Upalio se alarm
Koude 04 S

Photo: Josef Koudelka

Pišanje pod pseudonimom

u trkačkom sektoru

na gradskom stadionu alber kami
momak koji brine o terenu kaže
dugo te nije bilo bo

mekoća tartan staze
prolazi kroz đonove sprinterica
i šalje prijatnost u sve kutke  tela

novembar je
krv i mandarine jure mojim krvotokom

sunce i mraz
oduvek sam voleo paradokse koji to nisu

prve krugove osvajam polako
bradati trkač traži odgovarajući ritam

trčim
u smeru suprotnom
od smera kazaljke na satu
trčim
ako pažljivo pogledaš
u mojim nogama videćeš krila
trčim
probija znoj i
napor postaje anestezija

trčim sve čvršće
trčim da ne bih pušio
trčim da primirim gnev
trčim da ostanem u formi
trčim da bih sutra lakše disao
trčim a editorsi mi papillon sviraju
trčim kao da od mene zavisi rotacija
zemlje

trčim da je zaboravim

tetovaža

imam tetovažu koja šeta
danas je na desnoj podlaktici
prošle nedelje je bila na levom ramenu

nije mi baš prijatno kada se pojavi
na vidljivom delu vrata
ili čak na licu

jednom sam je ispod tuša dugo tražio
juče si bila na butini
gde si sad
morao sam da uzmem malo ogledalo
i da uz pomoć zidnog pregledam leđa
nije je bilo
nije mi bilo svejedno

najzad sam se setio da proverim tabane
o da - bila je na jednom
bio sam u pravu

hajzenberg

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više
procenio sam da ljudi iza prozorá
u ulici kojom sam prolazio spavaju
a i da ne spavaju ja ne mogu više
tako sam došao do jednog zida i počeo
ali pre nego što sam počeo
dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko
samo za tu priliku
nazvao sam se hajzenberg i
govorio sam tiho
pazi na patike hajzenberg i
niže malo hajzenberg i
vidi ovo jezero mesečine hajzenberg i
zažmuri hajzenberg i
da li su ovo nečiji koraci hajzenberg i da
bilo je uzbudljivo to pišanje pod pseudonimom

oči u oči

sedimo jedno naspram drugog
na razdaljini
od nekoliko stotina kilometara

niko ništa ne govori
gledam - šara olovkom po papiru
kiša i sneg padaju istovremeno

poslednje što sam rekao bilo je
stavi tačku i nacrtala si lovca na horizontu

saga

saga je lajala na kanalizacionu rešetku
prvo sam pomislio da se obraća nekom od mojih predaka
posle sam shvatio da je nanjušila nekog od naših savremenika
(mogu ljudi da žive jedni pored drugih i jedni sa drugima
a da ne budu savremenici)
gledao sam je naoštrenu i mislio
saga
beli psu
znaš li da si ime dobila
po policajki s poršeom iz švedsko-danske serije
u povratku su se nizale indigo ulice u magli
a nejasna lica su zapljuskivala mostove
tek što smo se našli među nežnim zidovima doma
na jednom automobilu parkiranom dole
na početku ulice
upalio se alarm
šubert
smrt i devojka
i mi smo se pogledali

*Objavljeno u magazinu Agon broj 26

Oceni 5