Beograde, dobro jutro
Kafasn8

Photo: Dragan Petrović

Pijanim gostima ne služiti piće, a debelima jelo

Noćas je neko na Slaviji izgubio novčanik.

Rano jutros neko ga je našao, otvorio i sa ogorčenjem pljunuo u njega. Bio je prazan.

Neko ima tu sreću da izgubi prazan novčanik, a neko nesreću da baš takav novčanik nađe.

U naselju Lipov lad ruše zaostale, ostarele kuće i kućerke.

Tužna slika ispražnjenih, napuštenih domova, povađenih prozora i vrata. Teško je gledati i kad kuća umire.

I ove Nove godine biće dodeljen televizor najboljem beogradskom milicionaru. Pripazite se ovih dana, takmičenje je u toku.

Neka naša deca imaju kod kuće samo tatu. A neka samo tatu nemaju, a imaju sve drugo.

To je neku decu dovelo do velikih dilema, a mnoge očeve pod veliki znak pitanja.

Roditelji ženske dece teško se rešavaju da ih puste same na doček Nove godine. Roditelji muške dece smatraju da to nije fer sa njihove strane.

Beogradski ugostitelji još se ne drže propisa i obaveze - da pijanim gostima ne služe piće, a debelima jelo.

Ono što ste radili samo subotom, više nećete raditi u ovoj godini.

Kao da je poslednji dan života, a ne stare godine.

Sve što smo imali, i što smo ukrali, i što smo pozajmili, i što smo podigli na kredit - sve smo uložili u ovu noć. Zaboravili smo: nećemo samo dočekati novu godinu, već ćemo i živeti u njoj.

Kad to čudo prođe, dogovorićemo se: šta više nikada nećemo raditi, kuda više nikada nećemo ići, koga više nikada nećemo poslušati i šta nam se poslednji put dogodilo i nikad više.

Neka deca već su dobila od Deda - Mraza male automobile, neka lutke, a neka batine, kad se sinoć vratio umoran i nervozan.

Nekima nove godine samo dolaze i dolaze, dok drugima samo prolaze.

Neki menjaju nove godine kao mala deca pelene.

Čim u jednoj godini urade onu stvar, odmah traže novu i čistu godinu.

Da nema boga u nekim zemljama na zapadu, mnoga naša deca ne bi videla svoje roditelje za novogodišnje praznike.

Za decu razvedenih roditelja doček Nove godine biće organizovan u Dragstoru i podzemnim pešačkim prolazima.

Biće im lepo. Njih niko ne čeka i ne traži. Oni će, ako imaju gde, moći da se vrate kad hoće.

Jedna Jelena iz Pete beogradske najzad je našla dečka.

Pitala ga je: Ko si ti?

A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj dečko.

Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.

Sve smo bliže polugođu.

Bivši loši đaci daju jedinice sadašnjim đacima, a najgori ih grde i biju kod kuće.

Poslednji je trenutak da deci kupite školske knjige. Mogu svakog časa početi da uče. Kupite im knjige, ali ih nemojte terati da uče. Jer ako ih vi terate da uče baš kad su i sama mislila da uče, deca se uvrede i neće da uče.

Ispunjavajte svoja obećanja.

To je jedino časno i moralno.

Ali zato ne obećavajte više nego što možete da učinite.

Ne preterujte ni sa pretnjama.

Ružno je i kad takvo obećanje ne ispunite.

Seljaci su još na godišnjem odmoru.

Provode ga u najlepšim krajevima naše zemlje, dovoljno zaostalim da mogu normalno i dugo da žive.

Za one koji su mislili da umru pošteni ovaj život se otegao i nema mu kraja. I oni što su shvatili: ne može se dugo i pošteno.

Može kratko, ali ne bi bilo pošteno da pošteni ljudi žive kratko.

Mnoge beogradske prodavnice ne rade zbog inventarisanja.

Nema problema. Ono što ne nađu u izlogu, naći će u radnji. A ono što ne nađu u radnji, naći će u garažama i na štednim knjižicama.

Ništa ne može da nestane. Sve je tu negde.

Temperatura u Beogradu je ispod svake nule.

Na vedrom i hladnom januarskom nebu noćas je briljirao Mesec.

Spustio se nisko, veći nego ikad ranije. Činilo nam se da će, zbog nekog kvara, prinudno sleteti.

Neko čudo, možda ne baš toliko, jesmo zaslužili. Međutim, ni čuda nas neće.

Subota je dan kad se radi nešto drugo.

Ko ima da bira.

Ko nema, neka čeka ponedeljak, kad se radi ono isto.

Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote.

Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje.

Dobri ljudi su dobri zbog sebe a ne zbog drugih.

Gore od subote i nedelje može biti još samo na godišnjem odmoru.

Ukiselite se onako kako samo vi umete i prosipajte to sirće u šolje, šoljice i tanjire svojih najbližih.

Čuli smo zanimljiv predlog:

muž koji u jednoj godini skupi dve stotine kesica za supu, bilo kog proizvođača, stekao bi pravo na pokretanje brakorazvodne parnice.

Dajte i nama neku veću, društvenu ili državnu, brigu da se malo odmorimo. A vi malo brinite o deci i porodici.

Dečaci su čitavo prvo polugodište uzalud zviždali pod prozorima devojčica. One se nisu odazivale, morale su da uče. Počeo je zimski raspust.

Sad devojčice uzalud dozivaju one iste dečake.

Pravi dečaci uče samo za vreme zimskog i letnjeg raspusta.

Sneg još pada, mada mu je rečeno da neće padati.

Posvađala se dva dečaka na prostranoj snežnoj padini:

-To je moj sneg! Meni je tata kupio sneg umesto sanki!

-Nije tvoj, moj je! Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa!

Žene će vam ovih dana zapevati stari refren: Svi muževi vode svoje žene... samo ti mene ne! Ovoga puta na FEST. Dakle:

Svi muževi vode svoje žene na Fest, samo ti mene ne!

Ko hoće da vidi najbolje beogradske muževe na jednom mestu, neka ih potraži na Festu.

Sutra se udaje još jedna vaspitačica.

Ne znamo ko im to dozvoljava. Žene koje brinu o našoj deci ne bi smele imati svoju. Ne možemo svi biti srećni. Nema toliko sreće.

Odustanite danas od neke velike gluposti, pa proglasite petak svojim intimnim praznikom i slavite ga svake sedmice.

Dobra beogradska deca provode školski raspust van Beograda.

Ovaj lepi sneg ostavljen je na milost i nemilost lošoj deci.

Plašimo se da će ga upropastiti kao i sve drugo do sada.

Vodite računa: ovaj život ne traje milion godina, već izvestan, ograničen broj petaka. Svaki je petak jedan mali imetak. Ovim petkom možete zakrpiti neku manju rupu u svom životu.

Topi se velika zimska igračka beogradske dece.

Deci ništa ne može da traje duže od sedam-osam dana.

Neko će danas otići iz Beograda, što nije loše. A neko će se vratiti, što je još bolje.

Svi ostali dele se - na one kojima će se neko vratiti, što nije loše, i na one kojima će neko otići, što je još bolje.

Ako vam je majka sama, snimite ploču a ona neka kupi tranzistor.

Mnogi sinovi se samo tako dopisuju sa svojim majkama, prekoradio-talasa: Ti si, mila majko, na Voždovcu sama, a ja gorko plačem na Terazijama!

U Beogradu ima više tranzistora nego ptica.

Preduzete su mere za ozdravljenje jedne radne organizacije.

Uklonjen je šofer koji je mnogo znao.

Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio: otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima...

Rasplakao se naš sugrađanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohlađenu i zaboravljenu kašiku.

Deco!

Tata vam je na preferansu, mama na Festu, večera u frižideru, a šerif Meklaud na prvom programu.

Noćas je Mesec bio veliki i zdrav, kao glavica kupusa. I jutros se spustio u jednu kacu, u gornjem delu Zemuna.

Odmorite se ako imate od čega, pojedite ako imate šta, mislite ako imate o čemu.

Jedite lekove dok ih još ima!

Spremaju se da nam zabrane i oduzmu i to malo što smo imali od života. Mi ne možemo biti zdravi ako pre toga nismo bili bolesni.

Tate jedva čekaju subotu da se ne briju, mame - da stave novu frizuru. Mame i tate nikad nisu istovremeno lepi. Svako ima svoju publiku.

Mnogi delovi grada ostaće danas i ovih dana bez struje.

Međutim, Elektrodistribucija će montirati baterijske strujomere, tako da će bar oni raditi bez prekida.

Neka deca, rođena prošlog leta, juče su prvi put videla svoj rodni grad.

Mame i tate vodili su ih tragovima Prve penzionerske - sa Tašmajdana, preko Terazija do Kalemegdana.

Kupajte se i secite nokte kad ste u inostranstvu. Šišajte se kad odete na godišnji odmor.

Što više đubreta ostavljajte van Beograda. U Beogradu više nema mesta.

Uskoro će proleće.

Blago svima za koje je to važno.

Nalazimo se neposredno pred krupnim događajima:

Drveće će biti renovirano, vratiće mu se negdašnje boje i mirisi. Izvestan broj ptica biće postavljen na određeni broj grana. Seljaci će se iz sudova vratiti na njive.

Radosno će zacvrkutati zvonca, na jaganjcima iponi-biciklima. Čim bude dovoljno struje, proradiće i zazujati košnice.

U Africi će biti ispaljene laste i svaka će ovde pogoditi cilj. Sve će oživeti. Jedno drugo zvaće i terati da živi.

U retrovizoru jutra vidimo iznemogli, zaostali četvrtak i subotu, koja izdaleka juri i ablenduje.

Dva dana nećete raditi i mogli biste natenane da vaspitavate svoju decu. Ima roditelja koji to rade samo kad su u gostima ili kad imaju goste.

Juče je na jednom zboru radnih ljudi izbačena parola:

Ne spuštajte ruke, ima još da se glasa!

Bilo bi jednostavnije za saobraćaj, i uopšte, kada bismo se svi kretali u istom pravcu. Tako smo nekako i zamišljali ovaj petak, pre mnogo godina.

Međutim, kako vreme više odmiče, kako dalje napredujemo, sve je više raskrsnica. Ukrstili nam se putevi i interesi, pa je sve teže proći i stići do cilja.

Po rasporedu sudbine, ovaj petak biće najlepši dan nečijeg života. Kada bismo znali čijeg, mogli bismo mu javiti.

Da ne ispadne i sa njim kao sa nama - da nismo imali pojma.

Evo nas još jednom na početku.

Danas ćemo ponovo uvežbavati kompletan program života.

Da budemo spremni kad jednom počnemo da živimo.

Danas će, izgleda, biti toplo i tiho.

Mogli biste i istresti tepihe i vratiti Beogradu ono što je njegovo.

Zanima nas - gde se čuva ušteđena struja.

Da li neko vodi računa o tome?

Da ne bude, kako je umelo da bude - krađa i malverzacija.

Da opet ne stigne vest, iz Švajcarske ili Nemačke, kako je tamo neki naš čovek otvorio elektranu strujom pokradenom u domovini.

Kad čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo, uvek prvo pomislimo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja.

Ima bistrih vozača.

Malo voze, a malo se parkiraju pored druma i štede benzin.

Farmerke jesu praktične, ali im je prtljažnik mali.

Ako prtljag i stane nekako, ne može rajsferšlus da se zatvori do kraja, mora da se udari bar jedna zihernadla.

A ako udarite zihernadlu, morate gore obući nešto što će je pokriti. A ako to uradite, pokrili ste i struk, i to više nema nikakvog efekta.

Da bi ženama bilo lakše, izmišljene su košulje koje se ne prljaju, odela koja se ne peglaju, jela koja se ne kuvaju i deca koja se ne vaspitavaju.

Evo nas, prilično zdravih i živih, u novom danu.

Na velikom ekranu neba uskoro će se pojaviti novo sunce kao špica serije dana i nedelja, koji će nas iz crno-bele zime odvesti u kolorisane predele proleća i leta.

Evo vam domaćeg zadatka:

odaberite jedno drvo i svakodnevno pratite šta se sa njim i na njemu događa. Biće novosti, cvetaće i cvrkutati svakog dana.

Družite se sa drvetom. Drvo je verno, čekaće vas. Ako ne stignete danas, dođite sutra, ono će biti tu.

Ako mu poverite neku tajnu, za to niko neće znati sem vas dvoje.

Česme po stanovima kaplju, odbrojavaju sekunde i minute dvadeset i petom danu februara.

Sijalice su nam se odvikle od struje.

Neke senzibilnije, čim ih struja ponovo takne, od prvih žmaraca pregore.

Napravite malu domaću promaju, otvorite prozore i vrata, proterajte iz kuće novembarski smog, decembarske praznične mirise, januarsku čamotinju - nebeski sprej donosi nam mladi, sveži vazduh sa snežnih karpatskih njiva.

Nemojte navikavati svoj organizam da uvek neko drugi brine o njemu. Neka sad malo brine sam o sebi.

Nije više mali.

Otkinite jedan list i pogledajte ga dobro.

Sa njegovog dlana pročitaćete i svoju sudbinu.

Da umemo, mogli bismo lepo provesti ovu sredu trčeći odmornim nogama za gladnim očima, puniti srce radošću što postojimo, čuditi se velikoj tajni života, čiji smo slučajni i srećni gosti.

Oceni 5