Pisma o pročitanom

Čuvajte se,

Vi što opevate Hitlera! Ja

koji sam video majske i oktobarske povorke

Na Crvenom trgu i parole na 

njihovim transparentima i, pored Tihog okeana,

Na Ruzveltovoj auto-stradi bučne

Cisterne sa petrolejom i kamione natovarene

Sa po pet automobila, sve jedan povrh drugog, znam

Da će on uskoro umreti, a, umirući,

Još i nadživeti svoju slavu, ali

Čak kad bi zemlju učinio nepodesnom za življenje

Time što bi je osvojio,

Ne bi mogla da opstane

Nijedna pesma koja njega opeva. Doduše,

Bolni krik čitavih kontinenata

Odveć brzo zamire da bi mogao

Da priguši hvalospev mučitelju. Doduše,

I oni što opevaju zlodelo

Imaju miložvučne glasove. A ipak se

Pesma umirućeg labuda smatra najlepšom:

On peva bez straha.

U maloj bašti u Santa Moniki

Čitam pod biber-drvetom,

Čitam kod Horacija o nekom Variju,

Koji je pesmom slavio Avgusta, to jest ono što su sreća,

Njegove vojskovođe

I pokvarenost Rimljana za njega učinili. Mali odlomci

prepisani u delu drugoga, već i sami svedoče

O velikoj umetnosti stihotvorstva. Ali ona nije bila vredna

Truda dužeg prepisivanja.

II

Sa zadovoljstvom čitam

Kako Horacije nastanak saturnijskog stiha

Izvodi iz seoskih rugalica

Koje nisu štedele ni najuglednije domove, dok

Policija nije zabranila opake pesme, što je

Podsmevače prinudilo

Da razviju plemenitiju umetnost i da se

Podsmevaju finijim stihovima. Bar ja tako

Shvatam ovo mesto.

*S nemačkog preveo Slobodan Glumac