Pijetet, tuga i veselje

Potpisivanjem memoranduma o saradnji i finansijskoj pomoći Republike Turske i Memorijalnog centra Potočari u Potočarima je obeležen kraj prve i početak druge faze izgradnje Muzeja sećanja na žrtve genocida. Svečanosti su prisustvovali član Predsedništva BiH Šefik Džaferović i zamenik ministra kulture i turizma Republike Turske Serdar Cam.

U prvoj fazi je, uz pomoć turske Agencije za saradnju i koordinaciju (TIKA) rekonstruisan krov nad halama Fabrike automobila površine 16.000 kvaadrata, a korisni prostor Muzeja biće oko četiri hiljade metara kvadratnih. U njemu će se fotografijama, narativom, usmenim svedočenjima, ličnim stvarima žrtava, izložbenim prostorom arhivom i dokumentima stvoriti uslovi za negovanje sećanja i proučavanje genocida, logora u celoj BiH, i na opsadu Sarajeva.

Šefik Džaferović istakao je da će se Muzej koristiti svim formama memorijalne kulture i da će, kad više ne bude dženaza, akcenat sve više stavljati na muzejske sadržaje.

“Rane su još otvorene, bol ostaje isti, sjećanje ne blijedi”, rekao je Džaferović.

On je konstatovao da, zbog tereta dejtonske infrastrukture, 11. jul nije ove godine proglašen danom žalosti u BiH (usprotivili su se srpski ministri), ali i to da, uprkos opstrukciji, Memorijalni centar radi sve uspešnije.

Serdar Cam je naglasio da Turska neće dopustiti da genocid bude zaboravljen.

”BiH ima posebno mjesto, ne samo u mom srcu već i u srcu cijelog turskog naroda. Turska je od ratnih godina naovamo, na svakom planu, bila uz svoju bosansku braću i tako će biti i ubuduće. Želim napomenuti da ćemo mi, bez oklijevanja, učiniti sve što je potrebno za budućnost BiH, za njenu stabilnost i prosperitet”, istakao je Cam.

Na svečanosti su govorili i turski ambasador u BiH Sadik Girgin, direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić, te predstavnice udruženja majki Srebrenice. Majke Srebrenice istakle su da je dan ranije, kada je 19 tabuta sa posmrtnim ostacima žrtava dovezeno u Potočare, iz obližnje prevoslavne crkve odjekivala muzika i organizovano je slavlje.

Na mezarje u Potočarima juče je došlo više od tri hiljade učesnika Marša mira Tuzla-Potočari, tradicionalno su svoje trase istrčali maratonci i okončali biciklisti i bajkeri

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je u intervjuu za novinsku agenciju Srna da se u memorijalnom kompleksu u Potočarima ne sahranjuju ljudi, nego se donose tabuti na kojima samo pišu imena. "Ima podataka da su tabuti prazni, da u njima nema posmrtnih ostataka, nego se samo stavi ime", izgovorio je Dodik.

“Memorijalizacija i izgradnja Muzeja znači mnogo građanima BiH. Cilj je da mlade generacije nauče šta su to nedjela, zločini, šta je genocid i kako to ispravno živjeti i kojim načelima se voditi. Duboko vjerujem da svi ljudi imaju u sebi čovekoljublje, nadam se da će smoći snage da to i pokažu. Da priznaju šta se to dogodilo ovdje, u Srebrenici. A ne mogu reći da me neke poruke koje čujem ne pogađaju, i to duboko. Treba da vodimo računa o istini i pravdi, da sačuvamo istinu”, rekla je za XXZ magazin Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva.

Emir Suljagić prokomentarisao je za XXZ deklaraciju o srpskom stradanju donetu u srebreničkoj Skupštini opštine i navodno pripisivanje kolektivne krivice celom narodu. “U Srebrenici jedna grupa budala vjeruje da će na nekom nivou oduzeti žrtvama nešto od tragedije i bola - od smrti - ako donese takav besmisleni akt. Kada je reč o navodnom pripisivanju krivice celom srpskom narodu za genocid, ne mogu da vjerujem da neko ko ima iole zdrave pameti može da ispostavi srpskom narodu nedela Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Slobodana Miloševća. Ko god to radi srpskom narodu najviše mrzi srpski narod od njegovog postanka. Nemci se 80 godina ograđuju od zločina nacista, ovi trče u zagrljaj Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Pa, to je suicidno!”, naglasio je naš sagovornik.

Suljagić takođe kaže da se “ne može se govoriti o Srebrenici bez opsade Sarajeva i drugih zločina, budući da je srebrenički genocid vrhunac politike koja je, objektivno, započeta mnogo ranije”.

Genocid je naša realnost

Ćamil Duraković, bivši gradonačelnik Srebrenice, kaže za XXZ maazin da je izgradnja Muzeja važna i za Srbiju i da je srebrenička skupštinska deklaracija instruirana iz Banjaluke i Beograda.

“Suočeni smo, umesto sa priznanjem i žaljenjem, sa likovanjem i trijumfalizacijom. Iz inat-crkve, a crkve služe da se ljudi mole bogu, čuli smo najbrutalnije kafanske pjesme dok su majke i žene oplakivale svoje mrtve. To nema više veze sa Srbima i Bošnjacima - to ima veze samo sa civilizacijom. Da li ti koji pjevaju imaju braću, očeve, majke... Normalan srpski svijet (ne onaj o kojem se govori) imaće omču oko vrata dok se ne distancira. Genocid je naša realnost, presuđena pred međunarodnim sudovima. Ona nije bošnjački politički narativ, ona je pravna činjenica

Kriju se iza naroda, ovdje je reč o jednoj ideologiji koja je zloupotrijebila institucije”, kaže Duraković.