu porodičnu fotografiju s dvoje dece i dvojicom očeva. Kao u Africi, sjajno! Mislim da je to vrsta modela kako bi porodice trebalo da izgledaju u budućnosti. Važno je da deca shvate da nije neophodno živeti zajedno da biste bili srećni.

X Da li danas žališ zbog toga što si odbila da pevaš američku nacionalnu himnu ili što si pocepala Papinu fotografiju?

Ne, uopšte ne žalim, to sam u tom trenutku želela da uradim i drago mi je zbog toga. Ne mogu da se pretvaram i da ne budem ono što jesam.

X Da li pripremaš novi LP?

Ne trenutno. Ne znam kad ću ga snimiti pošto mi je najvažnije da budem s decom.

X Da li ti pisanje pesama oduzima mnogo vremena?

Da i ne. Ne pišem često, ali mi to, u principu, ide veoma brzo. Svaka tri, četiri meseca napišem po jednu pesmu, ali kao što rekoh, brzo mi ide.

X Kad pogledaš unazad, da li si zažalila zbog nečeg što si snimila?

Da, posebno kad su u pitanju pesme s prvog albuma jer sam neke od njih napisala kad sam imala 15 godina. Zbog Drink Before The War se posebno stidim. Nekima se ona mnogo dopada, ne znam iz kojih razloga, ali, u osnovi je mrzim. To je kao kad, kao petnaestogodišnjak, čitaš svoj dnevnik i čini ti se da su zapisane duboke i značajne stvari, a u stvari su sve same gluposti.

X U životu te prati ime John.

Da, to je stvarno uvrnuto: Jakesov otac se zove John, Roisinin otac je John, moj otac i brat, takođe nose to ime, a Sinead je ženski ekvivalent imena John. Kad razmislim, shvatim da se svako s kim sam izlazila zove John. Mislim da bi u buduće trebalo da budem pažljivija s ljudima s tim imenom i da ih izbegavam.

* Tekst objavljen u XZ magazinu No11, oktobra 1997. godine